Беретов једњак — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Alter: title, date. Add: s2cid, pmc, doi-access, pmid, doi, authors 1-10. Removed parameters. | Use this tool. Report bugs. | #UCB_Gadget
Ред 15: Ред 15:
| MeshID = |
| MeshID = |
}}
}}
'''Беретов једњак''' једна је од компликација у подручју цилиндричног епитела доњег дела једњака, која настаје због дуготрајног езофагеалног рефлукса. У 75% случајева болест је праћен горушицом, а у 5-15% болесника, са гастро езофагеалним рефлуксом, манифестује са предканцерозним стањем (метаплазијом или појавом желудачног епитела у једњаку), насталог због дуготрајне изложености желудачној киселини цилиндричног епитела хроничним рефлуксом желудачног садржаја.<ref>Martinucci I, de Bortoli N, Russo S, Bertani L, Furnari M, Mokrowiecka A, et al. Barrett's esophagus in 2016: From pathophysiology to treatment. {{cite journal|author=|date=2016-05-06|title= |journal=World J Gastrointest Pharmacol Ther |volume=7|issue=2|pages=190–206}}.</ref> Стање је названо по Норману Барету ''(Norman Barrett 1903—1979)'' који је први описао ово стање 1957. године.<ref name="autogenerated1">van Baal JW, Milano F, Rygiel AM, Bergman JJ, Rosmolen WD, van Deventer SJ, Wang KK, Peppelenbosch MP, Krishnadath KK.. ''A comparative analysis by SAGE of gene expression profiles of Barrett's esophagus, normal squamous esophagus, and gastric cardia''. {{cite journal|author=|date=2005|title= |journal=Gastroenterology |volume=129|issue=4|pages=1274–81}}.</ref>
'''Беретов једњак''' једна је од компликација у подручју цилиндричног епитела доњег дела једњака, која настаје због дуготрајног езофагеалног рефлукса. У 75% случајева болест је праћен горушицом, а у 5-15% болесника, са гастро езофагеалним рефлуксом, манифестује са предканцерозним стањем (метаплазијом или појавом желудачног епитела у једњаку), насталог због дуготрајне изложености желудачној киселини цилиндричног епитела хроничним рефлуксом желудачног садржаја.<ref>Martinucci I, de Bortoli N, Russo S, Bertani L, Furnari M, Mokrowiecka A, et al. Barrett's esophagus in 2016: From pathophysiology to treatment. {{cite journal|date=2016-05-06|title= Barrett's esophagus in 2016: From pathophysiology to treatment|journal=World J Gastrointest Pharmacol Ther |volume=7|issue=2|pages=190–206|doi=10.4292/wjgpt.v7.i2.190 |pmid=27158534 |doi-access=free |last1=Martinucci |first1=I. |last2=De Bortoli |first2=N. |last3=Russo |first3=S. |last4=Bertani |first4=L. |last5=Furnari |first5=M. |last6=Mokrowiecka |first6=A. |last7=Malecka-Panas |first7=E. |last8=Savarino |first8=V. |last9=Savarino |first9=E. |last10=Marchi |first10=S. |pmc=4848241 }}.</ref> Стање је названо по Норману Барету ''(Norman Barrett 1903—1979)'' који је први описао ово стање 1957. године.<ref name="autogenerated1">van Baal JW, Milano F, Rygiel AM, Bergman JJ, Rosmolen WD, van Deventer SJ, Wang KK, Peppelenbosch MP, Krishnadath KK.. ''A comparative analysis by SAGE of gene expression profiles of Barrett's esophagus, normal squamous esophagus, and gastric cardia''. {{cite journal|date=2005|title= A comparative analysis by SAGE of gene expression profiles of Barrett's esophagus, normal squamous esophagus, and gastric cardia|journal=Gastroenterology |volume=129|issue=4|pages=1274–81|doi=10.1053/j.gastro.2005.07.026 |pmid=16230080 |last1=Van Baal |first1=J. W. |last2=Milano |first2=F. |last3=Rygiel |first3=A. M. |last4=Bergman |first4=J. J. |last5=Rosmolen |first5=W. D. |last6=Van Deventer |first6=S. J. |last7=Wang |first7=K. K. |last8=Peppelenbosch |first8=M. P. |last9=Krishnadath |first9=K. K. }}.</ref>


Иако постоји група болесника који немају никаквих симптома, ово стање може бити праћено болом иза грудне кости, који се описују као печење или жарења, и може бити погрешно повезан са коронарном (срчаном) болешћу), спазмима једњака, ахалазијом, дисфагијом (осећајем кнедла у грлу), која омета гутање, раком једњака или горњег желуца. Ови знаци су пратиоци органских промена на једњаку, и знак јака упале слузокоже, сужење езофагуса или малигног процеса у једњаку.<ref name="autogenerated2">Shaheen NJ, Richter JE (March 2009). ''Barrett's oesophagus''. {{cite journal|author=|date= |title= |journal=Lancet |volume=373|issue=9666|pages=850–61}}.</ref>
Иако постоји група болесника који немају никаквих симптома, ово стање може бити праћено болом иза грудне кости, који се описују као печење или жарења, и може бити погрешно повезан са коронарном (срчаном) болешћу), спазмима једњака, ахалазијом, дисфагијом (осећајем кнедла у грлу), која омета гутање, раком једњака или горњег желуца. Ови знаци су пратиоци органских промена на једњаку, и знак јака упале слузокоже, сужење езофагуса или малигног процеса у једњаку.<ref name="autogenerated2">Shaheen NJ, Richter JE (March 2009). ''Barrett's oesophagus''. {{cite journal|date= 2009|title= Barrett's oesophagus|journal=Lancet |volume=373|issue=9666|pages=850–61|doi= 10.1016/S0140-6736(09)60487-6|pmid= 19269522|last1= Shaheen|first1= N. J.|last2= Richter|first2= J. E.|s2cid= 13141959}}.</ref>


Око 10% болесника са дисфагијом има алармантне симптоме због; крварења (која ендоскопија упућује на ерозивни езофагитис, улкус или рак једњака) појављу губитка апетитат и телесне тежине. Према бројним студијама сматра се да је Беретов једњак премалигно стање, због његове повезаности са повећаним ризиком од настанка рака једњака (најчешће аденоцарцинома ) код око 0,5% болесник у току једне године, а ако постоји тежи степен дисплазије епитела шанса за развој рака једњака може бити и до 10%.<ref name="autogenerated2"/><ref name="autogenerated3">Koppert L, Wijnhoven B, van Dekken H, Tilanus H, Dinjens W. ''The molecular biology of esophageal adenocarcinoma''. {{cite journal|author=|date=2005|title= |journal=J Surg Oncol |volume=92|issue=3|pages=169–90}}.</ref>
Око 10% болесника са дисфагијом има алармантне симптоме због; крварења (која ендоскопија упућује на ерозивни езофагитис, улкус или рак једњака) појављу губитка апетитат и телесне тежине. Према бројним студијама сматра се да је Беретов једњак премалигно стање, због његове повезаности са повећаним ризиком од настанка рака једњака (најчешће аденоцарцинома ) код око 0,5% болесник у току једне године, а ако постоји тежи степен дисплазије епитела шанса за развој рака једњака може бити и до 10%.<ref name="autogenerated2"/><ref name="autogenerated3">Koppert L, Wijnhoven B, van Dekken H, Tilanus H, Dinjens W. ''The molecular biology of esophageal adenocarcinoma''. {{cite journal|date=2005|title= The molecular biology of esophageal adenocarcinoma|journal=J Surg Oncol |volume=92|issue=3|pages=169–90|doi=10.1002/jso.20359 |pmid=16299787 |last1=Koppert |first1=L. B. |last2=Wijnhoven |first2=B. P. |last3=Van Dekken |first3=H. |last4=Tilanus |first4=H. W. |last5=Dinjens |first5=W. N. |s2cid=42893278 }}.</ref>


