Корисник:Ми17177/песак

Пер Бринч Хансен (13. Новембар 1938 - 31. Јул 2007) је био Данско-Амерички компјутерски научник. Познат је по свом раду у оперативним системима, паралелном програмирању и паралелном и дистрибуираном рачунарству. Током година радио је као истраживач на Карнеги Мелон, Калтек, УСЦ, универзитету у Копенхагену и Сиракуза универзитету.

Пер Бринч Хансен
Лични подаци
Датум рођења	13.новембар 1938
Место рођења	Фредериксберг, Данска,
Датум смрти	31.јул 2007
Место смрти	Сиракуза, Њу Јорк,
Научни рад
Познат по	РЦ 4000 мултипрограмски систем, монитори, конкурентно програмирање, конкурентни паскал, дистрибуирани процеси, паралелно рачунарство, дистрибуирано рачунарство

Пер Бринч Хансен, 1959.године

Биографија

Рани живот и образовање

Пер Бринч Хансен је рођен у Фредериксбергу, предградју Копенхагена (енг. Цопенхаген), Данска (енг. Денмарк). Његов отац, Јорген Бринч, радио је као грађевински инжењер, био је експерт за механику тла, а касније прихватио звање професора на Техничком универзитету у Данској. Његова мајка, Елзебет Бринч Хансен (родјена Ринг) је била ћерка данског композитора Олуфа Ринга и пре удаје, радила је као фризерка у једном од најбољих фризерских салона у Копенхагену.

Пер Бринч Хансен је похадјао Нилс Ебесенсвеј основну школу, а затим Свети Јоргенс гимназију, елитну средњу школу у Фредериксбергу. У слободно време изводио је експерименте у кухињи, слушао дзез и читао.

Након завршене средње школе, Бринч Хансен је уписао електротехнику на Техничком универзитету у Данској. Хтео је да се бави облашћу која је „још увек била у пионирској фази" јер „ако се предмет предаје, вероватно је већ прекасно за фундаментални допринос". Након осмонедељне студентске праксе у ИБМ-овој лабораторији Харсли у Енглеској, одлучио је да посвети своју каријеру компјутерима.

Регнецентрален

Након што је 1963. године мастерирао електронско инжењерство, Бринч Хансен је добио посао у Регнецентралену, тадашњој истраживачкој институцији при Данској Академији Техничких наука. Тамо је његов први значајан пројекат био писање парсера за ЦОБОЛ компајлер за рачунар Сименс 3003.

Након тога, написао је систем датотека који ће се користити током извршавања компајлираних ЦОБОЛ програма.

Године 1966., Бринч Хансен се преселио у хардверску групу Хенинга Исаксона у Регнецентралену. Заједно са Питером Крафтом, дефинисао је рачунарску архитектуру и скуп инструкција за Регнецентраленов трећи рачунар, РЦ 4000, користећи АЛГОЛ 60 као језик за опис хардвера за израду формалне спецификације.

С обзиром на то да није имао искуства у мултипрограмирању, користио је копију кооперативних секвенцијалних процеса коју му је Едсгер Дијкстра послао како би разумео синхронизацију процеса помоћу семафора,а затим имплементирао специјализовани РЦ 4000 монитор у реалном времену за управљање фрабриком ђубрива. Питер Крафт и Чарлс Симоњи написали су интерпретер п-кода и програме задатака за евидентирање података који су компајлирани у п-коду.

На лето 1967., Бринч Хансен је напустио хардверску групу Регнецентралена да би постао шеф развоја софтвера РЦ 4000 где је водио тим који се састојао од Јорна Јенсена, Петера Крафта и Сорена Лауесена . Дефинисали су РЦ 4000 мултипрограмски систем за контролу у реалном времену за сваку инсталацију РЦ 4000, као и за подршку групне обраде и дељења времена. Резултат није био комплетан оперативни систем, већ мало језгро које је обезбедјивало механизме на којима би могли да се граде оперативни системи за различите намене. До пролећа 1969., добро документована, поуздана верзија мултипрограмског система РЦ 4000 је радила.

