Орден Светог краља Милутина
| Орден Светог краља Милутина | |
|---|---|
Додељује  Свети архијерејски синод Српске православне цркве | |
| Додељује се за | ктиторство и доброчинство |
| Установљен | мај 2009. |
| Важносни ред одликовања | |
| Следеће (више) | Орден Светог Саве |
Орден Светог краља Милутина је одликовање које додељује Свети архијерејски синод Српске православне цркве, за посебан допринос поспешивању добрих односа између Цркве и државе.
Историјат[уреди | уреди извор]
Орден Светог краља Милутина је установљен на мајском (пролећном) заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 2009. године (одлука бр. АСбр. 75/зап. 139).[1]
Орден се додељује лицима која су се доказала као ктитори и добротвори, а орден је назван по краљу Стефану Урошу II Милутину, српском средњовековном владару и највећем ктитору из династије Немањића.[2]
Одликовани[уреди | уреди извор]
- Радослав Веселиновић, привредник, за изградњу храма Сабора српски светитеља у Соко Граду код Љубовије (8. септембар 2019)[3]
- пуковник Спасоје Вулевић, командант Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), за изградњу храма Светог Стефана Дечанског у Батајници (10. април 2018)[4]
- Драган Лукач, министар унутрашњих послова Републике Српске, за “труд и несебично залагање на изградњи храма Светог архангела Михаила у комплексу Центра за обуку Министарства унутрашњих послова Републике Српске у Залужанима код Бањалуке” (21. новембар 2019)[5]
- Николај (Мрђа), митрополит дабровосански (15. септембар 2013)[6]
- проф. др Жарко Ранковић, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Нишу и директор Клинике за инфективне болести Клиничког центра Ниш (19. март 2018)[7]
- др Милош Ранковић, за изградњу храма Сабора српски светитеља у Соко Граду код Љубовије (8. септембар 2019)[3]
- Специјална антитерористичка јединица (САД), за изградњу храма Светог Стефана Дечанског у Батајници (10. април 2018)[4]
- проф. др Станко Станић, ректор Универзитета у Бањалуци и декан Економског факултета (15. мај 2016)[8]
- Александар Порфиријевич Торшин, први заменик председника Савета Руске Федерације и оснивач Међународне фондације "Свети Сава Освећени" за очување хришћанских светиња на Косову и Метохији (2. децембар 2014)[9]
- протојереј-ставрофор Миодраг Глишић, клирик Руске Православне заграничне Цркве 25. Jyла 2018 (https://www.eparhijakrusevacka.com/2019/01/09/sveti-stefan-prvomucenik-i-arhidjakon-u-crkvi-lazarici/ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. август 2021));
- Живојин Болботиновић, привредник, за ктиторство и доброчинство (8. август 2021)[10]
- Копнена Војска Србије и командант генерал-потпуковник Милосав Симовић, за доброчинство и узимање учешћа приликом подизања споменика блаженопочившем Патријарху Иринеју (21. април 2023.) [11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Ордени Српске православне цркве”. Центар за истраживање православног монархизма. Архивирано из оригинала 22. 5. 2016. г. Приступљено 29. 8. 2020.
- ^ „Ордење Српске православне цркве”. РТС. 8. 1. 2012.
- ^ а б „Orden kralja Milutina za graditelje hrama na Soko-gradu”. 8. 9. 2019.
- ^ а б „Патријарх одликовао САЈ и команданта Спасоја Вулевића”. Политика. 10. 4. 2018.
- ^ „Лукачу уручен Орден Светог краља Милутина”. Н1. 21. 11. 2019.
- ^ „Patrijarh uručio Orden mitropolitu Nikolaju”. Блиц. 15. 9. 2013.
- ^ „Orden kralja Milutina prof. dr Žarku Rankoviću”. 19. 3. 2018.
- ^ „Patrijarh Irinej uručio Orden Svetog kralja Milutina u RS”. Блиц.
- ^ „Орден Светог краља Милутина г. Александру Торшину”. 2. 12. 2014. Архивирано из оригинала 08. 8. 2020. г.
- ^ „Патријарх Порфирије у Кладову”. РТС. 8. 8. 2021.
- ^ Vodeničarski, Maja (2023-04-22). „Obeležavanje Dana Vojske Srbije u Nišu”. Niške Vesti (на језику: српски). Приступљено 2023-04-23.
| Општецрквена одликовања |
|  |
|---|---|---|
| Епархијска одликовања |
| |