Дијагноза Беретовог једњака поставља се на основу историје болести и ендоскопије (поступак при којем се уводи ендоскоп кроз уста у једњак и прегледа се почетни део дигестивног система до дванаестопалаћног црева).<ref>Shaheen NJ, Falk GW, Iyer PG, Gerson LB, American College of Gastroenterology. ACG Clinical Guideline: Diagnosis and Management of Barrett's Esophagus. {{cite journal|author=|date=January 2016|title= |journal=Am J Gastroenterol |volume=111|issue=1|pages=30–50}}; quiz 51.</ref> Мада се у развијеним земљама света непрестано прати развој болести и процењује степен дисплазије епителних ћелија, на основу биопсије узорака узетих из једњака, постоји мало доказа да ова пракса помаже. Терапија је симптоматска и хируршка, пре свега оперативно уклањање једњака који је захваћен процесом. Досадашњи покушаји да се аблацијом (уништавање) промењеног епитела једњака заустави болест, нису се показали успешниму спречавању даљег развоја болести или настанака рака на желуцу.<ref name="autogenerated2"/>
Дијагноза Беретовог једњака поставља се на основу историје болести и ендоскопије (поступак при којем се уводи ендоскоп кроз уста у једњак и прегледа се почетни део дигестивног система до дванаестопалаћног црева).<ref>Shaheen NJ, Falk GW, Iyer PG, Gerson LB, American College of Gastroenterology. ACG Clinical Guideline: Diagnosis and Management of Barrett's Esophagus. {{cite journal|date=January 2016|title= ACG Clinical Guideline: Diagnosis and Management of Barrett's Esophagus|journal=Am J Gastroenterol |volume=111|issue=1|pages=30–50|doi=10.1038/ajg.2015.322 |pmid=26526079 |last1=Shaheen |first1=N. J. |last2=Falk |first2=G. W. |last3=Iyer |first3=P. G. |last4=Gerson |first4=L. B. |author5=American College of Gastroenterology |pmc=10245082 }}; quiz 51.</ref> Мада се у развијеним земљама света непрестано прати развој болести и процењује степен дисплазије епителних ћелија, на основу биопсије узорака узетих из једњака, постоји мало доказа да ова пракса помаже. Терапија је симптоматска и хируршка, пре свега оперативно уклањање једњака који је захваћен процесом. Досадашњи покушаји да се аблацијом (уништавање) промењеног епитела једњака заустави болест, нису се показали успешниму спречавању даљег развоја болести или настанака рака на желуцу.<ref name="autogenerated2"/>


== Синоними ==
== Синоними ==
Ред 27: Ред 27:


== Историја ==
== Историја ==
Једну од компликација, која се јавља у облику метаплазије ћелија завршног дела једњака, по коме је овај поремећај назван Беретов једњак, први је описао Нуман Р. Барет ''(Numan R. Barrett 1903—1979)'', истакнути лондонских грудни хирург, аустралијског порекла.<ref>Lord, RV.; Barrett, N. (March 1999). ''Norman Barrett, doyen of esophageal surgery''. {{cite journal|author=|date= |title= |journal=Ann Surg |volume=229|issue=3|pages=428–39}}.</ref> Наиме, Берет је 1950. године објавио чланак под насловом Хронични пептички улкус једњака и езофагитис ({{јез-енг|Chronic Peptic Ulcer of the Oesophagus and Oesophagitis}}), у коме је закључио да се у већина случајева овај улкус јавља код особа са урођеним кратким једњаком. Тада је и предложио да се овај поремећај означи као посебан ентитет код [[Гастроезофагеална рефлуксна болест|рефлуксног езофагитиса]].<ref>{{cite journal|date=2001|title=The history of Barrett esophagus |journal=Mayo Clin Proc |volume=76|issue=1|pages=94–6|doi=10.4065/76.1.94 |pmid=11155423 |last1=Cameron |first1=A. J. }}</ref>
Једну од компликација, која се јавља у облику метаплазије ћелија завршног дела једњака, по коме је овај поремећај назван Беретов једњак, први је описао Нуман Р. Барет ''(Numan R. Barrett 1903—1979)'', истакнути лондонских грудни хирург, аустралијског порекла.<ref>Lord, RV.; Barrett, N. (March 1999). ''Norman Barrett, doyen of esophageal surgery''. {{cite journal|date= 1999|title= Norman Barrett, "doyen of esophageal surgery"|journal=Ann Surg |volume=229|issue=3|pages=428–39|doi= 10.1097/00000658-199903000-00018|pmid= 10077057|last1= Lord|first1= R. V.|pmc= 1191710}}.</ref> Наиме, Берет је 1950. године објавио чланак под насловом Хронични пептички улкус једњака и езофагитис ({{јез-енг|Chronic Peptic Ulcer of the Oesophagus and Oesophagitis}}), у коме је закључио да се у већина случајева овај улкус јавља код особа са урођеним кратким једњаком. Тада је и предложио да се овај поремећај означи као посебан ентитет код [[Гастроезофагеална рефлуксна болест|рефлуксног езофагитиса]].<ref>{{cite journal|date=2001|title=The history of Barrett esophagus |journal=Mayo Clin Proc |volume=76|issue=1|pages=94–6|doi=10.4065/76.1.94 |pmid=11155423 |last1=Cameron |first1=A. J. }}</ref>


Три године касније, у [[Лидс]]у, Енглеска, 1953. године, др Алисон, грудни хирург, и др Џонстон, радиолог, објавили су чланак под насловом ''Једњак обложен желудачном слузокожом'' ({{јез-енг|The Oesophagus Lined With Gastric Mucous Membrane}}). Они су тада за ову компликацију на једњаку предложили назив Беретов чир, и описали је као улкусну (улцерозну) нишу на сквамо-колумнарној гараници (између слузокоже једњака и желуца) помереној у проксимални део једњак.<ref>{{cite journal|date=2001|title=The history of Barrett esophagus |journal=Mayo Clin Proc |volume=76|issue=1|pages=94–6|doi=10.4065/76.1.94 |pmid=11155423 |last1=Cameron |first1=A. J. }}.</ref>
Три године касније, у [[Лидс]]у, Енглеска, 1953. године, др Алисон, грудни хирург, и др Џонстон, радиолог, објавили су чланак под насловом ''Једњак обложен желудачном слузокожом'' ({{јез-енг|The Oesophagus Lined With Gastric Mucous Membrane}}). Они су тада за ову компликацију на једњаку предложили назив Беретов чир, и описали је као улкусну (улцерозну) нишу на сквамо-колумнарној гараници (између слузокоже једњака и желуца) помереној у проксимални део једњак.<ref>{{cite journal|date=2001|title=The history of Barrett esophagus |journal=Mayo Clin Proc |volume=76|issue=1|pages=94–6|doi=10.4065/76.1.94 |pmid=11155423 |last1=Cameron |first1=A. J. }}.</ref>
Ред 39: Ред 39:
Учесталост Беретовог једњака у Сједињеним Америчким Државама међу мушкарцима осам пута је већа од стопе код кавкаских мушкараца и кавкаских жена и пет пута већа од хиспано Американаца.
Учесталост Беретовог једњака у Сједињеним Америчким Државама међу мушкарцима осам пута је већа од стопе код кавкаских мушкараца и кавкаских жена и пет пута већа од хиспано Американаца.


