Бамбара језик

С Википедије, слободне енциклопедије

Бамбара језик, Бамананкан, је лингва франка и национални језик државе Мали и говоре га отприлике 15 милиона људи. Пет милиона домаћих припадника племена Бамбаре прича овај језик и приближно 10 милиона људи га прича као други језик. Процењено је да око 80 посто популације у Малију говори Бамбара језик као матерњи језик. Структура овог језика је субјекат-објекат-глагол, то јест ове три службе у реченици се морају писати само тим редоследом и има 2 акцента.

Бамбара језик
Порекло: Мали
Територија: централни и јужни Мали
Етничка група: Бамбара
Матерњи говорници: 4 милиона (2012)[1]

10 милиона људи који га говоре као други језик Говори га 80% популације у Малију

Група језика: Нигер-Конго- Манде језици
Писма: Латиница, Н'Ко

Класификација[уреди | уреди извор]

Бамбара језик је део групе сродних језик који се зове Мандинг чији говорници прате и негују њихову културу све од средњевековног Мали царства[2]. Врсте Мандинга се генерално сматрају , међу изворним говорницима, да су међусобно разумљиве и то зависи од познавања дијалеката између говорника. Мандинг говори 30-40 милиона људи у земљама као што су Буркина Фасо, Сенегал, Гвинеја Бисао, Либерија, Обала Слоновача и Гамбија[3][4] Мандинг је део веће групе језика Мандé.

Писмо и литература[уреди | уреди извор]

Користи 7 самогласника а, е, ɛ, и, о, ɔ и у и сваки се може изговорити другачије и тиме добијамо укупно 21 самогласник. Писање овог језика латиницом је почело током окупације Француза, а први правопис је уведен 1967. године. Литература је ограничена, поготово у руралним областима. Због тога писана литература слабо напредује али зато постоји мноштво усмене литературе која често садржи приче о краљевима и херојима. Овај вид књижевности је углавном чуван од стране гриота који су мешавина приповедача и певача који су велики познаваоци историје. Многе њихове песме су веома старе и датирају све до старог царства Малија.

Географска распростањеност[уреди | уреди извор]

Највише се говори у источним, јужним и сверним областима Бамака и ту су углавном сви припадници Бамбара етничке групе најгушће насељени. За ове регије се мисли да су историјско и географско порекло Бамбара народа, посебно народа Сéгоу.[5]

Дијалекти[уреди | уреди извор]

Главни дијалект је Стандард Бамара који има огроман утицај од стране Манинкакана. Има много локалних дијалеката: Каарта, Тамбацоунда (на западу); Беледугу, Бананба, Месекеле (на северу); Јитуму, Јамаладугу, Сегу (у централном делу); Цакадугу, Келеyадугу, Јалакадоугу, Куруламини, Банимɔнцɛ, Цɛмала, Цɛндугу, Банинкɔ, Схɛндугу, Ганадугу (на југу); Кала, Курума, Саро, диалецтс то тхе нортхеаст оф Мопти (посебно Бɔрɛ); Зегедугу, Бɛндугу, Бакɔкан, Јɔнка (на југоистоку)[6].

Писање[уреди | уреди извор]

Од 1967. Бамбара се највише писао латиницом користећи нека додатна фонетска слова а, е, ɛ (некадашње è), и, о, ɔ (некадашње ò) и у. Акценти се могу писати да би се нагласио тоналитет. Пређашњи глас нy сада се пише ɲ, то је установљено 1966. на Бамако конвенцији за спеловање. Н’ко писмо је основано 1949. од стране Соломана Кантеа као начин писања за Мандинг језике у западној Африци. Н’ко значи ,,ја говорим“ у свим Мандинг језицима. Канте је створио ово писмо јер је сматрао да су Африканци "некултуран народ" јер до тад Африканци нису имали ни једно писмо којим се могао писати Бамбара језик. У почетку се користио у Канкану у Гвинеји као Манинка писмо које се одатле касније проширило на остале пределе западне Африке који говоре Мандинг језиком. Н’ко и арапско писмо се и даље користе за Бамбара језик, али се латиница чешће користи.

