18. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
18. фебруар (18.02) је 49. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 316 дана (317 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 18. фебруар
- 1478. — Брат енглеског краља Едварда IV, Џорџ, војвода од Кларенса, осуђен због издаје, убијен је у Тауеру у Лондону тако што је удављен у бурету вина.
- 1861. — Први парламент уједињене Италије прогласио је сардинског краља Виторија Емануела II за краља Италије.
- 1865. — Флота Уније, у Америчком грађанском рату, заузела град Чарлстон у Јужној Каролини, једно од најважнијих упоришта јужњачких снага.
- 1900. — Почела битка код Пардеберга, у којој су Бури претрпели први велики пораз у рату с Британцима. Крајем фебруара 4000 бурских војника предало се британским трупама које су крајем маја ушли у Јоханесбург, а у јуну у Преторију.
- 1952. — Грчка и Турска су постале чланице НАТО.
- 1960. — Аргентина, Бразил, Мексико, Парагвај, Перу, Уругвај и Чиле постигли договор о оснивању Латиноамеричког удружења слободне трговине.
- 1965. — Проглашена независност афричке државе Гамбије у оквиру Британског комонвелта.
- 1991. — У терористичком нападу Ирске републиканске армије (ИРА) на железничкој станици Викторија у Лондону, у експлозији подметнуте бомбе погинула је једна, а рањено најмање 40 особа.
- 1996 - У експлозији два аутомобила-бомбе близу главног града Алжира, које су подметнули исламски терористи, погинуло је 12 и рањено 35 људи.
- 1997. — Центар за мине УН објавио је да се на територији Босне и Херцеговине налази око милион нагазних мина, а према подацима Међународног комитета Црвеног крста од мина је у периоду 1992-97. страдало око 3200 особа, од којих 686 деце.
- 2000. — На паралментарним изборима у Ирану убедљиво су победили реформисти, блиски председнику Мохамеду Катамију.
- 2002. —
- Европска унија одобрила упућивање полицијских снага земаља чланица Уније у Босну и Херцеговину. Те снаге ће наредне године заменити међународну полицију Уједињених нација која је деловала у БиХ на основу Дејтонског споразума из 1995.
- Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу, почео је доказни поступак против Слободана Милошевића по оптужници за злочине почињене на Косову. Током овог поступка, који је завршен 13. септембра, тужилаштво је извело 145 сведока.
- 2003. —
- У Словенији ухапшен функционер Демократске партије Косова Фатмир Љимај, бивши официр Ослободилачке војске Косова. Лимај је 4. марта изручен Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине против човечности над Албанцима и Србима у логору Лапушник на Косову у лето 1998.
- У подметнутом пожару у подземној железници у јужнокорејском граду Тагеу, погинуло је најмање 133 особе, а више од 150 је повређено.
- 2006. —
- Министарство унутрашњих послова Републике Србије поднело је кривичну пријаву Окружном тужилаштву против Богољуба Карића.
- Званични Беч је негирао тврдње Карле дел Понте о одбијању сарадње са Међународним судом у Хагу.
- Скупштина ДС-а изабрала је за председника партије досадашњег лидера странке и председника Србије Бориса Тадића.
- 1.800 људи је погинуло након што се, због водених бујица, одронио део планине на југу Филипина.
- Босански филм Грбавица добио главну награду Златни медвјед на Берлинском филмском фестивалу.
- Високи представник Кристијан Шварц-Шилиг је изразио добродошлицу амбасадору Петеру Бас-Бакеру који је данас преузео функцију вишег заменика високог представника, саопштено је у петак из ОХР-а.
Рођења [уреди]
- 1745. — Алесандро Волта, италијански физичар († 1827)
- 1866. — Јанко Вукотић, српски војсковођа († 1927)
- 1932. — Милош Форман, чешки режисер
- 1957. — Марита Кох, источнонемачка атлетичарка
Смрти [уреди]
- 1405. — Тимур Ленк, татарски емир.
- 1455. — фра Анђелико, италијански сликар.
- 1546. — Мартин Лутер, немачки верски реформатор.
- 1564. — Микеланђело Буонароти, италијански вајар, сликар, архитекта и песник. (* 1475).
- 1814. — Павле Давидовић барон и аустријски генерал.
- 1915. — Стојан Новаковић, српски политичар, дипломата, филолог и историчар. (*1842).
- 1956. — Гистав Шарпантје, француски композитор.
- 1967. — Роберт Опенхајмер, амерички атомски физичар. (* 1904).
- 1969. — Драгиша Цветковић, југословенски политичар (* 1893.)
- 2001. — Миодраг Гидра Стојановић, српски боксер. (* 1950)
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави: