Мали
Координате: 10°–25° СГ Ш, 12° ЗГД–4° ИГД
 |
Овај чланак или један његов део није ажуриран. Овај чланак треба да буде ажуриран. Ажурирајте овај чланак, како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације и уклоните овај шаблон када завршите. Молимо погледајте страницу за разговор за више информација. Уредите га и ажурирајте га, обавезно водећи рачуна о извору ажурираних података. |
| Република Мали République du Mali |
||
|---|---|---|
| крилатица: Un peuple, un but, une foi | ||
| Химна Pour l'Afrique et pour toi |
||
.svg) |
||
| Главни град | Бамако | |
| Службени језик | француски | |
| Председник (в.д.): | Дионкунда Траоре | |
| Премијер: | Чеик Модибо Дијара | |
| Независност: | Од Француске 22. септембра 1960. |
|
| Површина | ||
| - Укупно | 1.240.278 km² (24) | |
| - Вода (%) | 1,6 | |
| Становништво | ||
| - 2009. | 14.517.176 (65) | |
| - Густина | 11,7/km² | |
| Валута | ЦФА франак | |
| Временска зона | UTC (UTC+0) (UTC+1) лети |
|
| Интернет домен | .ml | |
| Позивни број | +223 |
|
Република Мали (фр. République du Mali) је пустињска држава у западној Африци без излаза на море, а главни град је Бамако. Независна је од 22. септембра 1960. године. Површина Малија је 1.240.278 km². Граничи се са Алжиром, Нигером, Мауританијом, Сенегалом, Буркином Фасо, Гвинејом и Обалом Слоноваче.
Садржај |
Историја[уреди]
Царство Мали[уреди]
Најстарији становници су семитска и берберска племена. Царство Мали је било једно од три царства која су контролисала транс-сахарску трговину златом, сољу, робовима и другом робом. Друга два су била царство Гана и царство Сонгаи.
Царство је формирано у горњем току реке Нигер и достигло је врхунац у 14. веку. Градови Ђене и Тимбукту су тада били центри трговине и исламских студија. Царство је опало у значају као резултат унутрашњих интрига.
Сонгајско царство[уреди]
Мароканска инвазија 1591. и успостављање поморских трговачких путева означили су крај значаја ове регије као трговачког ракршћа. Најгора забележена глад десила се између 1738. и 1756. када је умрло око половине становништва Тимбуктуа.[1]
Француска колонизација[уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Француски Судан |
Простор Малија био је француска колонија од 1895, као Француски Судан (Soudan français).
Независност[уреди]
Мали је стекао потпуну унутрашњу аутономију 25. новембра 1958. Дана 4. априла 1959, Француски Судан је са Сенегалом формирао Федерацију Мали. Федерација се распала 20. августа 1960, када ју је напустио Сенегал. Независна Република Мали је проглашена 22. септембра исте године.
У Малију се новембра 1968. догодио миран државни удар, председник - диктатор постаје Муса Траоре (владао до 1991). Економске реформе је зауставила катастрофална суша која је трајала од 1968. до 1974. Демонстрације провив владе из 1991. довеле су до промене власти и до новог устава. Од тада је Мали био једна од политички и друштвено најстабилнијих држава Африке.[2] Године 2002. дошло је до прве демократске смене власти када је на председничким изборима независни кандидат Амаду Тумани Туре победио кандидата дотада владајуће странке Малијског савеза за демократију.
Јануара 2012. избила ја Туарешка побуна са циљем добијања шире аутономије или независности за север Малија, у области Азавад. Национални покрет за ослобођење Азавада, организација чији је циљ да од Азавада направи домовину за народ Туарега, контролисала је област од априла 2012.
