Малина
-
- Друга значења су пописана у чланку Малина (вишезначна одредница).
| малина | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.jpg) |
||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||||
| Rubus idaeus L. |
||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||
Малина (лат. Rubus idaeus), позната и по свом популарном називу црвено злато,[1][2][3] је биљка из породице ружа (Rosaceae).
Садржај |
Опис биљке [уреди]
Вишегодишњи жбун са усправним, зељастим стаблом. Листови сложени од 3-7 листића, длакави. Цветови бели са дугачким цветним дршкама, сакупљени на врховима грана или у пазуху листова у гроздасте цвасти. Плодови су многобројне коштунице које су спојене разраслом, сочном цветном ложом црвене, ређе жуте боје.
Хемијски састав [уреди]
Користе се млади, добро развијени листови и вршни делови изданка и зрели плодови. Лист није довољно хемијски проучен. Садржи витамине Ц и Е, бојене материје, танине и флавоноиде. У плоду се налази више састојака од којих се издвајају шећери (глукоза, фруктоза, сахароза), органске киселине (јабучна, лимунска, салицилна, елагинска и др.), етарско уље, бојене и танинске материје, витамине Ц и Е и др.
Употреба [уреди]
Лист се практично користи само у народној медицини за испирање усне дупље код упале њене слузокоже, код упале ждрела и код пролива. Улази у састав многобројних мешавина за лечење обољења кардио-васкуларног, желудачно-цревног система, менструалних и хормонских поремећаја и авитаминоза. Такође улази у састав мешавина за тзв. пролећно чишћење крви. Лист малине може да замени неке чајеве, као што су индијски, грузијски и руски.
У многим земљама се плод користи у научној медицини као средство за избацивање течности, код пролива и екцема. Екстракт из плода делује против вируса. Поред тога он активира панкреас на лучење инсулина па тиме снижава шећер у крви. Користи се и у прехрамбеној индустрији.
У последње време се истражује деловање малине на малигне ћелије. Установљено је да елагинска киселина, које има доста у малинама, спречава умножавање ћелија рака. Превентивно и сузбијајуће дејство има и плод и чај од лишћа малине (и другог јагодичастог воћа: јагоде, купине и др.). У терапији малигних обољења малине нису лек и не могу да га замене, али су добра заштита од тих болести.
Производња [уреди]
По агенцији УН за исхрану и пољопривреду Фао Србија је једна од главних светских произвођача малина.
|
Производња у тонама - подаци 2003-2004: |
|||||
| Русија | 95000 | 26 % | 110000 | 28 % | |
| Србија | 79471 | 21 % | 79471 | 20 % | |
| САД | 48535 | 13 % | 50000 | 13 % | |
| Пољска | 42941 | 12 % | 42000 | 11 % | |
| Немачка | 20600 | 6 % | 20500 | 5 % | |
| Украјина | 19700 | 5 % | 20000 | 5 % | |
| Канада | 14236 | 4 % | 13700 | 4 % | |
| Мађарска | 9000 | 2 % | 10000 | 3 % | |
| Велика Британија | 8000 | 2 % | 8000 | 2 % | |
| Француска | 6830 | 2 % | 7500 | 2 % | |
| остали | 27603 | 7 % | 27890 | 7 % | |
| укупно | 371916 | 100 % | 389061 | 100 % | |
Галерија [уреди]
-
-
-
Производња малина у Републици Српској (2000-2009)
.jpg)
Референце [уреди]
- ^ „Почела берба малине, цене још непознате“.24sata.rs 24 сата, Приступљено 01. 07. 2011.
- ^ „Малина — црвено злато Србије“.serbiatouristguide.com Serbia Tourist Guide., Приступљено 01. 07. 2011.
- ^ „Почела берба малина“.politika.rs Политика, Приступљено 18. 07. 2011.
Литература [уреди]
- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Спољашње везе [уреди]
