Матијас Лесор
| Матијас Лесор | |||
|---|---|---|---|
 Лесор у дресу Уникахе | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Матијас Мишел Лесор | ||
| Датум рођења | 29. септембар 1995. | ||
| Место рођења | Фор де Франс, Француска | ||
| Држављанство | Француска | ||
| Висина | 2,06 m | ||
| Информације о каријери | |||
| НБА драфт | 2017. / 50. пик, 2. рунда | ||
| Одабрао: Филаделфија севентисиксерси | |||
| Про каријера | 2014—данас | ||
| Позиција | центар | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 2014—2016. | Елан Шалон | ||
| 2016—2017. | Нантер 92 | ||
| 2017—2018. | Црвена звезда | ||
| 2018—2019. | Малага | ||
| 2019—2020. | Бајерн Минхен | ||
| 2020—2021. | Монако | ||
| 2021. | Макаби Тел Авив | ||
| 2021—2023. | Партизан | ||
| 2023— | Панатинаикос | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| Године | Репрезентација | ||
| 2017— | Француска | ||
|
Статистика на basketball-reference.com | |||
Матијас Мишел Лесор (франц. Mathias Michel Lessort; Фор де Франс, 29. септембар 1995) француски је кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно наступа за Панатинаикос.
Клупска каријера[уреди | уреди извор]
Лесор је пореклом са Мартиника, а своју каријеру градио је у Француској играјући за екипе Елан Шалона (2014—2016) и Нантера (2016—2017), са којим је освојио ФИБА Куп Европе, француски куп, а такође је играјући за тај тим добио и награду за најбољег шестог играча француске лиге уз скоро 11 поена и 7 скокова по утакмици. На НБА драфту 2017. као 50. пика одабрали су га Филаделфија севентисиксерси.
Лесор је 11. августа 2017. потписао трогодишњи уговор са Црвеном звездом.[1] Са црвено-белима је у сезони 2017/18. био шампион Србије али је у изгубио у финалима Јадранске лиге (од Будућности) и националног Купа (од Партизана). Иако је имао трогодишњи уговор, Лесор је након једне сезоне напустио Црвену звезду и уз обештећење прешао у шпанску Малагу.[2] Једну сезону је био у Малаги након чега је потписао једногодишњи уговор са Бајерн Минхеном.[3]
У сезони 2020/21. наступао је за Монако са којим је освојио Еврокуп.[4] Тада је уврштен и у и идеални тим Еврокупа.[5] Крајем септембра 2021. потписао је двомесечни уговор са Макабијем из Тел Авива.[6] Напустио је клуб 26. новембра исте године пошто му није понуђен нови уговор.[7]
Дана 20. децембра 2021. године потписао је уговор са београдским Партизаном до краја 2021/22. сезоне.[8] У јулу 2022. продужио је уговор са клубом на још годину дана.[9] У сезони 2022/23, Партизан је елиминисан од Реал Мадрида у четвртфиналу Евролиге. Лесор је у Евролиги просечно бележио 12 поена и 7,1 скока и уврштен је у идеални тим сезоне.[10] Добио је награду за најбољег одбрамбеног играча Јадранске лиге,[11] а уврштен је и у идеалну петорку регионалног такмичења.[12] Лесор је сезону у Партизану завршио подизањем шампионског трофеја Јадранске лиге, после победе од 3:2 у финалу над Црвеном звездом.[13]
У јуну 2023. потписао је двогодишњи уговор са грчким Панатинаикосом.[14]
Репрезентација[уреди | уреди извор]
За сениорску репрезентацију Француске дебитовао је у квалификацијама за Светско првенство 2019.[15] Са националним тимом је освојио бронзану медаљу на Светском првенству 2019. у Кини.
Успеси[уреди | уреди извор]
Клупски[уреди | уреди извор]
- Нантер 92:
- ФИБА Куп Европе (1): 2016/17.
- Куп Француске (1): 2017.
- Партизан:
- Јадранска лига (1): 2022/23.
Репрезентативни[уреди | уреди извор]
Појединачни[уреди | уреди извор]
- Идеални тим Евролиге — прва постава (2): 2022/23, 2023/24.
- Идеални тим Еврокупа — прва постава (1): 2020/21.
- Идеални тим Еврокупа — друга постава (1): 2018/19.
- Најбољи одбрамбени играч Јадранске лиге (1): 2022/23.[16]
- Идеална стартна петорка Јадранске лиге (1): 2022/23.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Матијас Лесор ново појачање Црвене звезде мтс!!!”. kkcrvenazvezda.rs. 11. 8. 2017. Архивирано из оригинала 11. 08. 2017. г. Приступљено 11. 8. 2017.
- ^ „Лесор у Уникахи”. mozzartsport.com. 30. 7. 2018. Приступљено 30. 7. 2018.
- ^ „Лесор дошао код Радоњића”. mozzartsport.com. 1. 8. 2019. Приступљено 1. 8. 2019.
- ^ „Сензација звана Монако – До трофеја у Еврокупу са осам професионалаца”. rts.rs. 3. 5. 2021. Приступљено 30. 8. 2021.
- ^ „2020-21 All-EuroCup First Team”. EuroCup Basketball. 21. 4. 2021. Архивирано из оригинала 21. 4. 2021. г. Приступљено 21. 4. 2021.
- ^ „Završena saga o Lesoru: Francuz potpisao za Makabi”. mozzartsport.com. 27. 9. 2021. Приступљено 1. 12. 2021.
- ^ „Francuz ponovo slobodan: Lesor više nije igrač Makabija”. mozzartsport.com. 26. 11. 2021. Приступљено 1. 12. 2021.
- ^ „Matijas Lesor je novo pojačanje Partizana NIS”. kkpartizan.rs. 20. 12. 2021. Приступљено 20. 12. 2021.
- ^ „Матијас Лесор продужио уговор са Партизаном”. kkpartizan.rs. 18. 7. 2022. Приступљено 16. 5. 2024.
- ^ „Meet the 2022-23 All-EuroLeague First Team!”. EuroleagueBasketball.net. Приступљено 15. 5. 2023.
- ^ „2022/23 Best Defensive Player: Mathias Lessort (Partizan Mozzart Bet)”. aba-liga.com. 26. 4. 2023. Приступљено 26. 4. 2023.
- ^ „Božić, Campazzo, Lessort, Exum and Punter form the Ideal Starting Five”. aba-liga.com. 27. 4. 2023. Приступљено 27. 4. 2023.
- ^ „Partizan Mozzart Bet are 2022/23 AdmiralBet ABA League Champions”. aba-liga.com (на језику: енглески). 22. 6. 2023. Приступљено 16. 5. 2024.
- ^ „Panathinaikos officially signs Mathias Lessort”. eurohoops.net (на језику: енглески). 27. 6. 2023. Приступљено 16. 5. 2024.
- ^ „Mathias Lessort”. FIBA (на језику: енглески). 27. 6. 2023. Приступљено 16. 5. 2024.
- ^ „2022/23 Best Defensive Player: Mathias Lessort (Partizan Mozzart Bet)”. aba-liga.com. 26. 4. 2023. Приступљено 26. 4. 2023.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Матијас Лесор на сајту Евролиге (језик: енглески)
- Матијас Лесор на сајту ABA лиге
