Патријарх српски Иринеј

Из Википедије, слободне енциклопедије
Патријарх српски
Иринеј
Patriarch Irinej of Serbia (portrait).jpg
Основне информације
Помјесна црква Српска православна црква
Епархија Архиепископија београдско-карловачка
Архијерејски чин Патријарх
Титула Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски
Начин обраћања Његова светост
Држава Србија
Сједиште Београд
Године службе од 22. јануара 2010.
Претходник Патријарх српски Павле
Претходна епархија Епархија нишка
Године службе 19752011.
Претходник Јован (Илић)
Насљедник Јован (Пурић)
Претходна епархија викарни епископ моравички
Године службе 19741975.
Претходник Лаврентије (Трифуновић)
Насљедник Јефрем (Милутиновић)
Лични подаци
Световно име Мирослав Гавриловић
Датум рођења 28. август 1930.
Мјесто рођења Видова код Чачка
Држава рођења Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија

Патријарх српски Иринеј (световно Мирослав Гавриловић; Видова код Чачка, 28. август 1930) врховни је поглавар Српске православне цркве, 45. по реду.

Титула патријарха српског гласи: Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски.

Биографија[уреди]

17 02 2010 Njegova Svetost Patrijarh IRINEJ - potpisana.JPG

Рођен је 1930. године у селу Видова код Чачка као Мирослав Гавриловић. Завршио је основну школу у родном селу, гимназију у Чачку, богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословски факултет у Београду. Замонашен је у манастиру Раковици 1959. године. Замонашио га је тадашњи патријарх српски Герман, који га је рукоположио у чин јерођакона и јеромонаха, 24. и 27. октобра 1959. године.

Био је професор Призренске богословије 1959—1968. године. Завршио је постдипломске студије у Атини, где је отишао школске 1962/63. године. После тога је био постављен за управника Монашке школе у Острогу. Поново је био професор и ректор богословије у Призрену 1971—1974. године.

Маја 1974. изабран је за викарног епископа моравичког, викара патријарха Германа. За епископа нишког изабран је на заседању Светог архијерејског сабора 21—28. маја 1975. године. На трон епископа Нишке епархије устоличен је у Саборној цркви у Нишу 15. јуна 1975. године.

Био је више пута члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Дана 22. јануара 2010. године одлуком Изборног сабора Српске православне цркве изабран за патријарха, устоличен је у београдској Саборној цркви 23. јануара. На дан 3. октобар 2010. устоличен је у манастиру Пећкој патријаршији.

Патријарх Иринеј живи у згради Патријаршије, а 2012. почело је реновирање резиденције на Дедињу.[1]

Признања[уреди]

Добитник је Повеље Удружења књижевника Србије која му је уручена 25. јануара 2012.[2]

Патријарх је 9. октобра 2011. боравио у модричком насељу Вишњик и том приликом служио свету архијерејску литургију и освештао новоизграђени Цркву Покрова Пресвете Богородице.[3] Током свечаности, председник Републике Српске Милорад Додик га је одликовао Орденом Републике Српске на ленти.[3]

Његова Светост је од стране Њ.К.В. Принца Давита Багратион-Мухранског Батонишвилија од Грузије, 15. децембра 2011, одликован Великом Огрлицом Ордена Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа нашега Исуса Христа: [4]

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II Карађорђевић је 13. децембра 2013. године, на дан славе Краљевског дома Карађорђевића, одликовао Његову Светост Патријарха Српског господина Иринеја, краљевским орденом Карађорђеве звезде на великом крсту, За заслуге учињене према Краљевском дому, за народно и опште добро.[5]

Ставови о моралним и политичким питањима[уреди]

Став о хомосексуалности[уреди]

Иринеј се противио одржавању Београдске параде поноса заказаној за октобар 2011. и позвао надлежне органе да се она не одржи.[6] У поруци објављеној на сајту Српске православне цркве поручио је: „Са пуно оправдања ову пошаст назвао бих не парадом поноса, већ ‘парадом срама’ којом се блати људско достојанство и гази светиња живота и породице.“ Учеснике параде окарактерисао је као „[ј]едну групу настраних, који своје мањинске погледе у основи неприродне, желе да наметну другој, огромној већини, која не дели и не прихвата њихово схватање смисла живота и људске слободе.“[6][7]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :



Претходник:
Лаврентије (Трифуновић)
викарни епископ моравички
19741975.
Наследник:
Јефрем (Милутиновић)
Претходник:
Јован (Илић)
епископ нишки
19752011.
Наследник:
Јован (Пурић)
Претходник:
Павле
патријарх српски
од 2010.
Наследник:
-
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}