Винга

Координате: 46° 00′ 58″ С; 21° 12′ 57″ И / 46.0162° С; 21.2157° И / 46.0162; 21.2157
С Википедије, слободне енциклопедије
Винга
Vinga
Католичка црква у Винги
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругАрад
ОпштинаВинга
Становништво
 — (2011)4.063
Географске карактеристике
Координате46° 00′ 58″ С; 21° 12′ 57″ И / 46.0162° С; 21.2157° И / 46.0162; 21.2157
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина115 m
Винга на карти Румуније
Винга
Винга
Винга на карти Румуније
Остали подаци
Поштански број317400
Позивни број0257
Регистарска ознакаAR

Винга (рум. Vinga) је насеље и седиште истоимене општине, која припада округу Арад у Румунији.[1][2]

Прошлост[уреди | уреди извор]

По "Румунској енциклопедији" се помиње под тим именом још 1231. године. Турци су га освојили и разорили. Поново је обновљено 1741. (или 1737) године када се ту доселило 125 бугарских породица из "Кривовета", у западној Бугарској. Већ је 1744. године добила Винга статус града са магистратом.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Терезиопољ" припада Сенатандрашком округу, Темишварског дистрикта. Ту се "град" (утврђење), римокатоличка црква и манастир, мада је становништво је било претежно влашко.[3] Када је 1797. године пописан православни клир у Терезиопољу је био један свештеник. Парох, поп Георгије Инбровић (рукоп. 1791) служио се српским и румунским језиком.[4]

Одржаван је 1827. године у месту двапут годишњи вашар: о Вазнесењу и 6. децембра.[5]

Године 1846. Терезиопољ (Винга) је место са 480 становника. Парохијско звање је основано 1791. године. Ту је свештеник парох поп Аврам Предић, а учитељ Дамјан Николеску има 1846/1847. године само пет ученика.[6]

У месту је 1851. године установљен Срески суд. Винга има у то време 59.262 становника и припада срезу Нови Арад.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. године у насељу је живело 4.218 становника, од чега Румуни чине 62,4%, Мађари 12,6%, Бугари (Банатски Бугари) 12,1%, Роми 9,4%, Украјинци 21,% и Немци 0,7%.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  2. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  5. ^ "Банатски алманах", Будим 1827-1828.
  6. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  7. ^ „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]