Киселина
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Киселина је једна од основних категорија хемијских једињења. Киселине су једињења која у води искључиво диососују на позитиве јоне водоника и негативне јоне киселинског остатка.
Садржај |
Класичне киселине [уреди]
По Аренијусовој дефиницији
Аутоматски база је свако једињење, које повећава концентрацију
јона.
По протолитичкој теорији киселина је свако једињење које је у условима дате реакције донор јона водоника
.
Реакција неутрализације, односно киселине и базе, изгледа овако:

Једињење HA је киселина а B база. Јон
је новонастала база (такозвана коњугована база киселине HA), а
нова киселина (тзв. коњугована киселина базе B). Услед реакције киселина са базом углавном настају соли.
Хемијска једињења (са изузетком неколико веома јаких киселина и база) могу у зависности од услова да врше функцију киселина и база - таква једињења носе назив амфотерна једињења.
Другу општију дефиницију киселина дао је Луис
- Киселина је једињење, које је акцептор (прималац) електронског пара, (тако да је база донор електронског пара).
Ова дефиниција обухвата и класичне киселине јер се одвајање водониковог јона од молекула заснива на прекидању везе са водоником.
Ова дефиниција обухвата и хемијска једињења, која се понашају као киселине, јер имају велики дефицит електрона, иако у својој структури немају атоме водоника (нпр алуминијум(III) хлорид
).
Важније киселине [уреди]
Најважније кисеоничне неорганске киселине су:
- азотна киселина
- азотаста киселина
- сумпорна киселина
- сумпораста киселина
- фосфорна киселина
- угљена киселина
- хлорна киселина
- борна киселина
Најважније некисеоничне неорганске киселине су:
- хлороводонична киселина
- цијановодонична киселина
- флуороводонична киселина
- бромоводонична киселина
- јодоводонична киселина