Копенхаген

Координате: 55° 40′ 00″ С; 12° 34′ 00″ И / 55.666667° С; 12.566667° И / 55.666667; 12.566667
С Википедије, слободне енциклопедије
Копенхаген
дан. København
Знаменитости Копенхагена
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Данска
РегијаВелики Копенхаген
Основан1167.
Становништво
Становништво
 — 2022.656.787 [1]
 — густина7.296,82 ст./km2
Агломерација (2022.)1.336.301[1]
Географске карактеристике
Координате55° 40′ 00″ С; 12° 34′ 00″ И / 55.666667° С; 12.566667° И / 55.666667; 12.566667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина0-91 m
Површина90,01 km2
Копенхаген на карти Данске
Копенхаген
Копенхаген
Копенхаген на карти Данске
Остали подаци
ГрадоначелникФранк Јенсен
Поштански број1050-1778, 2100, 2150, 2200, 2300, 2400, 2450, 2500
Позивни број3
Веб-сајт
kk.dk

Копенхаген (дан. København, у матерњем изговору Кобенхавн) je главни и највећи град Данске. Савремени назив је искварен облик старог имена Købmandshavn које значи „трговачка лука“. Простире се на површини од 526 km². У самом граду живи око 656 хиљада становника, а на ширем подручју око 1,33 милиона.

Копенхаген је политичко, привредно и културно средиште Данске. Последњих деценија, са јачањем сарадње са Шведском, Копенхаген је заједно са шведским Малмеом постао средиште велике регије Ересунд са око 3,8 милиона становника. Ово је једна од најразвијенијих области у Европској унији.

Копенхаген је већ годинама један од градова са најквалитетнијим животом. Истовремено, то је један од најскупљих градова на свету.

Географија[уреди | уреди извор]

Географски положај Копенхагена је изразито повољан. Копенхаген се налази на најужем мореузу Ересунд, који одваја Категат и Скагерак, односно Балтичко и Северно море. На тај начин Копенхаген се налази на спони средње и северне Европе (Скандинавије).

Најближи већи град Копенхагену је шведски Малме, преко мореуза, 40 km источно, спојен новим Ересундским мостом-тунелом. Од другог по величини града у држави, Орхуса, Копенхаген је удаљен 300 km источно. Од Берлина Копенхаген је удаљен 430 км северно, а од Стокхолма 660 км југозападно.

Стари део Копенхагена са Амагертским тргом

Копенхаген се налази на источној обали великог данског острва Сјеланд, на месту где оно најближе приближава скандинавском полуострву. Мањи део града налази се на острву Амагер, које је од Сјеланда раздвојено Великим каналом. Надморска висина града иде од 0 до 30 m.

Копенхаген се развио као морска лука на мореузу Ересунд између Северног и Балтичког мора. Море је и данас главни чинилац развоја града (привреда, градски предео са многобројним каналима и маринама).

Клима[уреди | уреди извор]

Клима у Копенхагену је умерено континентална са утицајем Атлантика и Голфске струје. Стога град одликује блага клима. просечна годишња температура је 8 °C. Најнижа просечна температура је у фебруару, -1 °C, а највећа је током јула и августа, 17 °C. Годишња количина падавина је око 613 милиметара.