Мушко женски однос код Беретовог једњака на глобалном нивоу је '''10:1'''.<ref>Zajac, P; Holbrook, A; Super, ME; Vogt, M (March–April 2013). ''An overview: Current clinical guidelines for the evaluation, diagnosis, treatment, and management of dyspepsia''. {{cite journal|author=|date= |title= |journal=Osteopathic Family Physician |volume=5|issue=2|pages=79–85}}.</ref>
Мушко женски однос код Беретовог једњака на глобалном нивоу је '''10:1'''.<ref>Zajac, P; Holbrook, A; Super, ME; Vogt, M (March–April 2013). ''An overview: Current clinical guidelines for the evaluation, diagnosis, treatment, and management of dyspepsia''. {{cite journal|date= 2013|title= An overview: Current clinical guidelines for the evaluation, diagnosis, treatment, and management of dyspepsia|journal=Osteopathic Family Physician |volume=5|issue=2|pages=79–85|doi= 10.1016/j.osfp.2012.10.005|last1= Zajac|first1= Peter|last2= Holbrook|first2= Abigail|last3= Super|first3= Maria E.|last4= Vogt|first4= Manuel}}.</ref>


== Етиопатогенеза ==
== Етиопатогенеза ==
Ред 60: Ред 60:
== Дијагноза ==
== Дијагноза ==
;Ендоскопија
;Ендоскопија
Горња ендоскопија је једна од метода која се најчешће користи за процену стања једњака. Изводи се тако што се након увођења танке, флексибилне цеви са извором светлости и камером на врху визуелним прегледом врши уводи у стање једњак, желуца и дванаестопалачног црева.<ref>Parikh ND, Viana AV, Shah S, Laine L. {{cite journal|author=|date=March 2018|title=Image-enhanced endoscopy is specific for the diagnosis of non-erosive gastroesophageal reflux disease |journal=Scand J Gastroenterol |volume=53|issue=3|pages=260–264}}.</ref> Током овог прегледа могуће је на основу процене лекара са оштећења наведених структура, узети узорак ткива (биопсија) како би се патохистолошким прегледом утврдио узрок оштећење ткива.<ref>Urquhart P, DaCosta R, Marcon N. Endoscopic mucosal imaging of gastrointestinal neoplasia in 2013. Curr Gastroenterol Rep. 2013 Jul. 15(7):330.</ref>
Горња ендоскопија је једна од метода која се најчешће користи за процену стања једњака. Изводи се тако што се након увођења танке, флексибилне цеви са извором светлости и камером на врху визуелним прегледом врши уводи у стање једњак, желуца и дванаестопалачног црева.<ref>Parikh ND, Viana AV, Shah S, Laine L. {{cite journal|date=March 2018|title=Image-enhanced endoscopy is specific for the diagnosis of non-erosive gastroesophageal reflux disease |journal=Scand J Gastroenterol |volume=53|issue=3|pages=260–264|doi=10.1080/00365521.2018.1430847 |pmid=29368532 |last1=Parikh |first1=N. D. |last2=Viana |first2=A. V. |last3=Shah |first3=S. |last4=Laine |first4=L. |pmc=6080852 }}.</ref> Током овог прегледа могуће је на основу процене лекара са оштећења наведених структура, узети узорак ткива (биопсија) како би се патохистолошким прегледом утврдио узрок оштећење ткива.<ref>Urquhart P, DaCosta R, Marcon N. Endoscopic mucosal imaging of gastrointestinal neoplasia in 2013. Curr Gastroenterol Rep. 2013 Jul. 15(7):330.</ref>
;Двадесетчетворочасовно испитивање пХ једњака
;Двадесетчетворочасовно испитивање пХ једњака
Овим спитивањем утврђује се једнодневни профил пХ вредности једњака, који најчешће на директан начин утиче на учесталост рефлукса киселине. Ово испитивање није увек од помоћи приликом дијагнозе гастроезофагијалне рефлуксне болести или проблема повезаним са њом. У том смислу тест се обично користи код пацијената са нејасном дијагнозом након ендоскопије или приликом других испитивања. Такође је корисно применити овај тест код пацијената који и поред терапије и даље имају симптоме болести.<ref>{{cite journal|date=January 2013|title= Gastroesophageal reflux disease and antireflux surgery-what is the proper preoperative work-up?|journal=J Gastrointest Surg |volume=17|issue=1|pages=14–20|doi=10.1007/s11605-012-2057-5 |pmid=23090280 |last1=Bello |first1=B. |last2=Zoccali |first2=M. |last3=Gullo |first3=R. |last4=Allaix |first4=M. E. |last5=Herbella |first5=F. A. |last6=Gasparaitis |first6=A. |last7=Patti |first7=M. G. |s2cid=12751199 }}</ref>
Овим спитивањем утврђује се једнодневни профил пХ вредности једњака, који најчешће на директан начин утиче на учесталост рефлукса киселине. Ово испитивање није увек од помоћи приликом дијагнозе гастроезофагијалне рефлуксне болести или проблема повезаним са њом. У том смислу тест се обично користи код пацијената са нејасном дијагнозом након ендоскопије или приликом других испитивања. Такође је корисно применити овај тест код пацијената који и поред терапије и даље имају симптоме болести.<ref>{{cite journal|date=January 2013|title= Gastroesophageal reflux disease and antireflux surgery-what is the proper preoperative work-up?|journal=J Gastrointest Surg |volume=17|issue=1|pages=14–20|doi=10.1007/s11605-012-2057-5 |pmid=23090280 |last1=Bello |first1=B. |last2=Zoccali |first2=M. |last3=Gullo |first3=R. |last4=Allaix |first4=M. E. |last5=Herbella |first5=F. A. |last6=Gasparaitis |first6=A. |last7=Patti |first7=M. G. |s2cid=12751199 }}</ref>
Ред 69: Ред 69:


;Манометрија једњака
;Манометрија једњака
Манометрија једњака подразумева гутање цеви која мери мишићне контракције једњака. Она може помоћи да се утврди да ли доњи сфинктер једњака ради правилно. Овај тест се обично користи код болесника код којих дијагноза није јасна након пертходно спроведених тестова или код болесника који се разматрају за хируршку процедуру.<ref>Keller J. What Is the Impact of High-Resolution Manometry in the Functional Diagnostic Workup of Gastroesophageal Reflux Disease?. {{cite journal|author=|date=April 2018|title= |journal=Visc Med |volume=34|issue=2|pages=101–108}}.</ref><ref>Ribolsi M, Biasutto D, Giordano A, Balestrieri P, Cicala M. {{cite journal|author=|date=2019-01-31|title=High-resolution Manometry Findings During Solid Swallows Correlate With Delayed Reflux Clearance and Acid Exposure Time in Non-erosive Reflux Disease Patients |journal=J Neurogastroenterol Motil |volume=25|issue=1|pages=68–74}}</ref>
Манометрија једњака подразумева гутање цеви која мери мишићне контракције једњака. Она може помоћи да се утврди да ли доњи сфинктер једњака ради правилно. Овај тест се обично користи код болесника код којих дијагноза није јасна након пертходно спроведених тестова или код болесника који се разматрају за хируршку процедуру.<ref>Keller J. What Is the Impact of High-Resolution Manometry in the Functional Diagnostic Workup of Gastroesophageal Reflux Disease?. {{cite journal|date=April 2018|title= What is the Impact of High-Resolution Manometry in the Functional Diagnostic Workup of Gastroesophageal Reflux Disease?|journal=Visc Med |volume=34|issue=2|pages=101–108|doi=10.1159/000486883 |pmid=29888238 |last1=Keller |first1=J. |pmc=5981626 }}.</ref><ref>Ribolsi M, Biasutto D, Giordano A, Balestrieri P, Cicala M. {{cite journal|date=2019-01-31|title=High-resolution Manometry Findings During Solid Swallows Correlate With Delayed Reflux Clearance and Acid Exposure Time in Non-erosive Reflux Disease Patients |journal=J Neurogastroenterol Motil |volume=25|issue=1|pages=68–74|doi=10.5056/jnm18054 |pmid=30646477 |last1=Ribolsi |first1=M. |last2=Biasutto |first2=D. |last3=Giordano |first3=A. |last4=Balestrieri |first4=P. |last5=Cicala |first5=M. |pmc=6326212 }}</ref>


