Жанровска фикција

С Википедије, слободне енциклопедије

Жанровска фикција, такође позната као популарна фикција, термин је који се у трговини књигама користи за фикциона дела написана са намером да се уклопе у одређени књижевни жанр, како би се привукли читаоци и обожаваоци који су већ упознати с тим жанром.[1]

Бројне водеће књижевне личности писале су жанровску фантастику. Џон Банвил објављује криминалистичке романе као што је Бенџамин Блек, а Дорис Лесинг и Маргарет Атвуд ус писале научну фантастику. Жоржа Сименона, творца Магреових детективских романа, Андре Жид је описао као „најромантичнијег романописца француске књижевности“.[2]

Главни жанрови су криминалистички, фантазија, романса, научна фантастика, вестерн, инспиративни, историјска фантастика и хорор. Књижевна критика је у већој мери комерцијално оријентисану жанровску фантастику одбацила је као лоше написану.[3]

Жанр и маркетинг белетристике[уреди | уреди извор]

У издавачкој индустрији термин „категорија белетристика“ често се користи као синоним за жанровску фантастику, при чему категорије служе као познати наслови полица у одељку белетристике у књижари, као што је вестерн или мистерија.

Неким одраслим обожаваоцима је неугодно да читају жанровску фантастику у јавности.[4] Неки аутори познати по књижевној фикцији писали су романе под псеудонимима, док су други користили жанровске елементе у књижевној фикцији.[5][6][7]

Процењује се да је романсна фантастика на америчком тржишту књига 2007. године имала удео од 1,375 милијарди долара. Религија/инспиративна литература уследиле су са 819 милиона долара, научна фантастика/фантазија са 700 милиона долара, мистерија са 650 милиона долара, а затим класична књижевна фантастика са 466 милиона долара.[8]

Историја жанрова[уреди | уреди извор]

Жанр је почео као систем класификације старогрчке књижевности. Поезија, проза и драма имали су специфичне прорачунате стилове који су се односили на тему приче. Међу жанровима били су еп у поезији и трагедија и комедија за драме.[9] У каснијим периодима развијају се и други жанрови попут витешке романтике, опере и прозне фантастике.

Иако се на роман често гледа као на модерни жанр, Иан Ват у делу The Rise of the Novel (1957) сугерише да је роман први пут настао почетком 18. века.[10] Роман је описан и као да поседује „континуирану и свеобухватну историју од око две хиљаде година“, из времена класичне Грчке и Рима.[11]

„Романса“ је уско повезани дуги прозни наратив. Валтер Скотт ју је дефинисао као „фиктивну приповест у прози или стиху; чији се интерес базира на чудесним и необичним инцидентима“, док су у роману „догађаји прилагођени уобичајеном току људских догађаја и савременом стању у друштву“.[12] Међутим, многе романсе, укључујући историјске романсе Скота,[13] Емили Бронтеове Орканске висове,[14] и Херман Мелвиловог Моби Дика,[15] такође се често називају романима, а Скот описује романсу као „сродан појам“. Романсу, како је овде дефинисана, не треба мешати са жанром фикције љубавне романсе или љубавног романа. Већина европских језика не праве разлику између романсе и романа: "a novel is le roman, der Roman, il romanzo".[16]

Жанровска фантастика се развила из различитих поџанрова романа (и његове „романсне“ верзије) током деветнаестог века, заједно са растом масовног маркетинга фантастике у двадесетом веку: то укључује готички роман, фантазију, научну фантастику, авантуристички роман, историјску романсу и детективски роман. Неки научници виде претече жанровско-фантастичних љубавних романа у књижевној фикцији 18. и 19. века, укључујући сентиментални роман Самјуела Ричардсона Памела, или Врлина награђена (1740) и романе Џејн Остин попут Поноса и предрасуде (1813).[17]

Жанрови[уреди | уреди извор]

Следе неки од главних жанрова који се користе у савременом издаваштву:

Криминалистички[уреди | уреди извор]

Криминалистичка фантастика је књижевни жанр која фикционализује криминал, њехово откривање, криминалце и њихове мотиве. Обично се разликује од главне струје фикције и других жанрова као што су историјска фантастика или научна фантастика, мада су границе нејасне. Криминалистичка фантастика има више поџанрова,[18] укључујући детективску фикцију (као што је ходанит), судску драму, мистериозну фикцију и легалне трилере. Неизвесност и мистерија су кључни елементи жанра.

Фантастика[уреди | уреди извор]

Фантазија је жанр фикције који користи магију или друге натприродне елементе као главни елемент радње, теме или поставке. Многа дела унутар жанра одвијају се у замишљеним световима где су магија и магична бића честа појава. Фантазија се генерално разликује од жанрова научне фантастике и хорора очекивањем да се држи подаље од научних и језивих тема, мада постоји велико преклапање међу њима, а сви су поџанрови спекулативне фантастике. Фантастична дела често имају средњовековно окружење.

