Крушка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крушка
плод крушке
плод крушке
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Rosales
породица: Rosaceae
потпородица: Maloideae
род: Pyrus
L.
врсте

Између 23 и 38 врста:

  • европске:
    • Pyrus balansae
    • Pyrus caucasica
    • Pyrus communis
    • Pyrus cordata
    • Pyrus nivalis
    • Pyrus pyraster
  • медитеранске:
    • Pyrus amygdaliformis
    • Pyrus bourgaeana
    • Pyrus cossonii
    • Pyrus elaeagrifolia
    • Pyrus gharbiana
    • Pyrus longipes
    • Pyrus mamorensis
    • Pyrus syriaca
  • средњеазијске:
    • Pyrus glabra
    • Pyrus pashia
    • Pyrus regelii
    • Pyrus salicifolia
  • далекоисточне:
    • Pyrus betulaefolia
    • Pyrus calleryana
    • Pyrus dimorphophylla
    • Pyrus fauriei
    • Pyrus hondoensis
    • Pyrus kawakamii
    • Pyrus pseudopashia
    • Pyrus pyrifolia
    • Pyrus ussuriensis
Екологија таксона
Животна форма:
P

Крушка је род дрвенастих биљака из фамилије Rosaceae, чији се истоимени плодови користе у исхрани људи. Врсте овог рода расту у умереним пределима Европе, Азије и Африке. Дрвеће је средње висине (10-17m), углавном листопадно, са простим и наизменично распоређеним листовима (дужине 2-12см). Плод је специјалан облик бобице — помум, са једнослојним (код врста из Sect. Pyrus) или вишеслојним епидермисом (код врста у Sect. Pashia) и често бројним склереидима (каменим ћелијама). Таксономски, род се дели у две поменуте секције.

„Дивље“ врсте рода Pyrus могу хибридизовати, слично осталим родовима у потфамилији јабукâ (Maloideae), али се природни ареали ових врста не преклапају и тиме је појава хибридизације била спречена. Са неолитским ширењем пољопривреде, људи вештачки доводе у контакт „дивље“ врсте и почињу доместификацију. Постоје два назива за доместификоване (домаће) крушке - Pyrus communis (европска) и Pyrus pyrifolia (далекоисточна).

Ове две врсте (и њихови култивари) настале су кроз два независна процеса доместификације, пре 500. године п. н. е. Неки култивари европске домаће крушке су можда настали хибридизацијом P. communis са врстом P. reqelii.

Од крушака се прави и врло квалитетна ракија - крушка (крушковача), а најпознатија крушкова ракија је од сорте виљамовке. Осим за ракију, крушке се користе и за припрему компота, џемова, пекмеза, слатка, као и додатак за разне воћне колаче и торте.

Крушка у народним веровањима[уреди]

У српском народном предању крушка је сматрана за „зло дрво“ и дрво злих демона. Према веровању испод старих крушака се скупљају ђаволи, демони и вештице. Такође се веровало да на крушку пада ала која сатире грожђе по виноградима као и да се на њој може наћи и смрт. У неким српским народним обичајима на дивљој крушки се оставља жртва за чуму, када се она магијски тера из села.[1]

Међутим у неким крајевима крушка има и боље углед у народу. Тако се у околини Ђевђелије народ на други дан Васкрса скупљао и са свештеником ишао до старе крушке коју је свештеник причешћивао. Овај чин представља симболичну жртву крушци.[1]

У српском народном предању крушка се такође користила за магијско одстрањивање болести. Такође се крушка често приносила као дар душама мртвих. У неким крајевима током празника на крстове покојника њихови рођаци стављају крушке. У српском језику постоји доста топографских назива који су изведени од речи крушка. Многи су настали од једне, конкретне крушке, а део тих назива има порекло од неке зле, „сеновите“ крушке.[1]

У српском језику постоји изрека „Као да је пао са крушке“ којом се казује да је неко збуњен, глуп или блесав. Ова изрека се везује за људе који су се пели на крушку па су се нашли у друштву вештица и демона и онда пали са дрвета.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА, Веселин Чајкановић, стр. 68
  2. ^ ДНЕВНО.РС Зашто се каже 'пасти с крушке'?

Спољашње везе[уреди]