Корисник:Дјордјег97/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Врсте плодова-Бекова класификација

Плод је орган биљке који се после оплођења развија из плодника, односно из плодника и других делова цвета или цвасти који за извесно време затвара семе, штити га и евентуално помаже његово расејавање.

Настанак плода[уреди | уреди извор]

После оплођења настају велике промене у цвету. Са једне стране, у већини биљака, сасушују се и отпадају чашица, круница, прашници и стубић са жигом. Са друге стране, настаје прилив хранљивих материја у семени заметак и у зидове плодника, код неких биљака и у цветну ложу, осовину цвасти, или у неки други део цвета. На рацун ових материја развија се плод, а у плоду семе са клицом. Зид плодника се развија у плодов омотач који штити семе и потпомаже његово расејавање. У заштити и расејавању семена код неких биљака узимају удела и други делови цвета или цвасти који са плодником често дају утисак једне целине.

Грађа плода[уреди | уреди извор]

Плод се састоји из семена и плодовог омотача и развија се из плодника тучка одмах након оплођења, а понекад и без оплођења. Код неких врста у грађи плода могу учествовати и други делови цвета као што су: цветна ложа, листићи часице и крунице, основе прашника или пак више цветова, цвасти, као и друге творевине које не воде порекло од цвета (брактеје, брактеоле, купула, заштитни листови).

Врсте плодова-Бекова (Бецк-ова) класификација[уреди | уреди извор]

Подела плодова може бити врло различита у зависности од елемената који се при томе узимају у обзир.

Овде ће се изнети подела која се, у главним цртама, заснива на класификацији плодова по Беку (Бецку).

Плод може настати из једног цвета или из цвасти.

Подела плодова према броју цветова:[уреди | уреди извор]

1.Моноантокарпни плодови

Плодови који су настали из једног цвета.

2.Полиантокарпни плодови

Плодови који су настали из цвасти.

Даља подела плодова

Пошто се плод развија из тучка (односно из плодника), а тучак може бити изграђен од различитог броја карпела (оплодних листића), отуда и плод може бити саграђен из различитог броја карпела.

Подела плодова према броју карпела:[уреди | уреди извор]

1.Мешак

Сушни плод саграђен од једне карпеле, а отвара се само једном уздужном пукотином по трбушном шаву. Представник овог типа плода је фам. Ранунцулацеае, пример из дате фамилије је кукурек.

2.Махуна

Сушни плод саграђен од једне карпеле, отвара се двема уздужним пукотинама по трбушном или леђном шаву. Представник овог типа плода је фам. Фабацеае.

3.Чаура

Чаура је општи назив за све суве плодове који се отварају, а саграђени су од две или више карпела. Чаура се отвара на више начина, а то су: уздужним капцима (татула), поклопцем (буника, боквица), порама (мак, булка), зупцима (јагорчевина) и др. Посебни типови чауре су љуска и љушчица чији је највећи представник фам. Брассицацеае.

4.Орашица

Суви једносемени плод, који се не отвара. Орашица може бити изграђена од једне карпеле (монокарпна орашица) или из више карпела (синкарпна орашица). Пример монокарпне орашице је љутић. Синкарпна орашица има два посебна облика, а то су:

- Ахенија (пример: фам. Астерацеае)

-Крупа (пример: фам. Поацеае)

5.Шизокарпијум

Сушни плодови који су изграђени из две или више карпела, које се после сазревања одвајају на онолико плодића колико је било карпела. Представник овог типа плода је фам. Апиацеае.

6.Мерикарпијум

Сушни плод, најчешће изграђен од више карпела, који се распада на више плодића него што има карпела, односно раздваја се на делове карпела. Представници овог типа плода су фам. Ламиацеае и фам. Борагинацеае.

7.Бобица

Сочни плод код кога су лепо изражена два дела плодовог омотача: -Егзокарп (у виду танке спољашње кожице) -Мезокарп са ендокарпом (највећи меснати део плода) Бобица може бити монокарпна (представник: шимширика-Берберис вулгарис) и синкарпна (представник: фам. Соланацеае)

8.Коштуница

Коштуница је сочан плод који има типично развијене све типове перикарпа (плодовог омотача: егзокарп, мезокарп и ендокарп који је одрвенео). Ендокарп коштуница се у свакодневном животу назива коштица. Представници овог типа плода су шљива, трешња, вишња, кајсија, бресква и др. Код овог типа плода посебан случај су плод јабуке, крушке и дуње и они представљају синкарпну коштуницу.

9.Збирни плодови

Плодови састављени од више посебних плодова који су обично повезани заједничком цветном ложом. Представници овог типа плода су јагода, ружа, малина и др.

10.Срасли плодови

Плодови који настају срастањем перикарпа (плодовог омотача) плодова из два или више цветова. Представник овог типа плода је ананас.

11.Плодови настали из цвасти

Плодови који настају из цвасти. Представници овог типа плода су смоква и дуд.

Бекова(Бецк-ова) класификација плодова[уреди | уреди извор]

1.Моноантокарпни плодови:

Посебни

-Пуцајући:

1.Мешак

2.Махуна

3.Чаура

-Непуцајући:

1.Сушни

-Орашица

-Шизокарпијум

-Мерикарпијум

2.Сочни

-Бобица

-Монокарпна коштуница

-Синкарпна коштуница

Збирни

1.Збирна орашица

2.Збирна коштуница

2.Полиантокарпни плодови:

1.Срасли плодови

2.Плодови цвасти

Расејавање плодова и семена[уреди | уреди извор]

Поред осталих фактора, расејавање семена на извесну даљину од биљке обезбеђује опстанак дотичне врсте и њену експанзију у простору. Отуда постоје разне прилагођености у грађи плодова, као и разни други фактори, који потпомажу расејавање плодова и семена.

Извори[уреди | уреди извор]

1.Удзбеник из пољопривредне ботанике Аутори:

  • Момчило Којић
  • Софија Пекић
  • Зора Дајић

Издање: 9 Издавач: Издавачка кућа "Драганић"

2.Практикум из пољопривредне ботанике са радном свеском. Издање: 2016. Аутори:

  • Драгана Ранчић
  • Светлана Аћић
  • Иван Шоштарић