Клима Копенхагену, Данска (1981–2010 нормале, екстреми 1768–садашњост)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 11,8
(53,2)
15,8
(60,4)
20,8
(69,4)
26,2
(79,2)
28,5
(83,3)
32,7
(90,9)
33,0
(91,4)
33,8
(92,8)
29,8
(85,6)
23,2
(73,8)
16,6
(61,9)
12,8
(55)
33,8
(92,8)
Максимум, °C (°F) 3,4
(38,1)
3,6
(38,5)
6,5
(43,7)
11,8
(53,2)
16,7
(62,1)
19,6
(67,3)
22,2
(72)
21,8
(71,2)
17,5
(63,5)
12,6
(54,7)
7,6
(45,7)
4,4
(39,9)
12,3
(54,1)
Просек, °C (°F) 1,4
(34,5)
1,4
(34,5)
3,5
(38,3)
7,7
(45,9)
12,5
(54,5)
15,6
(60,1)
18,1
(64,6)
17,7
(63,9)
13,9
(57)
9,8
(49,6)
5,5
(41,9)
2,5
(36,5)
9,1
(48,4)
Минимум, °C (°F) −0,7
(30,7)
−0,8
(30,6)
0,7
(33,3)
4,2
(39,6)
8,6
(47,5)
11,9
(53,4)
14,3
(57,7)
14,1
(57,4)
10,8
(51,4)
7,1
(44,8)
3,3
(37,9)
0,5
(32,9)
6,2
(43,2)
Апсолутни минимум, °C (°F) −26,3
(−15,3)
−20,0
(−4)
−18,5
(−1,3)
−8,8
(16,2)
−3,4
(25,9)
1,0
(33,8)
0,7
(33,3)
0,6
(33,1)
−3,2
(26,2)
−7,0
(19,4)
−15,2
(4,6)
−16,0
(3,2)
−26,3
(−15,3)
Количина падавина, mm (in) 53,0
(2,087)
36,9
(1,453)
42,3
(1,665)
35,8
(1,409)
47,2
(1,858)
63,9
(2,516)
60,9
(2,398)
67,5
(2,657)
61,0
(2,402)
63,3
(2,492)
56,4
(2,22)
57,4
(2,26)
645,7
(25,421)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) 14,9 11,4 13,5 11,5 10,8 12,0 12,4 12,0 13,6 14,5 15,4 15,4 157,4
Дани са снегом 5,9 4,4 4,1 1,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,2 1,7 3,9 21,4
Релативна влажност, % 86 84 82 76 72 72 73 75 78 83 84 85 79
Сунчани сати — месечни просек 51,5 68,1 119,7 180,9 230,2 213,3 228,1 198,9 141,9 100,9 55,3 40,6 1.629,7
UV индекс 0 1 2 3 5 6 5 5 3 1 1 0 2,7
Извор: DMI (precipitation days and snowy days 1971–2000, humidity 1961–1990),[2][3][4] Meteo Climat (record highs and lows)[5] and Weather Atlas[6]

Историја[уреди | уреди извор]

Средњи век: Подручје града било је насељено још у доба праисторије. Данашње насеље је око 1000. године основао Свен Рашљобради. 1167. године уз дотадашње рибарско и лучко насеље изграђен је замак, на месту данашњег дворца Кристијанборг, па оно добија црте града. Град убрзо постаје важна лука, што очувало у имену града (у преводу Лука трговаца). Стога се 1167. године сматра годином оснивања Копенхагена. Повељом епископа Јакоба Ерландсена из 1254. Копенхаген и званично постаје град. Истовремено град је важно трговиште, па је и честа мета Ханзе. Међутим, Копенхаген постаје престоница Данске тек у 15. веку, уместо дотадашње престонице Роскилдеа.

Нови век: Од времена премештања престонице у Копенхаген град утврђује положај стожера данске круне, али и данске привреде и културе. 165859. град се успешно одупро нападу Швеђана. Међутим, много већи ударац граду задала је куга 1711. године, када је број пређашњег становништва (око 65 хиљада) сведен на трећину.

Савремено доба: У две битке, 1801. и 1807. године, Данско-норвешка флота је доживела велики пораз у бици код Копенхагена од стране британске. У исто време град је веома страдао, а погинуло је и много грађана. И поред тога, следећих деценија 19. века град и цела држава бележе нагли развој, па се градско становништво брзо увећавало.

Током Другог светског рата Копенхаген је био окупиран као и остатак државе. И поред окупације, Копенхаген и Данска много мање страдали него многе друге окупиране области.