Карнеги Мелон Универзитет

Крајем 1970. Бринч Хансен се преселио у Питсбург (енг. Питтсбургх) на позив Алана Перлиса да посети одсек рачунарских наука на Кернеги Мелон Универзитету као научни сарадник. За то време, писао је први систематски удзбеник о принципима оперативног система.

У летњој школи у Марктовердорфу 1971. године и на симпозијуму у Белфасту, Бринч Хансен, Тони Хоаре и Дијкстра расправљали су о идејама које су еволуирале у концепт монитора. На пролеће 1972., након читања о концепту класе који су измислили Оле-Јохан Дал и Кристен Нигард за Симулу 67, Бринч Хансен је завршио свој текст поглављем о заштити ресурса које је предложило прву нотацију монитора, користећи заједничке класе. Принципи оперативног система објављени су 1973.године и постали први свеобухватни удзбеник о оперативним системима.

Институт технологије Калифорнија

У јулу 1972., Бринч Хансен се придружио факултету Калифорнијског института за технологију - Калтек (енг. Цалтецх) као ванредни професор рачунарских наука, где је почео да ради на дефинисању програмског језика са истовременим процесима и мониторима. У априлу 1974. дистрибуирао је технички извештај о конкурентном програмирању у Паскалу. Конкурентни Паскал компајлер за ПДП 11/45 који је написао Бринч Хансенов студент Ал Хартман, објављен је у јануару 1975.године. Након тога, Бринч Хансен је почео да пише моделе оперативних система на конкурентном Паскалу како би проценио језик. У мају 1975. завршио је Соло, оперативни систем за једног корисника за развој програма написаних на конкурентном Паскалу. Затим је преписао оригинални РЦ 4000 планер у реалном времену у конкурентном Паскалу. Требало му је три дана да га напише и три сата машинског времена да га системски тестира.

Када је одељење за компјутерске науке Калтек-а померило фокус ка рачунарском инжењерству и удаљило се од програмирања, Бринч Хансен је одлучио да оде.

Универзитет Јужне Калифорније

Године 1976., Бринч Хансен је изабрао Универзитет Јужне Калифорније (енг. УСЦ) како би његова породица остала Алтадени. Придруживши се факултету као редовни професор и први председавајући новоформираног одељења за информатику, дао је све од себе да на врхунском факултету формира прворазредни одсек. До 1980.године, одељење за компјутерске науке овог Универзитета, Национални истраживачки савет је рангирао као једно од десет најбољих у САД-у.

Док је био на УСЦ-у, Бринч Хансен је написао своју другу књигу, Архитектура конкурентних програма, засновану на свом раду на развоју оперативних система написаних на конкурентном Паскалу. Објављена је 1977.године и то је била прва књига о конкурентном програмирању. Године 1978. Бринч Хансен је објавио концепт језика дистрибуираних процеса, предлажући употребу даљинских позива процедура за синхронизацију процеса који се покрећу преко мреже микрорачунара.

Такодје, 1978. L.Ј. Севинс и Стив Гоингс из Мостека, посетили су Бринча Хансена на УСЦ-у где је представио јефтину вишепроцесорску архитектуру. Мостек је започео пројекат имплементације таквог мултипроцесора,а Бринч Хансен је радио као консултант. Бринч Хансен је за овај пројекат развио нови конкурентни програмски језик Едисон. Као и код пројекта РЦ 4000, Едисон је такодје коришћен као језик формалне спецификације за хардвер. Мостек је добио почетни мултипроцесор са четири чвора који је радио и Бринч Хансен је написао преносиви Едисон компајлер на ПДП 11-55. Медјутим, убрзо након тога, Јунајтед Технолодзис (енг. Унитед Тецхнологиес) је купио Мостек и отказао пројекат. Године 1982., Бринч Хансен је преселио Едисонов систем на ИБМ-ов персонални компјутер (енг. ПЦ),а затим објавио своју трећу књигу - Програмирање личног рачунара.

Бринч Хансен је 1982.године именован за првог професора рачунарских наука Хенрија Салваторија на УСЦ-у.

Универзитет у Копенхагену

Након четрнаест година у иностранству, Бринч Хансен се враћа у Данску и придружује се факултету Универзитета у Копенхагену као професор даталогије. Изабран је за члана Института инжењера електротехнике и електронике (ИЕЕЕ) 1985.године. Касније те године, објављена је његова четврта књига Бринч Хансен о Паскал компајлерима, коју је користио за свој курс компајлера.

