Малина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Малина (вишезначна одредница).
малина
Raspberries (Rubus Idaeus).jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Rosales
породица: Rosaceae
потпородица: Rosoideae
род: Rubus
подрод: Idaeobatus
Биномијална номенклатура
Rubus idaeus
L.
Екологија таксона

Малина (лат. Rubus idaeus), позната и по свом популарном називу црвено злато,[1][2][3] је биљка из породице ружа (Rosaceae).

Опис биљке[уреди]

Вишегодишњи жбун са усправним, зељастим стаблом. Листови сложени од 3-7 листића, длакави. Цветови бели са дугачким цветним дршкама, сакупљени на врховима грана или у пазуху листова у гроздасте цвасти. Плодови су многобројне коштунице које су спојене разраслом, сочном цветном ложом црвене, ређе жуте боје.

Хемијски састав[уреди]

Користе се млади, добро развијени листови и вршни делови изданка и зрели плодови. Лист није довољно хемијски проучен. Садржи витамине Ц и Е, бојене материје, танине и флавоноиде. У плоду се налази више састојака од којих се издвајају шећери (глукоза, фруктоза, сахароза), органске киселине (јабучна, лимунска, салицилна, елагинска и др.), етарско уље, бојене и танинске материје, витамине Ц и Е и др.

Употреба[уреди]

Плодови малине, сорте Виламет, у фази сазревања, јуна месеца, на култивисаном малињаку у Србији.

Лист се практично користи само у народној медицини за испирање усне дупље код упале њене слузокоже, код упале ждрела и код пролива. Улази у састав многобројних мешавина за лечење обољења кардио-васкуларног, желудачно-цревног система, менструалних и хормонских поремећаја и авитаминоза. Такође улази у састав мешавина за тзв. пролећно чишћење крви. Лист малине може да замени неке чајеве, као што су индијски, грузијски и руски.

У многим земљама се плод користи у научној медицини као средство за избацивање течности, код пролива и екцема. Екстракт из плода делује против вируса. Поред тога он активира панкреас на лучење инсулина па тиме снижава шећер у крви. Користи се и у прехрамбеној индустрији.

У последње време се истражује деловање малине на малигне ћелије. Установљено је да елагинска киселина, које има доста у малинама, спречава умножавање ћелија рака. Превентивно и сузбијајуће дејство има и плод и чај од лишћа малине (и другог јагодичастог воћа: јагоде, купине и др.). У терапији малигних обољења малине нису лек и не могу да га замене, али су добра заштита од тих болести.

Производња[уреди]

По агенцији УН за исхрану и пољопривреду Фао Србија је једна од главних светских произвођача малина.

Млади изданци у априлу.

Производња у тонама - подаци 2003-2004:
ФАОСТАТ (ФАО)

Русија 95000 26 % 110000 28 %
Србија 79471 21 % 79471 20 %
САД 48535 13 % 50000 13 %
Пољска 42941 12 % 42000 11 %
Немачка 20600 6 % 20500 5 %
Украјина 19700 5 % 20000 5 %
Канада 14236 4 % 13700 4 %
Мађарска 9000 2 % 10000 3 %
Велика Британија 8000 2 % 8000 2 %
Француска 6830 2 % 7500 2 %
остали 27603 7 % 27890 7 %
укупно 371916 100 % 389061 100 %

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Почела берба малине, цене још непознате“.24sata.rs 24 сата, Приступљено 01. 07. 2011.
  2. ^ „Малина — црвено злато Србије“.serbiatouristguide.com Serbia Tourist Guide., Приступљено 01. 07. 2011.
  3. ^ „Почела берба малина“.politika.rs Политика, Приступљено 18. 07. 2011.

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Малина