Крушка
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. | |
|
|
| Крушка | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
плод крушке
|
||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| врсте | ||||||||||||||
|
Између 23 и 38 врста:
|
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
| Животна форма: P |
||||||||||||||
Крушка је род дрвенастих биљака из фамилије Rosaceae, чији се истоимени плодови користе у исхрани људи. Врсте овог рода расту у умереним пределима Европе, Азије и Африке. Дрвеће је средње висине (10-17m), углавном листопадно, са простим и наизменично распоређеним листовима (дужине 2-12см). Плод је специјалан облик бобице — помум, са једнослојним (код врста из Sect. Pyrus) или вишеслојним епидермисом (код врста у Sect. Pashia) и често бројним склереидима (каменим ћелијама). Таксономски, род се дели у две поменуте секције.
„Дивље“ врсте рода Pyrus могу хибридизовати, слично осталим родовима у потфамилији јабукâ (Maloideae), али се природни ареали ових врста не преклапају и тиме је појава хибридизације била спречена. Са неолитским ширењем пољопривреде, људи вештачки доводе у контакт „дивље“ врсте и почињу доместификацију. Постоје два назива за доместификоване (домаће) крушке - Pyrus communis (европска) и Pyrus pyrifolia (далекоисточна).
Ове две врсте (и њихови култивари) настале су кроз два независна процеса доместификације, пре 500. године п. н. е. Неки култивари европске домаће крушке су можда настали хибридизацијом P. communis са врстом P. reqelii.
Од крушака се прави и врло квалитетна ракија - крушка (крушковача), а најпознатија крушкова ракија је од сорте виљамовке. Осим за ракију, крушке се користе и за припрему компота, џемова, пекмеза, слатка, као и додатак за разне воћне колаче и торте.
-
Цветови крушке
-
Производња крушака у Републици Српској (2000-2009)