Док је дизајнирао оперативни систем за више рачунара за данску компанију ГН Елми, закључио је да му је потребан нови језик, овог пута користећи парадигму преношења порука Хоареовог ЦСП-а. Резултујући језик, Дзојс (енг. Јоyце), уклонио је главно ограничење ЦСП-а уводјењем паралелне рекурзије. Бринч Хансен је развио преносиву имплементацију на ИБМ ПЦ.

Универзитет Сиракуза

Схвативши да се ни он ни његова породица не осећају као код куће у Данској, Бринч Хансен је одлучио да се врати у САД. Контактирао је Дзона Рејнолдса на Универзитету у Сиракузи и 1987. године придружио се факултету као уважени професор.

Радећи са својим учеником Рангачари Анандом, Дзојс је премештен у Енкор Мултимакс 320 мултипроцесор у Центру за паралелну архитектуру североистока СУ. Медјутим, препознајући ограничења скалирања мултипроцесора, Бринч Хансен је тражио одговарајући мултикомпјутер за даљи рад. Почео је да експериментише са научним применама на Меико рачунарској површини тако што је развијао паралелне програме за Хаусхолдову методу (редукција), а затим и симулацију н-тела као вежбе учења. Био је изненадјен кад је открио да оба програма имају скоро идентичне контролне структуре. Закључујући да се оба уклапају у „парадигму свих парова“, он се затим фокусирао на истраживање структура паралелних алгоритама за вишекратну употребу које је назвао „парадигме програмирања“ или „генерички програми“ (касније познати као „дизајн обрасци“, енг. десигн паттернс). Пету књигу је објавио 1995.године - Парадигме паралелног програмирања, са програмима преписаним у СуперПаскалу, потпуно имплементираном језику за објављивање који је он направио за паралелне алгоритме.

Последње године живота

У својим каснијим годинама, Бринч Хансен је објавио ретроспективу својих најважнијих радова, Потрага за једноставношћу (1996), текст за курс програмирања за студенте којима програмирање није матична област - Програмирање за свакога у Јави (1999), ретроспектива о еволуцији оперативних система, Класични оперативни системи: од групне обраде до дистрибуираних система (2001) и ретроспектива о еволуцији истовременог програмирања, Порекло истовременог програмирања: од семафора до удаљених позива процедура (2002). Он је сам објавио мемоаре из 2004.године - Прича о програмеру: Живот компјутерског пионира.

Наградјен је ИЕЕЕ наградом „За пионирски развој оперативних система и паралелног програмирања, што је пример рада на РЦ 4000 мултипрограмском систему, мониторима и конкурентном Паскалу“.

31.јула 2007.године Бринч Хансен је умро, убрзо након што му је дијагностикован терминални рак.

Приватни живот

Бринч Хансен је упознао своју жену Милену (родјену Храстар) на студентском путовању у Југославији 1962.године. Венчали су се 1965. године и имали су двоје деце.

Научни доприноси и утицај

У каријери дугој пет деценија, Бринч Хансен је дао значајан допринос у областима оперативних система, конкурентног програмирања и паралелног и дистрибуираног рачунарства који су били утицајни у обликовању развоја тих области и њиховом унапредјењу од ад хок техника до систематских инжењерских дисциплина. Утицај његовог рада је појачан његовом „немилосрдном потрагом за једноставношћу“, његовим инсистирањем на јасноћи, писањем и преписивањем својих радова много пута пре него што их објави и његовом посвећеношћу тестирању концепата у радним системима.

Оперативни системи

Мултипрограмски систем РЦ 4000 увео је сада већ стандардни концепт језгра оперативног система и одвајање механизама и политике у дизајну оперативног система. Модерне архитектуре микројезгра вуку своје корене у прошириву архитектуру језгра РЦ 4000. Побољшање перформанси микрокернела била је главна тема истраживања оперативног система три деценије након РЦ 4000.

