Загребачка мумија

Загребачка мумија (хрв. Zagrebačka mumija) је археолошки експонат из Египта у Археолошком музеју у Загребу. То је мумија умотана у ланени повој са најдужим етрурским натписом на свету.

Историја проналаска[уреди | уреди извор]

Мумија је купио Михаел Барић приликом своје посете Египту (1848/49). Његов брат Илија Барић даровао ју је Југославенској академији знаности и умјетности у Загребу, 1862. године и трајно је похрањена у Археолошком музеју у Загребу. Немачки египтолог Хајнрих Бругш је 1869. године открио натпис за који није знао да припада Етрурцима. Године 1891. бечки професор и египтолог др Јакоб Крал открио је да мумијини повоји заправо крију најдужи сачувани етрурски натпис на свету. Током '80-их година 20. века повоји су темељито рестаурирани и реконструисани, поново фотографисани инфрацрвеним зрацима, те је палеографском анализом и радиоактивним угљеником (C-14) утврђена њена старост на око 390. п. н. е.

Загребачка ланена књига[уреди | уреди извор]

Загребачка ланена књига (лат. Liber linteus Zagrebiensis) је рукопис са најдужим сачуваним текстом етрурског језика.

Платно са око 1.130 речи сачувано је у пет накнадно изрезаних трака којима је била омотана египатска мумија. Дужина целе књиге износи око 340 cm, а ширина најшире траке је 35 cm. Текст је распоређен у 12 колона са различитим бројем редова (26-36). Претпоставља се да садржи низ обредних прописа везаних уз верске ритуале старих Етрураца. Како је етрурски језик још увек слабо познат, досад је познато значење само појединих речи које помињу жртвене дарове и датуме појединих светковина. Ови повоји са натписом отварају јасну могућност постојања јаких комуникација између древних Етрурије и Египта.

Транслитерација дела текста (9. колона):

vacl vinum śantiśtś celi pen trytym

θi θapneśtś trytanaśa hanθin celi

tyr hetym vinym θic vacl heχz etnam

iχ matam cnticn θsepen teśamitn

murce θi nunθen etnam θi tryθ etnam

hanθin etnam celycn etnam aθumitn

peθereni eslem zaθrum mur in velθineś

cilθś vacl ara θui useti catneti slapiχyn

slapinaś favin yfli spyrta eisna hinθy

cla θesns

Једна претпоставка је да је у Египту постојала мала етрусрска заједница избеглица (као у Александрији), која је попримила египатске обичаје мумифицирања.

Натпис на папирусу[уреди | уреди извор]

Истраживањем пропратног папируса који се налазио у погребној опреми покојнице, утврђено је да он садржи неколико поглавља Књиге мртвих са подацима о покојници. Неси-хенсу била је жена Пахер-хенсуа, »божанског кројача« из Тебе, који је израђивао одећу за култне статуе бога Амона. Како се етрурски натпис нашао обавијен око једне Египћанке у доба када Етрурци губе превласт у северној Италији (док јача Римска република), остаје једна од великих тајни археологије.

Литература[уреди | уреди извор]

Jakob Krall: Die etruskischen Mumienbinden des Agramer National-museums. F. Tempsky, Wien 1892.
Ambros Josef Pfiffig: Studien zu den Agramer Mumienbinden. Der etruskische Liber linteus. Denkschriften der ÖAdW, phil-hist. Klasse. Bd 81. Österreichische Akademie der Wissenschaften, Wien 1963.
Giuliano Bonfante, Larissa Bonfante (2002). The Etruscan Language, an Introduction. University of Manchester Press, Manchester. ISBN 978-0-7190-5540-9.
L.B. van der Meer (2007). Liber linteus zagrabiensis. The Linen Book of Zagreb. A Comment on the Longest Etruscan Text. Peeters, Louvain MA. ISBN 978-90-429-2024-8.