== Терапија ==
== Терапија ==
Ред 131: Ред 131:
* {{cite journal|date=1992-03-19|title= Surgery for reflux disease: Reflections of a gastroenterologist|journal=N Engl J Med |volume=326|issue=12|pages=825–7|doi=10.1056/NEJM199203193261209 |pmid=1538728 |last1=Richter |first1=J. E. }}.
* {{cite journal|date=1992-03-19|title= Surgery for reflux disease: Reflections of a gastroenterologist|journal=N Engl J Med |volume=326|issue=12|pages=825–7|doi=10.1056/NEJM199203193261209 |pmid=1538728 |last1=Richter |first1=J. E. }}.
* {{cite journal|date=January 2013|title= Gastroesophageal reflux disease and antireflux surgery-what is the proper preoperative work-up?|journal=J Gastrointest Surg |volume=17|issue=1|pages=14–20|doi=10.1007/s11605-012-2057-5 |pmid=23090280 |last1=Bello |first1=B. |last2=Zoccali |first2=M. |last3=Gullo |first3=R. |last4=Allaix |first4=M. E. |last5=Herbella |first5=F. A. |last6=Gasparaitis |first6=A. |last7=Patti |first7=M. G. |s2cid=12751199 }}
* {{cite journal|date=January 2013|title= Gastroesophageal reflux disease and antireflux surgery-what is the proper preoperative work-up?|journal=J Gastrointest Surg |volume=17|issue=1|pages=14–20|doi=10.1007/s11605-012-2057-5 |pmid=23090280 |last1=Bello |first1=B. |last2=Zoccali |first2=M. |last3=Gullo |first3=R. |last4=Allaix |first4=M. E. |last5=Herbella |first5=F. A. |last6=Gasparaitis |first6=A. |last7=Patti |first7=M. G. |s2cid=12751199 }}
* {{cite journal|date=January 2013|title= Enterogastroesophageal reflux detected on 99m-technetium sestamibi cardiac imaging as a cause of chest pain|journal=Indian J Nucl Med |volume=28|issue=1|pages=45–8|doi=10.4103/0972-3919.116813 |pmid=24019679 |last1=Erdoğan |first1=Z. |last2=Silov |first2=G. |last3=Ozdal |first3=A. |last4=Turhal |first4=O. |pmc=3764695 }}
* {{cite journal|date=January 2013|title= Enterogastroesophageal reflux detected on 99m-technetium sestamibi cardiac imaging as a cause of chest pain|journal=Indian J Nucl Med |volume=28|issue=1|pages=45–8|doi=10.4103/0972-3919.116813 |pmid=24019679 |last1=Erdoğan |first1=Z. |last2=Silov |first2=G. |last3=Ozdal |first3=A. |last4=Turhal |first4=O. |pmc=3764695 |doi-access= free}}
* Wu YW, Tseng PH, Lee YC, Wang SY, Chiu HM, Tu CH, et al. ''Association of esophageal inflammation, obesity and gastroesophageal reflux disease: from FDG PET/CT perspective.'' PLoS One. 2014. 9 (3):e92001. [Medline].
* Wu YW, Tseng PH, Lee YC, Wang SY, Chiu HM, Tu CH, et al. ''Association of esophageal inflammation, obesity and gastroesophageal reflux disease: from FDG PET/CT perspective.'' PLoS One. 2014. 9 (3):e92001. [Medline].
* {{cite journal|date=November 2005|title= Diseases of the esophagus: Diagnosis with esophagography|journal=Radiology |volume=237|issue=2|pages=414–27|doi=10.1148/radiol.2372050199 |pmid=16170017 |last1=Levine |first1=M. S. |last2=Rubesin |first2=S. E. }}
* {{cite journal|date=November 2005|title= Diseases of the esophagus: Diagnosis with esophagography|journal=Radiology |volume=237|issue=2|pages=414–27|doi=10.1148/radiol.2372050199 |pmid=16170017 |last1=Levine |first1=M. S. |last2=Rubesin |first2=S. E. }}
* {{cite journal|date=June 2004|title= The surgical treatment of the intrathoracic migration of the gastro-oesophageal junction and of short oesophagus in gastro-oesophageal reflux disease|journal=Eur J Cardiothorac Surg |volume=25|issue=6|pages=1079–88|doi=10.1016/j.ejcts.2004.02.009 |pmid=15145013 |last1=Mattioli |first1=S. |last2=Lugaresi |first2=M. L. |last3=Di Simone |first3=M. P. |last4=d'Ovidio |first4=F. |last5=Pilotti |first5=V. |last6=Bassi |first6=F. |last7=Brusori |first7=S. |last8=Gavelli |first8=G. }}
* {{cite journal|date=June 2004|title= The surgical treatment of the intrathoracic migration of the gastro-oesophageal junction and of short oesophagus in gastro-oesophageal reflux disease|journal=Eur J Cardiothorac Surg |volume=25|issue=6|pages=1079–88|doi=10.1016/j.ejcts.2004.02.009 |pmid=15145013 |last1=Mattioli |first1=S. |last2=Lugaresi |first2=M. L. |last3=Di Simone |first3=M. P. |last4=d'Ovidio |first4=F. |last5=Pilotti |first5=V. |last6=Bassi |first6=F. |last7=Brusori |first7=S. |last8=Gavelli |first8=G. }}
* {{cite journal|date=2010-06-28|title= Evidence-based appraisal in laparoscopic Nissen and Toupet fundoplications for gastroesophageal reflux disease|journal=World J Gastroenterol |volume=16|issue=24|pages=3063–71|doi=10.3748/wjg.v16.i24.3063 |pmid=20572311 |last1=Shan |first1=C. X. |last2=Zhang |first2=W. |last3=Zheng |first3=X. M. |last4=Jiang |first4=D. Z. |last5=Liu |first5=S. |last6=Qiu |first6=M. |pmc=2890948 }}
* {{cite journal|date=2010-06-28|title= Evidence-based appraisal in laparoscopic Nissen and Toupet fundoplications for gastroesophageal reflux disease|journal=World J Gastroenterol |volume=16|issue=24|pages=3063–71|doi=10.3748/wjg.v16.i24.3063 |pmid=20572311 |last1=Shan |first1=C. X. |last2=Zhang |first2=W. |last3=Zheng |first3=X. M. |last4=Jiang |first4=D. Z. |last5=Liu |first5=S. |last6=Qiu |first6=M. |pmc=2890948 |doi-access= free}}
* Borie F, Glaise A, Pianta E, Veyrac M, Millat B. ''Long-term quality-of-life assessment of gastrointestinal symptoms before and after laparoscopic Nissen fundoplication.'' Gastroenterol Clin Biol. 2010 May 28. [Medline].
* Borie F, Glaise A, Pianta E, Veyrac M, Millat B. ''Long-term quality-of-life assessment of gastrointestinal symptoms before and after laparoscopic Nissen fundoplication.'' Gastroenterol Clin Biol. 2010 May 28. [Medline].
* {{cite journal|date=August 2005|title= Impaired bolus transit across the esophagogastric junction in postfundoplication dysphagia|journal=Am J Gastroenterol |volume=100|issue=8|pages=1677–84|doi=10.1111/j.1572-0241.2005.42009.x |pmid=16086702 |last1=Scheffer |first1=R. C. |last2=Samsom |first2=M. |last3=Haverkamp |first3=A. |last4=Oors |first4=J. |last5=Hebbard |first5=G. S. |last6=Gooszen |first6=H. G. |s2cid=21167927 }}
* {{cite journal|date=August 2005|title= Impaired bolus transit across the esophagogastric junction in postfundoplication dysphagia|journal=Am J Gastroenterol |volume=100|issue=8|pages=1677–84|doi=10.1111/j.1572-0241.2005.42009.x |pmid=16086702 |last1=Scheffer |first1=R. C. |last2=Samsom |first2=M. |last3=Haverkamp |first3=A. |last4=Oors |first4=J. |last5=Hebbard |first5=G. S. |last6=Gooszen |first6=H. G. |s2cid=21167927 }}

Верзија на датум 28. август 2023. у 05:25

Види још: Гастроезофагеална рефлуксна болест
Беретов једњак
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинтерна медицина
Patient UKБеретов једњак

Беретов једњак једна је од компликација у подручју цилиндричног епитела доњег дела једњака, која настаје због дуготрајног езофагеалног рефлукса. У 75% случајева болест је праћен горушицом, а у 5-15% болесника, са гастро езофагеалним рефлуксом, манифестује са предканцерозним стањем (метаплазијом или појавом желудачног епитела у једњаку), насталог због дуготрајне изложености желудачној киселини цилиндричног епитела хроничним рефлуксом желудачног садржаја.[1] Стање је названо по Норману Барету (Norman Barrett 1903—1979) који је први описао ово стање 1957. године.[2]

Иако постоји група болесника који немају никаквих симптома, ово стање може бити праћено болом иза грудне кости, који се описују као печење или жарења, и може бити погрешно повезан са коронарном (срчаном) болешћу), спазмима једњака, ахалазијом, дисфагијом (осећајем кнедла у грлу), која омета гутање, раком једњака или горњег желуца. Ови знаци су пратиоци органских промена на једњаку, и знак јака упале слузокоже, сужење езофагуса или малигног процеса у једњаку.[3]

Око 10% болесника са дисфагијом има алармантне симптоме због; крварења (која ендоскопија упућује на ерозивни езофагитис, улкус или рак једњака) појављу губитка апетитат и телесне тежине. Према бројним студијама сматра се да је Беретов једњак премалигно стање, због његове повезаности са повећаним ризиком од настанка рака једњака (најчешће аденоцарцинома ) код око 0,5% болесник у току једне године, а ако постоји тежи степен дисплазије епитела шанса за развој рака једњака може бити и до 10%.[3][4]

Дијагноза Беретовог једњака поставља се на основу историје болести и ендоскопије (поступак при којем се уводи ендоскоп кроз уста у једњак и прегледа се почетни део дигестивног система до дванаестопалаћног црева).[5] Мада се у развијеним земљама света непрестано прати развој болести и процењује степен дисплазије епителних ћелија, на основу биопсије узорака узетих из једњака, постоји мало доказа да ова пракса помаже. Терапија је симптоматска и хируршка, пре свега оперативно уклањање једњака који је захваћен процесом. Досадашњи покушаји да се аблацијом (уништавање) промењеног епитела једњака заустави болест, нису се показали успешниму спречавању даљег развоја болести или настанака рака на желуцу.[3]

Синоними

Беретов једњак • Баретов езофагит • Беретов синдром • Колумнарним епителом обложен доњи део једњака (енгл. Сolumnar epithelium lined lower oesophagus (CELLO))

Историја

Једну од компликација, која се јавља у облику метаплазије ћелија завршног дела једњака, по коме је овај поремећај назван Беретов једњак, први је описао Нуман Р. Барет (Numan R. Barrett 1903—1979), истакнути лондонских грудни хирург, аустралијског порекла.[6] Наиме, Берет је 1950. године објавио чланак под насловом Хронични пептички улкус једњака и езофагитис (енгл. Chronic Peptic Ulcer of the Oesophagus and Oesophagitis), у коме је закључио да се у већина случајева овај улкус јавља код особа са урођеним кратким једњаком. Тада је и предложио да се овај поремећај означи као посебан ентитет код рефлуксног езофагитиса.[7]

Три године касније, у Лидсу, Енглеска, 1953. године, др Алисон, грудни хирург, и др Џонстон, радиолог, објавили су чланак под насловом Једњак обложен желудачном слузокожом (енгл. The Oesophagus Lined With Gastric Mucous Membrane). Они су тада за ову компликацију на једњаку предложили назив Беретов чир, и описали је као улкусну (улцерозну) нишу на сквамо-колумнарној гараници (између слузокоже једњака и желуца) помереној у проксимални део једњак.[8]

Године 1957, Берет је објавио још један чланак под насловом (енгл. The Lower Esophagus Lined by Columnar Epithelium), који је први пут представљен на предавању на клиници Мејо. У њему је изнео став да прихвата предлог Алисона и Џонстона да је ово стање последица урођене појаве колумнарне границе желудачног епитела у једњака, а не продужетак желуца у медијастинум (средогруђе), како се сматрало. Његов закључак, да је облагање једњака колумнарним ћелијијама желуца урођени поремећај, нешто касније је оповргнут.[9]

Епидемиологија

Морбидитет

Неколико студија процењује да је преваленција Беретовог једњак у општој популацији 1,3% — 1,6% у две европске популације (италијанској,[10] и шведској,[11]), и 3,6% у корејској.[12]

Пол

Учесталост Беретовог једњака у Сједињеним Америчким Државама међу мушкарцима осам пута је већа од стопе код кавкаских мушкараца и кавкаских жена и пет пута већа од хиспано Американаца.

Мушко женски однос код Беретовог једњака на глобалном нивоу је 10:1.[13]

Етиопатогенеза

Непотпуна интестинална метаплазија (непотпун Беретов једњак), која показује и фовеоларне ћелије и пехарасте ћелије, последње означене стрелицама, обично имају благо плавичасту боју у поређењу са апикалном цитоплазмом фовеоларних ћелија на Х&Е бојењу.

Беретов једњак као једна од компликација, патогенетски гледано метаплазија је ћелија гастроинтстиналног система која настаје као последица рефлуксног езофагитиса. Како су типови слузокоже једњака и желуца различити, у случајевим кад се кисели садржај желуца у дужем временском периоду враћа, као што је то случај код гастроезофагеалне болести једака, сквамо-колумнарна граница (два типа ћелија) једњака и желуца помера се проксимално ка једњаку и тако настаје поремећај означен као Беретова слузокожа једњака.[14]

Овако настала слузокожа може током времена преко више степена дисплазије да малигно алтерише, претежно у аденокарцином једњака.[15] Код правовременог лечења Беретов једњак може бити реверзибилно стање, које се нормализује без икаквих последица.