Текст Бринча Хансена, Принципи оперативног система, био је први свеобухватни удзбеник о оперативним системима. На крају је објављен на шест језика (енглеском, јапанском, немачком, чешком, пољском и спрско-хрватском), остао у штампи деценијама и годинама након што је систем РЦ 4000 застарео.

Чланови удружења за рачунарске машине (АЦМ) су 2005. године изгласали Принципе оперативног система Бринча Хансена за топ 25 класичних књига. Вршена је анкета за избор класичних књига које се више не штампају за додавање у дигиталну библиотеку. Хансенова књига је заузела 15.место у анкети.

Користећи конкурентни Паскал, Бринч Хансен је показао да је могуће у потпуности имплементирати оперативне системе на језицима високог нивоа.

Конкурентно програмирање

Бринч Хансен и Хоаре су развили концепт монитора. Бринч Хансен је објавио прву нотацију монитора, усвајајући концепт класе Симуле 67 и изумео механизам чекања. Хоаре је прецизирао правила наставка процеса. Бринч Хансен је направио прву имплементацију монитора у конкурентном Паскалу. Више десетина додатних језика заснованих на мониторима створено је до 1990. године : Симоне, Модула, Тјуринг Плус, Паскалц, конкурентни Еуклид, СБ-Мод, конкурентни C итд.

Конкурентни Паскал је био први конкурентни програмски језик: први језик развијен посебно за конкурентно програмирање и ,што је још важније, први језик који је показао да је могуће уградити сигурне објекте високог нивоа конкурентности, где би систем могао да гарантује да процеси приступају само дисјунктним скуповима променљивих и да се не мешају медјусобно на начин који зависи од времена. Хоаре га је описао као „изузетан пример најбољег академског истраживача у овој области“.

Изворни и преносиви код за конкурентног Паскала и Соло оперативни систем дистрибуиран је у најмање 75 компанија и 100 универзитета у 21 држави, што је резултирало његовим широким усвајањем, преносом и прилагодјавањем како у индустрији, тако и у академским круговима. Грег Ендруз је приметио да су конкурентни Паскал и монитори „изузетно утицали на већину накнадних конкурентних предлога језика“.

Архитектура конкурентних програма Бринча Хансена била је прва књига о конкурентном програмирању и на крају је објављена на три језика (енглеском, јапанском и немачком). Више од десет година након његовог објављивања, П.Ј. Плаугер је приметио :

Наравно, побољшања су направљена у протеклих десетак година. Имамо боље алгоритме за синхронизацију и модерније језике са контролом конкурентности. Али нећете наћи бољи преглед конкурентног програмирања од ове књиге. Барем га ја нисам нашао.

Дистрибуирано рачунарство и позиви процедуре на даљину

Позиви удаљених процедура који се користе у савременим оперативним системима вуку своје корене од РЦ 4000 мултипрограмског система, који је користио комуникациони протокол захтев-одговор за синхронизацију процеса.

У свом раду из 1978. године о дистрибуираним процесима, Бринч Хансен је предложио језик за дистрибуирано рачунарство заснован на екстерним захтевима који се састоје од позива процедура измедју процеса. Ово је касније постало познато у контексту оперативног система као позив удаљене процедуре.

Касније, Бринч Хансен је развио два језика који проширују Хоареову ЦСП парадигму преношења порука са паралелном рекурзијом и показао како се то ефикасно имплементира.

Одликовања и награде

• Доктор технике, Технички универзитет Данске, за Архитектуру савремених програма, 1978
• Први Хенри Салватори професор компјутерских наука, Универзитет Јужне Калифорније, 1982
• ИЕЕЕ колега, 1985
• Уважени професор, Универзитет у Сиракути, 1987
• Ректорова медаља, Универзитет у Сиракузи, 1989
• ИЕЕЕ награда компјутерски пионир, за пионирски развој оперативних система и конкурентног програмирања, илустрован радом на РЦ 4000 мултипрограмском систему, мониторима и конкурентном паскалу, 2002

Програмски језици

• Конкурентни Паскал (1975)
• Дистрибуирани процеси (1978)
• Едисон (1981)
• Јоyце (1987)
• СуперПаскал (1993)

Екстерни линкови

• http://brinch-hansen.net/
• http://www.datamuseum.dk/