Бранко Ракић
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Бранко Ракић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 22. април 1912. |
| Место рођења | Сарајево Аустроугарска |
| Датум смрти | 18. фебруар 2002. (89 год.) |
| Место смрти | Београд СР Југославија |
Бранко Ракић (22. април 1912, Сарајево — 18. фебруар 2002, Београд) био је српски и југословенски педагог.
Отац Ђорђо Цвијан Ракић из околине Босанског Петровца. Мајка Роксанда Ђукић из околине Босанског Петровца. Ућитељску школу завршио у Сарајеву, а филозофски факултет 1946. у Београду. Радио као професор у основним и средњим школама у ФНРЈ и СФРЈ. Докторирао на Филозофском факултету у Београду.[1] Биран за редовног професора на филозофским факултетима у Београду, Сарајеву и Новом Саду одакле је 1980. отишао у пензију.
Аутор је многих књига и научних радова на тему психологије, педагогије и здравственог просвећивања. Једна од области којом се више бавио је „мотивација код ученика и студената“.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ракић, Бранко. „Здравствено-васпитни аспект санације школске средине у селима уже Србије : докторска дисертација”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд. [Београд] : [Б. Ракић], 1959. Приступљено 1. 2. 2018.[мртва веза]
