Жорж Перек

С Википедије, слободне енциклопедије
Жорж Перек
Лични подаци
Датум рођења(1936-03-07)7. март 1936.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти3. март 1982.(1982-03-03) (45 год.)
Место смртиИври сир Сен, Француска
Занимањероманописац, филмски продуцент, есејиста
Породица
СупружникПолет Петра
Књижевни рад
Језик стварањафранцуски

Жорж Перек (франц. Georges Perec, IPA/peʁɛk/ или /pɛʁɛk/;[1]; Париз, 7. март 1936Иври сир Сен, 3. март 1982) био је познати француски писац, синеаст и есејиста.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Паризу 1936. године. Студирао је историју. Радио је као документариста и сарађивао је са часописама Lettres nouvelles, NRF, Partisans и Cause commune. За своју прву књигу Ствари добио је награду Ремадо 1965. Снимио је филмове Човек који спава (за који је добио награду Жан Виго 1973), Места једног бекства, Гистав Флобер, Приче са острва Елис...

Између осталих, 1969. написао и роман La Disparation са неких 300 страна без употребе слова е. Текстови без једног или више слова се називају липограмима. Роман је преведен на више језика, такође без употребе слова е.[2]

Перек је био члан друштва пјесника OuLiPo.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jenny Davidson, Reading Style: A Life in Sentences, Columbia University Press, 2014, str. 107: »I have an almost Breton name which everyone spells as Pérec or Perrec—my name isn't written exactly as it is pronounced.«
  2. ^ Association Georges Perec

Литература[уреди | уреди извор]

Биографије
  • Georges Perec: A Life in Words, David Bellos (1993)
Критике
  • The Poetics of Experiment: A Study of the Work of Georges Perec, Warren Motte (1984)
  • Perec ou les textes croisés, J. Pedersen (1985)
  • Pour un Perec lettré, chiffré, J.-M. Raynaud (1987)
  • Georges Perec, Claude Burgelin (1988)
  • Georges Perec: Traces of His Passage, Paul Schwartz (1988)
  • Perecollages 1981–1988, Bernard Magné (1989)
  • La Mémoire et l'oblique, Philippe Lejeune (1991)
  • Georges Perec: Ecrire Pour Ne Pas Dire, Stella Béhar (1995)
  • Poétique de Georges Perec: «...une trace, une marque ou quelques signes», Jacques-Denis Bertharion (1998)
  • Georges Perec Et I'Histoire, Carsten Sestoft & Steen Bille Jorgensen (2000)
  • La Grande Catena. Studi su "La Vie mode d'emploi", Rinaldo Rinaldi (2004)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]