Клиничка слика

Клиничка слика код болесника са Беретовим једњаком има значајне индивидуалне разлике у перцепцији симптома и клиничкој слици, посебно код болесника имају вишегодишњи осећај горушице.[16]

Болесници сау највећем броју случајева се јављају због симптома везаних за постојање гастроезофагеалне рефлуксне болести јер је слузокожа једњака у виду интестиналне цилиндричне метаплазије, и не ствара никакве симптоме.[17] Најчешћи симптоми који се јављају код болесника са Беретовим једњаком су:

  • Дугогодишња горушица праћена спонтаним враћањем хране из желуца у једњак (регургитација, која се након вишегодишња горушице последњих неколико месеци спонтано умањила или у потпуности престала.
  • Појава ноћне горушице и регургитације
  • Учестало подригивање и осећај надутости желуца
  • Осећај отежаног гутање хране, који најчешће настаје због оштећене перисталтике тела једњака.
  • Појава болова у грудима и у горњем делу желуца.
  • Често ови болесници имају и проблем у виду појаве дугогодишњег сувог кашаља, који је узрокован сталним враћањем желудачног садржаја не само у једњак већ и у дисајно стабло.[18]

Дијагноза

Ендоскопија

Горња ендоскопија је једна од метода која се најчешће користи за процену стања једњака. Изводи се тако што се након увођења танке, флексибилне цеви са извором светлости и камером на врху визуелним прегледом врши уводи у стање једњак, желуца и дванаестопалачног црева.[19] Током овог прегледа могуће је на основу процене лекара са оштећења наведених структура, узети узорак ткива (биопсија) како би се патохистолошким прегледом утврдио узрок оштећење ткива.[20]

Двадесетчетворочасовно испитивање пХ једњака

Овим спитивањем утврђује се једнодневни профил пХ вредности једњака, који најчешће на директан начин утиче на учесталост рефлукса киселине. Ово испитивање није увек од помоћи приликом дијагнозе гастроезофагијалне рефлуксне болести или проблема повезаним са њом. У том смислу тест се обично користи код пацијената са нејасном дијагнозом након ендоскопије или приликом других испитивања. Такође је корисно применити овај тест код пацијената који и поред терапије и даље имају симптоме болести.[21]

Тест са заснива на увођењу танке савитљиве цевчице кроз нос у једњак. Након пласирања цевчица остаје у једњаку током 24 часа а пацијент све време води дневник симптома. Цев је причвршћен за мали уређај који мери количину желудачне киселина доспе у једњак. Подаци се затим анализирају како би се одредила учесталост рефлукса, као и однос рефлукса и симптома.

Алтернативни метод мерења пХ-а је употребом апарата који је причвршћен за једња и шаље податке о пХ-у на монитор изван тела. Ово спречава увођење тубуса у једњаку и нос. Главна мана је што је за пласирање апарата потребна ендоскопија док његово уклањање није потребно, јер он пролази кроз гастроинтестинални систем са столицом.

Манометрија једњака

Манометрија једњака подразумева гутање цеви која мери мишићне контракције једњака. Она може помоћи да се утврди да ли доњи сфинктер једњака ради правилно. Овај тест се обично користи код болесника код којих дијагноза није јасна након пертходно спроведених тестова или код болесника који се разматрају за хируршку процедуру.[22][23]

Терапија

Терапија Беретовог једњака заснива се на хигијенско дијететском режиму, леењу лековима и хируршкој терапији.[24]

Хигијенско дијететски режим

Пацијенти који болују од горушице морају прилагодити свој начин живота и исхрану овом поремећају. У том смислу је пожељно да:

  • избаце из исхране унос хране која изазива горушицу,
  • уносе храну у мањим количинама, али чешће,
  • избегавају унос хране пре спавања,
  • редукују телесну тежину,
  • престану са пушењем и обуставе конзумирање алкохола,
  • обување обуће и везивање пертла обављају у седећем положају,
  • спавају на кревету са подигнутим узглављен.

Медикаментна терапија

Група лекова звана инхибитори протонске пумпе (омепразол, лансопразол, пантопразол и есомепразол) представљају за сада најадекватнију медикаментозну терапију Беретовог једњака, и сваки од њих је иницијално прихватљив. Ипак, најквалитетнији лекови у лечењу Беретовог једњака данас се сматрају пантопразол и есомепразол. Проблем са медикаментозним лечењем Беретовог једнајка је у чињеници да се медикамнтозна терапијама мора узимати у дужем временском периоду.

Дуготрајна примена лекова који врши супресију секреције хлороводоничне киселине, у циљу лечења рефлукса, представља посебан проблем како за пацијенте тако и за лекаре превасходно због пратећих нежељених ефеката,[25] али и цене лечења. Имајући ово у виду потребно је код одређене групе болесника са Беретовим једњаком планирати дефинитивно (хируршко) лечење у виду примене антирефлуксне хирургије.

Хируршка терапија

Дијаграм који приказује стање пре и после делимичне езофагектомије код метаплазије Беретовог једњака.

У најтежим случајевима, када постоји дисфункција или непотпуно затварање доњег сфинктера једњака, а конзервативни начин лечења не даје резултате, као метода избора у елиминацији застоја рада сфинктера, односно механичко заустављање рефлукса у једњак (са горушицом изазваном гастроезофагеалном рефлукснум болести), примењује се хируршко лечење. Ово је посебно битно, јер се сматра да је за настанак и прогресију Беретовог једњака битан билијарни, алкални рефлукс, који се лековима не може зауставити.

Најчешћа антирефлуксна хируршка процедура која се примењује у лечењу гастроезофагеалне рефлуксне болести је Нисенова операција. Она се заснива на враћању желуца у своју анатомску позицију, сужавању отвора једњака на дијафрагми и ојачавању доњег езофагеалног сфинктера обмотавањем ослобођеног горњег дела желуца око доњег дела једњака. Најчешће се ова процедура изводи лапароскопским приступом.[26] Сама операција носи мали ризик од оперативних компликација а изводи се да дефинитивно реши проблем рефлукса желудачног садржаја у једњак.

Ако се открије дисплазија, ендоскопска ресекција је могућа (и препоручује се). Овом методом, током нормалног ендоскопског прегледа, тумор се прво усисава, а затим ресецира замком. Међутим, у случају малигних промена које расту дубље у слојеве зида једњака (у субмукозу), потребно је спровести хируршку терапију ( езофагектомију ), јер у овом случају постоји ризик од метастаза у лимфним чворовима.[27] Такође постоји могућност облитерације Беретове метаплазије. Ово се углавном препоручује као пратећа терапија за ресекцију видљиве неоплазије и у присуству дисплазије. Радиофреквентна аблација, у којој се ткиво уништава топлотом, је најчешће коришћена метода. Главни ризик ове технике је стварање контракција у једњаку због ожиљног ткива (стриктуре).  Због тога се не користи у Беретовој метаплазији без дисплазије, посебно зато што не доводи до трајне регресије метаплазије.[28]

Прогноза

Ризик од развоја аденокарцинома (на слиици) код особа са Баретовим једњаком процењена је на 6-7 случајева на 1.000 становника годишње

Беретов једњак као једно од преканцерозних стања у гастроинетсиналном систему може малигно да алтерира у аденокарцином, са стопом смртности од преко 85%.[29]

