Аеробни организам

Аеробне и анаеробне бактерије се могу идентификовати узгојом у епроветама са тиогликолатним бујоном:
1: Облигатним аеробима је неопходан кисеоник, јер они не могу да ферментишу или врше респирацију анаеробно. Они се прикупљају при врху епрувете где је највиша концентрација кисеоника. 2: Облигатни анаероби бивају затровани кисеоником, тако да се они сакуплају на дну епрувете где је концентрација кисеоника најнижа. 3: Факултативни анаероби могу да расту са и без кисеоника, јер они могу да метаболишу аеробним или анаеробним путем. они се сакупљају углавном на врху јер се аеробном респирацијом генерише више АТП него било ферментацијом или анаеробном респирацијом. 4: Микроаерофилима је потребан кисеоник, јер они не могу да ферментишу или дишу анаеробно. Међутим, они бивају затровани при високим концентрацијама кисеоника. Они се сакупљају у горњем делу епрувете, али не на самом врху. 5: Аеротолерантним организмима није неопходан кисеоник, јер они могу да врше анаеробни метаболизам. За разлику од облигатних анаероба они не бивају затровани кисеоником. Они се могу наћи равномерно распоређени широм епрувете.

Аеробни организам или аероб је организам који може да опстане и расте у кисеоничном окружењу. У контрасту с тим, анаеробни организам (анаероб) је сваки организам коме није неопходан кисеоник за раст. Неки анаероби негативно реагују, чак и умиру, ако је присутан кисеоник.

Типови

• Облигатним аеробима је неопходан кисеоник да расту. У процесу познатом као ћелијска респирација, ови организми користе кисеоник да оксидују супстрате (на пример шећере и масти) и генеришу енергију.
• Факултативни анаероби користе кисеоник ако је доступан, али исто тако поседују анаеробне методе продукције енергије.
• Микроаерофилима је неопходан кисеоник за продукцију енергије, али им штете атмосферске концентрације кисеоника (21% ${\ce {O2}}$).
• Аеротолерантни анаероби не користе кисеоник, али им кисеоник не штети.

Кад један организам има способност опстанка у кисеоничном и анаеробном окружењу, Пастеров ефекат се може користи за разликовање између факултативних анаероба и аеротолерантних организама. Ако организам користи ферментацију у анаеробном окружењу, додатак кисеоника ће узроковати да факултативни анаероби суспендују ферментацију и почну да користе кисеоник за респирацију. Аеротолерантни организми морају да наставе ферментацију у присуству кисеоника.

Глукоза

Добар пример је оксидација глукозе (моносахарида) у аеробној респирацији.

C₆H₁₂O₆ + 6 O₂ + 38 ADP + 38 fosfat → 6 CO₂ + 6 H₂O + 38 ATP

Кисеоник се користи током оксидације глукозе и формира се вода.

Ова једначина је збир серије од три процеса: гликолизе, Кребсовог циклуса, и оксидативне фосфорилације.

Види још

• Аеробна пробава
• Анаеробна пробава
• Ферментација (биохемија)
• Аеробни вагинитис

Литература

• Хентгес, D. Ј. (1996). „17: Анаеробес:Генерал Цхарацтеристицс”. Ур.: Барон С. Медицал Мицробиологy (4 изд.). Галвестон, Теxас: Университy оф Теxас Медицал Бранцх ат Галвестон. Приступљено 24. 7. 2016.