После рата брзо је текла обнова и осавремењавање града. Од 1961. је отворена прва пешачка улица на свету, Строгет, и од тада се ради на брзом развијању пешачких зона.

Од 2000. године Копенхаген је повезан са шведским градом Малмеом преко моста-тунела Ересунд. Последњих пар деценија Копенхаген се увек укључује међу најбоље светске градове за живот на свету без обзира на високе трошкове живота.

Становништво[уреди | уреди извор]

У 17. веку Копенхаген је био један од највећих градова Европе, али је касније потиснут. Током друге половине 19. века и пре половине 20. века град је брзо растао, повећавши број становника неколико пута. После Другог светског рата број становника је споро растао, а касније и стагнирао. У то време почела су расти предграђа Копенхагена. Данас у градским границама живи око 656 хиљада становника, а у широј градској зони око 1,33 милиона.

Етнички састав[уреди | уреди извор]

По подацима из 2022. године, већину становништва са 73,7% чине Данци, 12,9% чини остало становништво са простора Европе, 8,2% су са простора Азије, 3% са простора Африке, док су се 2,2% изјаснили као остали.

Богородичина црква у Копенхагену

Вероисповест[уреди | уреди извор]

Већина становника Копенхагена, односно 56,9% се изјашњава да припада лутеранској Цркви Данске. Овај број је по подацима из 2020. године био 0,6% мањи у односу на податке пописа из 2019. године. Такође, постоје и остале хришћанске заједнице у Копенхагену, од којих се истиче католичка заједница.

Захваљујући масовној миграцији крајем 20. века и почетком 21. века, верска слика града се мењала, тако да се процењује да у Копенхагену живи око 175,000-200,000 муслимана, односно око 10% становништва. Прва џамија у данској, Велика џамија у Копенхагену, отворена је 2014. године.

Број Јевреја процењује се на око 7,000 на територији Данске, од којих је већина сконцентрисана у Копенхагену и предграђима. Постоји неколико синагога у овом граду, које имају око 1,800 чланова. Прва синагога у Данској отворена је 1684. године.

Привреда[уреди | уреди извор]

Копенхаген је „привредно срце" Данске. Град је и данас велика лука, а последњих деценијама посебно су се развиле делатности из области пословања, трговине и услуга. Све важније светске компаније имају своје испоставе или пословнице у Копенхагену.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Међународни Аеродром Копенхаген удаљен је 8 километара од центра града. 2018. године овај аеродром је имао промет већи од 30 милиона путника. Повезан је метроом са средиштем града.

Бицикли паркирани у близини једне од метро станица.

Копенхаген има развијену мрежу путева који повезују град са другим деловима Данске путем Ересундског моста. У Копенхагену поред С-воза и аутобуса постоје и 2 линије подземне железнице, тј. метроа. Метро линије су у дужини од 20,4 километара.[7]

Бицикл је једно од најчешћих превозних средстава становника Копенхагена. Процењује се да у овом граду има више бицикала него становника. Саобраћајна инфраструктура прилагођена је овом начину превоза. Стазе, предвиђене искључиво за бициклисте, дужине су преко 400 километара.[8]

Знаменитости града[уреди | уреди извор]

Нова лука (дан. Nyhavn)

Копенхаген има добро очувано старо градско језгро са препознатљивим „скандинавским духом“ (једноставне фасаде у живим бојама, канали, готске цркве и сл.). Град поседује и једну од највећих пешачких зона, која је истовремено и најстарија на свету, па је понос града.

Округли торањ представља једну од главних туристичких знаменитости Копенхагена. Она се налази у самом средишту града. Заједно са њим је грађена и Црква свете Тројице. Државна скупштина је био некадашњи двор данских краљева, а у данашње време је седиште законодавства и министарства спољних послова. Монументална зграда берзе се налази на обали канала Фредериксхолм. Одликује је шиљати врх спиралног облика, којег чине четири уплетена змајева репа.

Збирка слика[уреди | уреди извор]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]