Фонетика[уреди | уреди извор]

Консонанти[уреди | уреди извор]

Лабијални сугл. Алвеоларни сугл. Палатални сугл. Задњонепчани сугл Глотални сугл.
Назални м н ɲ ŋ
Фрикативни п б т д т͡ʃ‹ц› д͡ʒ‹ј› к г
Праскави ф с з (ʃ) (ɣ)‹кх› х
Апроксиманти w л ј‹y›
Вибранти р

Самогласници[уреди | уреди извор]

Предњи Задњи
Затворени и иː ĩ у уː ũ
Полузатворени е еː ẽ о оː õ
Полуотворени ɛ ɛː ɛ̃ ɔ ɔː ɔ̃
Отворени а аː ã

Сваки консонант представља један глас. Изузеци су:

  • "W" се изговара као у енглеском, нпр. wаит, али када се налази на крају речи изговара се као [у]
  • "С" се најчешће изговара као у енглеској речи сее, али се може изговарати као "сх", нпр. схое
  • "Г" се најчешће изговара као у енглеској речи го, али се унутар речи може изговарати као у шпанској речи абогадо ([ɣ]), понекад на почетку речи као [гw][7]

Граматика[уреди | уреди извор]

Као и турски и јапански, то је аглутинативни језик, што значи да су морфеми спојени како би формирали реч. Основна структура реченице је Субјекат-Објекат-Глагол. Узмите реченицу "н т'а дон" (не знам [то]). "н" је субјект (ја), "а" је објекат (то), а "[ка] дон" је глагол ([знати]). "Т" је из садашњег временса "те". "те" је негативно садашње врме и "бе" потврдни. Према томе, "н б'а дон" би значио "Ја то знам". Бамбара је СОВ језик и има два (средњи / стандардни и високи) тон; на пример. са 'дие' вс. са 'змија.' Типична структура језика се састоји од субјекта, а затим аксијалног аспекта, праћен директним објектом и коначно транзитивним глаголом. Наравно, ако је глагол непромјенљив, директни објекат је одсутан. Бамбара се не бави полом. Род за именицу се може специфицирати додавањем придевника, -цɛ или -кɛ за мушки и -мусо за женску. Многи се формирају повезивањем вокалног суфикса -у, најчешће са ниским тоном (у правопису, -в) до именица или придева. Бамбара користи постпозиције на исти начин као и енглески и француски језик. Ове постпозиције се налазе после глагола и користе се за изражавање правца, локације и, у неким случајевима, поседовања.

Позајмљене речи[уреди | уреди извор]

У урбаним подручјима, многе бамбарске конјункције су замењене у свакодневној употреби од стране француских позајмица које често означавају код-прекидаче. Дијалект Бамако користи изразе попут: Н таара Кита маис ил н'и аваит персонне ла-бас. : Отишао сам у Киту [Бамбара], али тамо није било никога [француског]. Реценица само у Бамбари би била Н таара Кита нка мɔгɔси тунтɛ јен. Француски израз "ест-це куе" се такође користи у Бамбари; међутим, то се изговара спорије и као три слога, [ɛсəкə]. Бамбара користи много француских речи. На пример, неки људи би могли рећи: Ја ка кулоси ие јауни ие: "Ваша сукња је жута" (користећи деривацију француске речи за жуто, јауне.) Међутим, могло се рећи и: I ка кулоси ие неромугуман yе, такође значење "ваша сукња је жута". Оригинална Бамбара реч за жуту долази од "неремугу", брашна (мугу) направљена од нере (роштиља), семе из дугог сјемена. Неремугу се често користи у сосовима у јужном Малију. Већина француских речи су украшене звуком "и"; ово је нарочито често када се користе француске речи које имају значење које традиционално није пронађено у Малију. На пример, Бамбара реч о снегу је ниегел, заснована на француској речи за снег неиге. Како у Малију никада није било снега, у Бамбари није било јединствене речи за описивање.

Примери[уреди | уреди извор]

Н бɛ бамананкан мɛн дɔɔни-дɔɔни- Разумем мало језика Бамбара.

I тɛна думуни ке wа?- Ти нећеш да једеш?

Ду Мара бе америки хали би wа?- Да ли Доу Мара и даље живи у Америци?