Ризик од развоја аденокарцинома код особа са Баретовим једњаком процењена је на 6-7 случајева на 1.000 становника годишње.[30][31] Међутим студија из 2011. године, која је обухватила 11.028 болесника из Данске, показала је да је учесталост аденокарцинома једњака само 1,2 на 1.000 становника годишње или 5,1 на 1.000 пацијената годишње са дисплазијом, и 1,0 на 1.000 пацијената годишње без знакова дисплазије.[32]

Релативни ризик обољевања од аденокарцинома једњака је око 10 на 1.000 становника, код болесника са Беретовим једњаком, у поређењу са општом популацијом.[33]

Већина болесника са карциномом једњака живи мање од 1 године.[34]

Трошкови лечења

Годишња цена лечења гастроезофагеалне рефлуксна болести и Беретов једњак у милионима.[35]
Болест  САД  ЕУ
Гастроезофагеална рефлуксна болест
9.300. $
62% медикаментно
32% хируршко
2.700 €
Беретов једњак
1.500. $
530 €

Види још

Извори

  1. ^ Martinucci I, de Bortoli N, Russo S, Bertani L, Furnari M, Mokrowiecka A, et al. Barrett's esophagus in 2016: From pathophysiology to treatment. Martinucci, I.; De Bortoli, N.; Russo, S.; Bertani, L.; Furnari, M.; Mokrowiecka, A.; Malecka-Panas, E.; Savarino, V.; Savarino, E.; Marchi, S. (2016-05-06). „Barrett's esophagus in 2016: From pathophysiology to treatment”. World J Gastrointest Pharmacol Ther. 7 (2): 190—206. PMC 4848241 Слободан приступ. PMID 27158534. doi:10.4292/wjgpt.v7.i2.190 Слободан приступ. .
  2. ^ van Baal JW, Milano F, Rygiel AM, Bergman JJ, Rosmolen WD, van Deventer SJ, Wang KK, Peppelenbosch MP, Krishnadath KK.. A comparative analysis by SAGE of gene expression profiles of Barrett's esophagus, normal squamous esophagus, and gastric cardia. Van Baal, J. W.; Milano, F.; Rygiel, A. M.; Bergman, J. J.; Rosmolen, W. D.; Van Deventer, S. J.; Wang, K. K.; Peppelenbosch, M. P.; Krishnadath, K. K. (2005). „A comparative analysis by SAGE of gene expression profiles of Barrett's esophagus, normal squamous esophagus, and gastric cardia”. Gastroenterology. 129 (4): 1274—81. PMID 16230080. doi:10.1053/j.gastro.2005.07.026. .
  3. ^ а б в Shaheen NJ, Richter JE (March 2009). Barrett's oesophagus. Shaheen, N. J.; Richter, J. E. (2009). „Barrett's oesophagus”. Lancet. 373 (9666): 850—61. PMID 19269522. S2CID 13141959. doi:10.1016/S0140-6736(09)60487-6. .
  4. ^ Koppert L, Wijnhoven B, van Dekken H, Tilanus H, Dinjens W. The molecular biology of esophageal adenocarcinoma. Koppert, L. B.; Wijnhoven, B. P.; Van Dekken, H.; Tilanus, H. W.; Dinjens, W. N. (2005). „The molecular biology of esophageal adenocarcinoma”. J Surg Oncol. 92 (3): 169—90. PMID 16299787. S2CID 42893278. doi:10.1002/jso.20359. .
  5. ^ Shaheen NJ, Falk GW, Iyer PG, Gerson LB, American College of Gastroenterology. ACG Clinical Guideline: Diagnosis and Management of Barrett's Esophagus. Shaheen, N. J.; Falk, G. W.; Iyer, P. G.; Gerson, L. B.; American College of Gastroenterology (јануар 2016). „ACG Clinical Guideline: Diagnosis and Management of Barrett's Esophagus”. Am J Gastroenterol. 111 (1): 30—50. PMC 10245082 Слободан приступ. PMID 26526079. doi:10.1038/ajg.2015.322. ; quiz 51.
  6. ^ Lord, RV.; Barrett, N. (March 1999). Norman Barrett, doyen of esophageal surgery. Lord, R. V. (1999). „Norman Barrett, "doyen of esophageal surgery"”. Ann Surg. 229 (3): 428—39. PMC 1191710 Слободан приступ. PMID 10077057. doi:10.1097/00000658-199903000-00018. .
  7. ^ Cameron, A. J. (2001). „The history of Barrett esophagus”. Mayo Clin Proc. 76 (1): 94—6. PMID 11155423. doi:10.4065/76.1.94. 
  8. ^ Cameron, A. J. (2001). „The history of Barrett esophagus”. Mayo Clin Proc. 76 (1): 94—6. PMID 11155423. doi:10.4065/76.1.94. .
  9. ^ Bani-Hani KE, Bani-Hani BK (мај 2008). „Columnar-lined esophagus: time to drop the eponym of "Barrett": Historical review”. Journal of Gastroenterology and Hepatology. 23 (5): 707—15. PMID 18410605. S2CID 21531132. doi:10.1111/j.1440-1746.2008.05386.x. .
  10. ^ Zagari, R. M.; Fuccio, L.; Wallander, M-A; Johansson, S.; Fiocca, R.; Casanova, S.; Farahmand, B. Y.; Winchester, C. C.; Roda, E.; Bazzoli, F. (2008). „Gastro-oesophageal reflux symptoms, oesophagitis and Barrett's oesophagus in the general population: The Loiano-Monghidoro study”. Gut. 57 (10): 1354—1359. PMID 18424568. S2CID 206947077. doi:10.1136/gut.2007.145177. 
  11. ^ Ronkainen, Jukka; Aro, Pertti; Storskrubb, Tom; Johansson, Sven–Erik; Lind, Tore; Bolling–Sternevald, Elisabeth; Vieth, Michael; Stolte, Manfred; Talley, Nicholas J.; Agréus, Lars (2005). „Prevalence of Barrett's Esophagus in the General Population: An Endoscopic Study”. Gastroenterology. 129 (6): 1825—1831. PMID 16344051. doi:10.1053/j.gastro.2005.08.053. 
  12. ^ Kim, JIN Yong; Kim, Young SUN; Jung, Moon-KI; Park, Jong-JAE; Kang, Dong Hoon; Kim, JAE Seon; Song, CHI-Wook; Lee, Sang WOO; Bak, Young-TAE (2005). „Prevalence of Barrett's esophagus in Korea”. Journal of Gastroenterology and Hepatology. 20 (4): 633—636. PMID 15836715. S2CID 46543142. doi:10.1111/j.1440-1746.2005.03749.x. 
  13. ^ Zajac, P; Holbrook, A; Super, ME; Vogt, M (March–April 2013). An overview: Current clinical guidelines for the evaluation, diagnosis, treatment, and management of dyspepsia. Zajac, Peter; Holbrook, Abigail; Super, Maria E.; Vogt, Manuel (2013). „An overview: Current clinical guidelines for the evaluation, diagnosis, treatment, and management of dyspepsia”. Osteopathic Family Physician. 5 (2): 79—85. doi:10.1016/j.osfp.2012.10.005. .
  14. ^ Paull, A.; Trier, J. S.; Dalton, M. D.; Camp, R. C.; Loeb, P.; Goyal, R. K. (1976-08-26). „The histologic spectrum of Barrett's esophagus”. N Engl J Med. 295 (9): 476—80. PMID 940579. doi:10.1056/NEJM197608262950904. .
