Пређи на садржај

Висибаба

С Википедије, слободне енциклопедије

Висибаба
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Monocotyledones
Ред: Asparagales
Породица: Amaryllidaceae
Потпородица: Amaryllidoideae
Род: Galanthus
Врста:
G. nivalis
Биномно име
Galanthus nivalis
Синоними[1]
  • Chianthemum nivale (L.) Kuntze
  • Galanthus alexandri Porcius
  • Galanthus imperati Bertol.
  • Galanthus melvillei Voss
  • Galanthus montanus Schur
  • Galanthus scharlokii (Casp.) Baker
  • Galanthus umbricus Dammann

Висибаба (лат. Galanthus nivalis) је најранија ефемероида, вишегодишња биљка која расте из луковице. Спада у породицу Amaryllidaceae и означава почетак пролећа својим цветањем.[2]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Назив рода Galanthus потиче од две грчке речи: gala, што значи млеко и anthos, што значи цвет. Име рода је први увео Карл фон Лине 1735. године. Врсту Galanthus nivalis први пут описује у свом делу Species Plantarum које је објављено 1753.године. Друго име или епитет nivalis означава рано рађање тј. цветање биљке. или боју снега тј. белу врсту.[3]

Опис биљке

[уреди | уреди извор]

Корен је по типу жиличаст.[4]

Стабло је зељасто, усправно. Подземно стабло је луковица дуга око 1,6 cm и до 1,5 cm широка. Ређи су примерци где се два стабла са цветовима развијају из једне луковице.[4]

Листови су непотпуни (седећи) и у време цветања су 8-9 cm дуги и 0,4-0,7 cm широки.[4] Из сваке луковице се развија два линеарна широка сиво-зелена листа.[5]

Цветови појединачни, бели, клинасти и слабо миришу. Плодник до 10 mm дуг, у свакој од три преграде садржи више семених заметака.[4]

Плод је месната чаура, жутозелене боје, отвара се са три шава. Садржи неколико семена светле боје, дуга 3-4 mm.[4] Врста Galanthus nivalis поседује мала белкаста семена која на себи имају мале меснате структуре које садрже неке хемијске и органске материје које привлаче мраве. Јајник сазрева претежно у троћелијску капсулу.[6]


Станиште

[уреди | уреди извор]

Живи у листопадним, мешовитим и четинарским шумама, од поплавних низијских шума до субалпског региона. У Алпима се може наћи и до 2200 m надморске висине. Расте у мање-више влажним шумама. Земљиште које јој одговара је растресито и богато хранљивим супстанцама, умерено кисело, хумусно, са иловачом.[4]

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Расте у Европи, почевши од Пиринеја, преко Карпата све до Мале Азије. С обзиром да је врло омиљена као украсна биљка и често се гаји, њена аутохтоност у неким европским земљама је дискутабилна. Расте у свим бившим републикама СФР Југославије.[4] Ова биљка се сматра британским дивљим цветом и да одатле води порекло, међутим у новије време се мисли да је доведена много раније и то почетком 16.века.[2]

Ово је украсна, лековита и умерено медоносна биљка.[4]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The Plant List
  2. ^ а б Bishop, Davis & Grimshaw (2002), стр. 17
  3. ^ Bishop, Davis & Grimshaw (2002), стр. 10, 18 (Introduction)
  4. ^ а б в г д ђ е ж Шилић, Ч. 1990. Шумске зељасте биљке. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.
  5. ^ Bishop, Davis & Grimshaw (2002), стр. 7
  6. ^ Bishop, Davis & Grimshaw (2002), стр. 7

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]