Музика[уреди | уреди извор]

Малијски музичари Оумоу Сангарé, Сидики Диабатé, Рокиа Траорé, Али Фарка Тоурé, Салиф Кеита, Хабиб Коитé, и брачни пар Амадоу & Мариам често певају на Бамбара језику. Бамбарски језик се помиње у песми Јоурнеy тхроугх тхе Сецрет Лифе оф Плантс од Стиви Вондера. Такође, 2010. шпанска рок група избацила је седми албум I Ка Кенé и већина текста у песмама је написана Бамбара језиком. Амерички репер Нас је избацио песму "Сабали" са Дамјаном Марлијем 2010. Сабали на бамбарском значи стрпљење.

Легални статус[уреди | уреди извор]

Бамбара је један од неколико језика који припадају групи државних језика у Малију[8].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Бамбара”.  у књизи Етхнологуе (18. издање, година 2015)
  2. ^ „Архивирана копија” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 08. 04. 2012. г. Приступљено 11. 12. 2018.  од оригинала 08.04.2012.
  3. ^ „Архивирано” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 08. 04. 2012. г. Приступљено 11. 12. 2018.  од оригинала 21. Јануара 2013.
  4. ^ „Сил-сајт за интернационално развиће језика широм света”. 
  5. ^ „Распрострањеност Бамбара језика”. 
  6. ^ Видрин, Валентин 1999.
  7. ^ Баиллеул, Цхарлес Цоурс пратиqуе де бамбара. п. 3
  8. ^ Скаттум, Ингсе (2010). „Представљање националних језика малијском просветном систему: Проблеми и последице”. 

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Баиллеул Цх. Дицтионнаире Бамбара-Франçаис. 3е éдитион цорригéе. Бамако : Донниyа, 2007, 476 п.
  • Бирд, Цхарлес, Хутцхисон, Јохн & Кантé, Мамадоу (1976) Ан Ка Бамананкан Калан: Бегиннинг Бамбара. Блоомингтон: Индиана Унив. Лингуистицс Цлуб.
  • Бирд, Цхарлес & Кантé, Мамадоу (1977) Бамбара-Енглисх, Енглисх-Бамбара студент леxицон. Блоомингтон: Индиана Унив. Лингуистицс Цлуб.
  • Думестре Гéрард. Граммаире фондаментале ду бамбара. Парис : Картхала, 2003.
  • Думестре, Гéрард. Дицтионнаире бамбара-франçаис суиви д’ун индеx абрéгé франçаис-бамбара. Парис : Картхала, 2011. 1189 п.
  • Кастенхолз, Раимунд (1998) Грундкурс Бамбара (Мандинг) мит Теxтен (сецонд ревисед едитион) (Африкаwиссенсцхафтлицхе Лехрбüцхер Вол. 1). Кöлн: Рüдигер Кöппе.
  • Конарé, Демба (1998) Је парле биен баманан. Бамако: Јамана.
  • Моралес, Јосé. Ј'аппрендс ле бамбара. 61 цонверсатионс, (боок + CD-РОМ). Парис: Едитионс Картхала. 2010. ISBN 978-2-8111-0433-7.
  • Тоурé, Мохамед & Леуцхт, Мелание (1996) Бамбара Лесебуцх: Оригиналтеxте мит деутсцхер унд франзöсисцхер Üберсетзунг = Цхрестоматхие Бамбара: теxтес оригинауx Бамбара авец традуцтионс аллемандес ет франçаисес (wитх иллустратионс бy Мелание Леуцхт) (Африкаwиссенсцхафтлицхе Лехрбüцхер Вол. 11) . Кöлн: Рüдигер Кöппе.
  • Вyдрине, Валентин. Мандинг-Енглисх Дицтионарy (Манинка, Бамана). Вол. 1. Ст. Петерсбург: Димитрy Буланин Публисхинг Хоусе, 1999, 315 п.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Опис[уреди | уреди извор]

Речници[уреди | уреди извор]

Материјали за учење[уреди | уреди извор]

Остале[уреди | уреди извор]

Бамбара језик на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bambara_jezik&oldid=26729775”