Киселина

Из Википедије, слободне енциклопедије

Киселина је једна од основних категорија хемијских једињења. Киселине су једињења која у води искључиво диососују на позитиве јоне водоника и негативне јоне киселинског остатка.

Класичне киселине[уреди]

По Аренијусовој дефиницији

Киселина је свако једињење, које уношењем у водени раствор повећава концентрацију H^+ јона.

Аутоматски база је свако једињење, које повећава концентрацију OH^- јона.

По протолитичкој теорији киселина је свако једињење које је у условима дате реакције донор јона водоника H^+.

Реакција неутрализације, односно киселине и базе, изгледа овако:

 HA + B \to A^- + HB^+

Једињење HA је киселина а B база. Јон A^- је новонастала база (такозвана конјугована база киселине HA), а HB^+ нова киселина (тзв. конјугована киселина базе B). Услед реакције киселина са базом углавном настају соли.

Хемијска једињења (са изузетком неколико веома јаких киселина и база) могу у зависности од услова да врше функцију киселина и база - таква једињења носе назив амфотерна једињења (амфотерност).


Другу општију дефиницију киселина дао је Гилберт Њутон Луис

Киселина је једињење, које је акцептор (прималац) електронског пара, (тако да је база донор електронског пара).

Ова дефиниција обухвата и класичне киселине јер се одвајање водониковог јона од молекула заснива на прекидању везе са водоником.

Ова дефиниција обухвата и хемијска једињења, која се понашају као киселине, јер имају велики дефицит електрона, иако у својој структури немају атоме водоника (нпр алуминијум(III) хлорид AlCl_3).

Важније киселине[уреди]

Најважније кисеоничне неорганске киселине су:

Најважније некисеоничне неорганске киселине су:

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Киселина