Романсе[уреди | уреди извор]

Љубавни роман или „романтични роман“ првенствено се фокусира на везу и романтичну љубав двоје људи, и мора имати „емоционално задовољавајући и оптимистичан крај“.[19] Постоје многи поџанрови љубавног романа, укључујући фантазију, историјску и научну фантастику, истополну романтичну фикцију и паранормалну фикцију.

Постоји књижевно фикциони облик романтике, који је Валтер Скот дефинисао као „фиктивни наратив у прози или стиху; чији се интерес окреће чудесним и необичним инцидентима“.[20]

Према подацима Романтичарских писаца из Америке,[21] најпопуларнији поџанрови су: романтична напетост, савремена љубав, историјска љубав, еротска љубав, паранормална љубав, романса за младе одрасле и хришћанска романса

Научна фантастика[уреди | уреди извор]

Научна фантастика је жанр спекулативне фикције која се бави маштовитим концептима као што су футуристичка наука и технологија, свемирска путовања, путовање кроз време, путовања бржа од светлости, паралелни свемири и ванземаљски живот. Научна фантастика често истражује потенцијалне последице научних и других иновација, а названа је „литературом идеја“.[22] Обично избегава натприродно, а за разлику од сродног жанра фантазије, историјски приче научне фантастике су имале за циљ да имају барем привид научно засноване чињенице или теорије у време када је прича настала, мада је ова веза постала слаба или непостојећа у великом делу научне фантастике.[23][24][25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Френцх, Цхристy Тиллерy. „Литерарy Фицтион вс Генре Фицтион”. АутхорсДен. Приступљено 10. 4. 2013. 
  2. ^ Цлаффеy, Цхарлес Е.; Феенеy, Марк (10. 9. 1989). „Тхе Пролифиц Лифе оф Георгес Сименон”. Соутх Флорида Сун Сентинел. Бостон Глобе. Архивирано из оригинала 20. 09. 2018. г. Приступљено 06. 12. 2020. 
  3. ^ Гроссман, Лев (23. 5. 2012). „Литерарy Револутион ин тхе Супермаркет Аисле: Генре Фицтион Ис Дисруптиве Тецхнологy”. Тиме. Приступљено 11. 4. 2013. 
  4. ^ „Лоцус Онлине: Бетсy Wоллхеим интервиеw еxцерптс”. Лоцус. јун 2006. Приступљено 2017-12-06. 
  5. ^ Мерритт, Степхание (14. 2. 2010). „Форгет 'сериоус' новелс, I'ве турнед то а лифе оф цриме”. Тхе Гуардиан. Лондон. Приступљено 11. 4. 2013. 
  6. ^ СТАСИО, МАРИЛYН (20. 4. 2008). „Неxт Вицтим”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 11. 4. 2013. 
  7. ^ Какутани, Мицхико (21. 11. 1989). „Цритиц'с Нотебоок; Килл! Бурн! Евисцерате! Блудгеон! Ит'с Литерарy Агаин то Бе Хоррибле.”. Тхе Неw Yорк Тимес. Архивирано из оригиналаСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата 6. 10. 2014. г. 
  8. ^ „Романце Литературе Статистицс: Овервиеw”. Романце Wритерс оф Америца. Архивирано из оригинала 2007-12-23. г. 
  9. ^ Хадас, Мосес (1950). А Хисторy оф Греек Литературе. Неw Yорк, НY: Цолумбиа Университy Пресс.
  10. ^ „Литерарy цритиц Иан Wатт диес афтер а лонг иллнесс”. Станфорд Неwс Сервице. Архивирано из оригинала 06. 12. 2020. г. Приступљено 8. 8. 2015. 
  11. ^ Маргарет Анне Доодy (1997) [1996]. Тхе Труе Сторy оф тхе Новел. Неw Брунсwицк, Њ: Рутгерс Университy Пресс. стр. 1. 
  12. ^ "Ессаy он Романце", Просе Wоркс волуме ви, п.129, qуотед ин "Интродуцтион" то Wалтер Сцотт'с Qуентин Дурwард, ед. Сусан Манинг. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 1992, п.xxв.
  13. ^ "Интродуцтион" то Wалтер Сцотт'с Qуентин Дурwард, ед. Сусан Манинг, пп.xxв-xxвии.
  14. ^ Моерс, Еллен. Литерарy Wомен: Тхе Греат Wритерс[1976] (Лондон: Тхе Wомен’с Пресс, 1978)
