Једњак

Из Википедије, слободне енциклопедије

Једњак или езофагус (лат. oesophagus) је мишићно слузокожни орган, цевастог облика који припада систему органа за варење. Једњак транспортује храну од ждрела до желуца.[1][2]

Особине[уреди]

Једњак и његови односи, приказан од позади
Superior cervical ganglion-горњи вратни ганглион
Internal carotid artery-унутрашња каротидна артерија
Pharinx-ждрело
Superior laryngeal nerve-горњи гркљански нерв
Thyroid body-штитна жлезда
Vagus nerve-живац вагус
Common carotid artery-заједничка каротидна артерија
Internal jugular vein-унутрашња југуларна вена
Inferior thyroid artery-доња штитна артерија
Pleura-плућна марамица
Subclavicular artery-артерија субклавија
Aorta-аорта
Esophagus-једњак
Left pulmonary artery-лева плућна артерија
Azygos vein-вена азигос
Bronchial artery-бронхијална артерија
Left lung-лево плућно крило
Left bronchus-леви бронх
Thoracic duct-грудни лимфни канал
Right lung-десно плућно крило
Inf. vena cava-доња шупља вена
Diaphragm-дијафрагма (пречага)
*слика показује односе од позади, тако да су стране окренуте

Једњак је дугачак 22-25 cm, почиње настваљањем на ждрело и завршава се у желудачном отвору за једњак (лат. cardia). Завршни отвор једњака удаљен је око 42 cm од почетка усне дупље. Пречник једњака је око 2 cm (кад храна пролази кроз њега), али је на неким местима и мањи. Када је празан спљоштеног је облика и његов канал је затворен.

Једњак пролази кроз врат, грудни кош и трбух, па је и подељен на та три дела. Пут једњака није праволинијски већ гради кривине и сужења. У сегиталној равни је конкаван према напред, јер у горњем делу прати кривину кичменог стуба, а у доњем гради кривину око лука аорте, која пролази испред грдног дела једњака. У фронталној равни такође гради 3 кривине. У вратном и горњем грудном делу налази се са леве стране, затим се у грудном делу враћа у средњу линију и прелази на десну страну, док се у доњем грудном делу поново враћа на леву страну.

Пошто је једњак грађен само од мишићног, везивног ткива и слузокоже релативно је меканог састава и на месту контакта са другим органима гради одговарајућа сужења (лат. angustitiae esophagi). Горње сужење се зове још и крикоидно (лат. angustitia cricoidea) јер је гркљан у овом делу потиснут прстенастом хрскавицом (лат. cartilago cricoidea) гркљана. Ово сужење налази се на самом почетку једњака, а његов пречник је овде око 14 mm. У средњем делу једњака налази се друго сужење, аортикобронијално сужење (лат. angustitia aorticobronchialis), изазвано притиском лука аорте и левог главног бронха (душнице), које пролазе испред њега. Овде је калибар једњака око 16-17 mm. У доњем делу једњака приликом проласка кроз дијафрагму (пречагу), настаје и треће сужење једњака, дијафрагматично сужење (лат. angustitia diaphragmatica). Једњак је овде широк око 15-17 mm.


Подела и односи[уреди]

Једњак је подељен на вратни, грудни и трбушни део.

  • Вратни део, је почетни део и од манубријума грудне кости прелази у грудни део. Дужне је око 5 cm. Између једњака и преткичмених мишића налази се ретроезофагеални простор, који омогућава покрете једњака при гутању. Испред једњака је душник, а између једњака и душника пролазе повратни гркљански живци (лат. n. laringeus recurrens). Бочно леже режњеви штитне жлезде, каротидне артерије, унутрашње југуларне вене и оба живца вагуса (сваки са по једне стране).
  • Грудни део једњака, је дуг око 15-20 cm и то је његов најдужи део. Подељен је на горњи и доњи грудни део.
    • Горњи грудни део, се налази у горњем средогруђу (медијастинуму). Овај део се налази иза душника и изнад лука аорте. Леви главни бронх притиска једњак са предње стране и ствара на њему средње сужење. Између задње стране једњака и кичменог стуба, са мишићима налази се ретроезофагеални простор. Задњу страну укршта грудни лимфни канал (лат. ductus thoracicus). Леву страну једњака додирује лук аорте, ствара на њему средње сужење и потискује га удесно. Са леве стране једњака налази се лева заједничка каротидна артерија, такође овом страном у жлебу између једњака и душника пролази и леви повратни гркљански живац. Лева страна једњака додирује и леву плућну марамицу. Десна страна једњака се налази иза душника и додирује десну плућну марамицу. У околини једњака се налазе бројни паратрахеални лимфни чворови.
    • Доњи грудни део, налази се испод рачве душника и иза срчане марамице, тако да је са предње стране прекривен њом и преко ње додирује леву преткомору и комору срца. Десна плућна артерија такође пролази испред једњака нешто изнад срчане марамице. У доњем делу предњом страном једњака силази леви живац вагус, док десни вагус силази задњом страном једњака. Аортни лук се подвлачи испод једњака и прелази на његову задњу страну. У нивоу дијафрагме грудна аорта је сасвим позади једњака. Задња страна једњака је и у контакту са грудним лимфним каналом и веном азигос.
  • Трбушни део, почиње отвором дијафрагме (пречага) кроз који пролази једњак (лат. hiatus asophageus). Овај део је кратак, 2-4 cm, левкастог облика и обухваћен је мишићима пречаге, која имају улогу сфинктера (затварача) једњака. Завршава се ушћем у желудац (лат. ostium cardiacum).

Грађа једњака[уреди]

Зид једњака је изграђен из 3 слоја.

  • Везивни слој (лат. tunica adventitia), је спољашњи слој који лабаво везије једњак за околне структуре. Овај слој грађен је претежно из везивног ткива.
  • Мишићни слој (лат. tunica muscularis), је средњи слој зида. Споља се налазе уздужна мишићна влакна, а унутра кружна. У горој трећини једњака су мишићна влакна попречно-пругаста, а у доње 2/3 глатка.
  • Слузокожа једњака (лат. tunica mucosa), је унутрашњи слој. Сачињена је од плочасто-слојевитог епитела, и уздужно је наборана.

Крвни судови и живци једњака[уреди]

Поремећаји[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Драгослав Богдановић. Анатомија грудног коша. Савремена администрација. 
  2. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Драгослав Богдановић. Анатомија грудног коша. Савремена администрација. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Једњак




Анатомија човјека

Анатомија и геометријске пропорције (Albrecht Dürer)