Председник Малија Амаду Тумани Туре је збачен у државном удару 22. марта 2012. због свог поступања у кризи, месец дана пре предвиђених председничких избора.[3] Побуњени војници, који себе називају Национални комитет за обнову демократије и државе, је преузео власт и суспендовао устав. Као последица нестабилности изазване државним ударом, три највећа града у Малију Кидал, Гао и Тимбукту, су за три дана пали под власт побуњеника. Након што су освојили град Дуенца, Национални покрет за ослобођење Азавада је изјавио да је испуно своје циљеве и зауставио офанзиву. Следећег дана покрет је прогласио независност Азавада од Малија.[4]
Национални покрет за ослобођење Азавада је у почетку подржавала исламистичка група Ансар Дине. Након што је војска Малија потиснута из Азавада, Ансар Дине је почела да уводи шеријатски закон. НПОА и исламисти су се затим покушали да помире супростављене визије о будућности проглашене државе. Као последица тога, НПОА је почела да се бори против Ансар Дине и других исламистичких група, укључујући и покрета за јединство и џихад у западној Африци, ћелије Ал Каиде у исламском Магребу. До 17. јула 2012. исламисти су пореузели контролу над већином градова у северном Малију од НПОА.
Предсседник Француске Франсоа Оланд је 11. јануара 2013. одобрио захтев владе Малија за страну помоћ и наредио француској војсци да се укључи у сукоб.[5]
Влада[уреди]
По уставу Малија из 1992, председник се бира на 5 година. Председник је шеф државе и врховни командант оружаних снага. Такође именује председника владе. Устав дефинише Мали као вишепартијску демократију.
Административна подела[уреди]
Осам региона и један округ (главни град Бамако).
Географија[уреди]
Налази се у западном делу северне Африке. Рељеф претжно чине побрђа и пустињски део. Највиши врх је Мандиги са 1.150 метара. Клима је тропска на југу, те степска и пустињска ка северу. 65% државе је пустиња. Колебања температуре су од 21-33°C. Биљни свет степе и саване. Једине важне реке су Нигер и Сенегал.
Привреда[уреди]
Слабо је развијена, а слабе су и природне могућности. Од 1981-1985 постојао је петогодишњи план за образовање државних добара, како пољопривреде тако и индустрије. Данас, највећи удео има пољопривреда са 40%. Пољопривреду чине културе: памук, дуван, шећерна трска, кукуруз, ананас, банане. Развија се у долинама река. Руде: манган, злато, боксит, гвоздена руда, фосфати. Индустрија: текстилна, индустрија намештаја, прехрамбена, машине...
Становништво[уреди]
Број становника је 2009. износио 14.517.176[6]. Више од 90% њих живи на југу земље, нарочито у престоници Бамаку, који је милионски град. Становништво је углавном рурално (68% 2002), док је 5–10% популације номадско.
Становништво се састоји од великог броја народа, међу којима доминирају: Манде 50% (Бамбара (36,5%), Малинке, Сонинке), Фулани 17%, Волта народи 12%, Сонгаји 6%, Туарези и Маври 10%, остали 5%.
Језици[уреди]
Званични језик је француски, а говори се још око 40 локалних језика. Најзначајнији међу њима је језик бамбара којим се служи 80% становништва.
Религија[уреди]
Око 90% становника су муслимани, 1% су хришћани, а 9% су припадници домородачких религија.
Култура[уреди]
.jpg)
Најпознатији представници су музичари Тумани Диабате који свира на традиционалном инструменту кора и гитариста Али Фарка Туре.
Референце[уреди]
- ^ Len Milich: Anthropogenic Desertification vs ‘Natural’ Climate Trends, Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ USAID Africa: Mali. USAID. Last accessed: May 15, 2008. Retrieved on: June 3, 2008.
- ^ „Државни удар у Малију – Викивести“ (на ((sr))). Sr.wikinews.org Приступљено 18. 1. 2013..
- ^ „Туарези прогласили независност на северу Малија – Викивести“ (на ((sr))). Sr.wikinews.org Приступљено 18. 1. 2013..
- ^ „Французи настављају акције у Малију – Викивести“ (на ((sr))). Sr.wikinews.org Приступљено 18. 1. 2013..
- ^ ((fr))
(PDF)„Communiqué du Conseil des Ministres du mercredi 07 octobre 2009“ Приступљено 31. август 2010.
Спољашње везе[уреди]
|
||||||||||||||