  15. ^ [1] Роберт МцЦрум, "Тхе Хундред бест новелс: Мобy Дицк", Тхе Обсервер, Сундаy 12 Јануарy 2014.
  16. ^ Доодy 1996, стр. 15
  17. ^ Памела Регис, А Натурал Хисторy оф тхе Романце Новел, Университy оф Пеннсyлваниа Пресс, 2007.
  18. ^ Франкс, Рацхел (2011). „Маy I Суггест Мурдер?: Ан Овервиеw оф Цриме Фицтион фор Реадерс' Адвисорy Сервицес Стафф”. Аустралиан Либрарy Јоурнал. 60 (2): 133—143. С2ЦИД 143615356. дои:10.1080/00049670.2011.10722585. Приступљено 18. 1. 2016. 
  19. ^ „Тхе Романце Генре Овервиеw”. Романце Wритерс оф Америца. Архивирано из оригинала 15. 10. 2014. г. Приступљено 26. 11. 2013. 
  20. ^ Wалтер Сцотт, "Ессаy он Романце", Просе Wоркс волуме ви, п. 129, qуотед ин "Интродуцтион" то Wалтер Сцотт'с Qуентин Дурwард, Сусан Манинг, ед Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 1992.
  21. ^ „Тхе Романце Генре: Романце Реадер Статистицс”. Романце Wритерс оф Америца. Архивирано из оригинала 6. 8. 2013. г. 
  22. ^ Гилкс, Марг; Флеминг, Паула; Аллен, Моира (2003). „Сциенце Фицтион: Тхе Литературе оф Идеас”. WритингWорлд.цом. 
  23. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 6. 5. 2015. г. Приступљено 8. 11. 2015. 
  24. ^ „Медиа анд Имагинатион: А Схорт Хисторy оф Америцан Сциенце Фицтион”. Wеб.мит.еду. Приступљено 2015-12-17. 
  25. ^ Миса (2013-03-25). „Доес тхе Сциенце ин Сциенце Фицтион Маттер?”. Миса Буцклеy. Приступљено 2015-12-17. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Форбес, Јамие M. (1998). "Фицтион Дицтионарy". Ин Херман, Јефф, Wритер'с Гуиде то Боок Едиторс, Публисхерс, анд Литерарy Агентс 1999–2000, пп. 861–871. Роцклин, Цалифорниа: Прима Публисхинг.
  • Гелдер, Кен (2004). Популар Фицтион: Тхе Логицс анд Працтицес оф а Литерарy Фиелд. Лондон анд Неw Yорк: Роутледге. ИСБН 0-415-35647-4. 
  • Јохнсон-Wоодс, Тони (2005). Пулп: А цоллецторс боок оф Аустралиан пулп фицтион цоверс. Аустралиа: Аустралиан Натионал Либрарy. ИСБН 0-642-10766-1. 
  • Сцхнеидер-Маyерсон, Маттхеw (2010). Популар Фицтион Студиес: Тхе Адвантагес оф а Неw Фиелд." Студиес ин Популар Цултуре, вол. 33, но 1 (2010): 21-35
  • Сутхерланд, Јохн (1981). Бестселлерс: Популар Фицтион оф тхе 1970с. Лондон анд Бостон: Роутледге. ИСБН 0-7100-0750-7. 
  • Сwирски, Петер (2005). Фром Лоwброw то Ноброw. Монтреал, Лондон: МцГилл-Qуеен'с Университy Пресс. ИСБН 978-0-7735-3019-5. 
  • Алдисс, Бриан, анд Давид Харгрове. Триллион Yеар Спрее. Атхенеум, 1986.
  • Амис, Кингслеy. Неw Мапс оф Хелл. Харцоурт, Браце анд Цомпанy, 1960.
  • Асимов, Исаац. Асимов он Сциенце Фицтион.Доубледаy анд Цомпанy, Инц., 1981.
  • Цадиган, Пат. Тхе Ултимате Цyберпунк иБоокс, 2002.
  • де Цамп, L. Спрагуе анд Цатхерине Цроок де Цамп. Сциенце Фицтион Хандбоок, Ревисед. Оwлсwицк Пресс, 1975.
  • Еллисон, Харлан. Дангероус Висионс. Сигнет Боокс, 1967.
  • Ландон, Броокс. Сциенце Фицтион афтер 1900. Тwаyне Публисхерс, 1997.
  • Медиевал Сциенце Фицтион. Ед. Царл Кеарс анд Јамес Паз. КЦЛМС, 2016.
  • Тхе Цамбридге Цомпанион то Сциенце Фицтион. Ед. Едwард Јамес анд Фарах Мендлесохн. Цамбридге Университy Пресс, 2003.
  • А Цомпанион то Сциенце Фицтион. Ед. Давид Сеед. Блацкwелл, 2005.
  • Тхе Енцyцлопедиа оф Сциенце Фицтион. Ед. Јохн Цлуте анд Петер Ницхоллс. Сецонд ед. Орбит, 1993.
  • Тхе Греенwоод Енцyцлопедиа оф Сциенце Фицтион: Тхемес, Wоркс, анд Wондерс. Ед. Гарy Wестфахл. Греенwоод Пресс, 2005.


Спољашње везе[уреди | уреди извор]