  15. ^ Thrift, A. P. (јул 2016). „Determination of risk for Barrett's esophagus and esophageal adenocarcinoma”. Curr Opin Gastroenterol. 32 (4): 319—24. PMID 27276368. S2CID 34945427. doi:10.1097/MOG.0000000000000274. .
  16. ^ BARRETT NR (октобар 1950). „Chronic peptic ulcer of the oesophagus and 'oesophagitis'”. Br J Surg. 38 (150): 175—82. PMID 14791960. S2CID 72315839. doi:10.1002/bjs.18003815005. .
  17. ^ BARRETT NR (јун 1957). „The lower esophagus lined by columnar epithelium”. Surgery. 41 (6): 881—94. PMID 13442856. .
  18. ^ Phillips, W. A.; Lord, R. V.; Nancarrow, D. J.; Watson, D. I.; Whiteman, D. C. (2011). „Barrett's esophagus”. Journal of Gastroenterology and Hepatology. 26 (4): 639—648. PMID 21166712. S2CID 6540402. doi:10.1111/j.1440-1746.2010.06602.x. .
  19. ^ Parikh ND, Viana AV, Shah S, Laine L. Parikh, N. D.; Viana, A. V.; Shah, S.; Laine, L. (март 2018). „Image-enhanced endoscopy is specific for the diagnosis of non-erosive gastroesophageal reflux disease”. Scand J Gastroenterol. 53 (3): 260—264. PMC 6080852 Слободан приступ. PMID 29368532. doi:10.1080/00365521.2018.1430847. .
  20. ^ Urquhart P, DaCosta R, Marcon N. Endoscopic mucosal imaging of gastrointestinal neoplasia in 2013. Curr Gastroenterol Rep. 2013 Jul. 15(7):330.
  21. ^ Bello, B.; Zoccali, M.; Gullo, R.; Allaix, M. E.; Herbella, F. A.; Gasparaitis, A.; Patti, M. G. (јануар 2013). „Gastroesophageal reflux disease and antireflux surgery-what is the proper preoperative work-up?”. J Gastrointest Surg. 17 (1): 14—20. PMID 23090280. S2CID 12751199. doi:10.1007/s11605-012-2057-5. 
  22. ^ Keller J. What Is the Impact of High-Resolution Manometry in the Functional Diagnostic Workup of Gastroesophageal Reflux Disease?. Keller, J. (април 2018). „What is the Impact of High-Resolution Manometry in the Functional Diagnostic Workup of Gastroesophageal Reflux Disease?”. Visc Med. 34 (2): 101—108. PMC 5981626 Слободан приступ. PMID 29888238. doi:10.1159/000486883. .
  23. ^ Ribolsi M, Biasutto D, Giordano A, Balestrieri P, Cicala M. Ribolsi, M.; Biasutto, D.; Giordano, A.; Balestrieri, P.; Cicala, M. (2019-01-31). „High-resolution Manometry Findings During Solid Swallows Correlate With Delayed Reflux Clearance and Acid Exposure Time in Non-erosive Reflux Disease Patients”. J Neurogastroenterol Motil. 25 (1): 68—74. PMC 6326212 Слободан приступ. PMID 30646477. doi:10.5056/jnm18054. 
  24. ^ „The Practice Parameters Committee of the American College of Gastroenterology”. Am J Gastroenterol. 93 (7): 1028—32. јул 1998. .
  25. ^ Lin, D.; Kramer, J. R.; Ramsey, D.; Alsarraj, A.; Verstovsek, G.; Rugge, M.; Parente, P.; Graham, D. Y.; El-Serag, H. B. (октобар 2013). „Oral bisphosphonates and the risk of Barrett's esophagus: Case-control analysis of US veterans”. Am J Gastroenterol. 108 (10): 1576—83. PMC 4046950 Слободан приступ. PMID 23857477. doi:10.1038/ajg.2013.222. .
  26. ^ Prasad, G. A.; Wang, K. K.; Buttar, N. S.; Wongkeesong, L. M.; Krishnadath, K. K.; Nichols Fc, 3rd; Lutzke, L. S.; Borkenhagen, L. S. (април 2007). „Long-term survival following endoscopic and surgical treatment of high-grade dysplasia in Barrett's esophagus”. Gastroenterology. 132 (4): 1226—33. PMC 2646409 Слободан приступ. PMID 17408660. doi:10.1053/j.gastro.2007.02.017. .
  27. ^ Stuart J. Spechler, Rhonda F. Souza: . In: . Band 371, Nr. 9, 28. August 2014, ISSN 0028-4793, S. 836–845,
  28. ^ Peters, Yonne; Al-Kaabi, Ali; Shaheen, Nicholas J.; Chak, Amitabh; Blum, Andrew; Souza, Rhonda F.; Di Pietro, Massimiliano; Iyer, Prasad G.; Pech, Oliver; Fitzgerald, Rebecca C.; Siersema, Peter D. (2019). „Barrett oesophagus”. Nature Reviews Disease Primers. 5 (1): 35. ISSN 2056-676X. PMID 31123267. S2CID 162184569. doi:10.1038/s41572-019-0086-z. .
  29. ^ Holmes, Rebecca S.; Vaughan, Thomas L. (2007). „Epidemiology and Pathogenesis of Esophageal Cancer”. Seminars in Radiation Oncology. 17 (1): 2—9. PMID 17185192. doi:10.1016/j.semradonc.2006.09.003. 
  30. ^ Thomas, T.; Abrams, K. R.; De Caestecker, J. S.; Robinson, R. J. (2007). „Meta analysis: Cancer risk in Barrett's oesophagus”. Alimentary Pharmacology & Therapeutics. 26 (11–12): 1465—1477. PMID 17900269. S2CID 9930761. doi:10.1111/j.1365-2036.2007.03528.x. 
  31. ^ Yousef, Fouad; Cardwell, Chris; Cantwell, Marie M.; Galway, Karen; Johnston, Brian T.; Murray, Liam (2008). „The Incidence of Esophageal Cancer and High-Grade Dysplasia in Barrett's Esophagus: A Systematic Review and Meta-Analysis”. American Journal of Epidemiology. 168 (3): 237—249. PMID 18550563. doi:10.1093/aje/kwn121. 
  32. ^ Hvid-Jensen, Frederik; Pedersen, Lars; Drewes, Asbjørn Mohr; Sørensen, Henrik Toft; Funch-Jensen, Peter (2011). „Incidence of Adenocarcinoma among Patients with Barrett's Esophagus”. New England Journal of Medicine. 365 (15): 1375—1383. PMID 21995385. doi:10.1056/NEJMoa1103042. .
  33. ^ Hvid-Jensen, Frederik; Pedersen, Lars; Drewes, Asbjørn Mohr; Sørensen, Henrik Toft; Funch-Jensen, Peter (2011). „Incidence of Adenocarcinoma among Patients with Barrett's Esophagus”. New England Journal of Medicine. 365 (15): 1375—1383. PMID 21995385. doi:10.1056/NEJMoa1103042. 
  34. ^ Polednak, Anthony P. (2003). „Trends in survival for both histologic types of esophageal cancer in U.S. Surveillance, epidemiology and end results areas”. International Journal of Cancer. 105 (1): 98—100. PMID 12672037. S2CID 6539230. doi:10.1002/ijc.11029. 
  35. ^ „Eliminacija refluksa u lečenju Beretovog jednjaka”. Reflux centar Beograd. Архивирано из оригинала 16. 01. 2020. г. Приступљено 16. 1. 2020. 

Литература

Спољашње везе

Класификација
Спољашњи ресурси

Медији везани за чланак Беретов једњак на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беретов_једњак&oldid=26071303”