Calliteara pudibunda

Пале туссоцк
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Артхропода
Класа:	Инсецта
Ред:	Лепидоптера
Натпородица:	Ноцтуоидеа
Породица:	Еребидае
Род:	Цаллитеара
Врста:	C. пудибунда
Биномно име
	Цаллитеара пудибунда; (Лине, 1758)
Синоними
	Phalaena pudibunda Linnaeus, 1758; Dasychira pudibunda (Linnaeus, 1758); Elkneria pudibunda (Linnaeus, 1758); .. pudipunda auct. [misspelling];

Calliteara pudibunda је врста ноћног лептира из породице Еребидае^[1]. Присутна је у већем делу Европе и појединим деловима Централне Азије.

Станиште[уреди | уреди извор]

Врста у Србији не показује специфичне захтеве по питању станишта, али је одсутна са већих надморских висина. Полифагна је и храни се лишчем многим широколисним дрвенастим и жбунастим биљкама, попут храста (Qуерцус), брезе (Бетула), леске (Цорyлус авеллана), дивље јабуке (Малус сyлвестрис), различитих врба (Салиx), шимширике (Берберис вулгарис), али и гајеним сортама воћа. Самим тим, присутна је како у шумским стаништима, тако и у парковима, на периферији градова, баштама и воћњацима.^[2]

Екологија врсте[уреди | уреди извор]

Цаллитеара пудибунда има једну генерацију годишње. Одрасле јединке лете од априла до средине лета, а гусенице су присутне до октобра. Стадијум у ком врста презимљава је лутка.^[3]

Ноћни су летачи, понекад привучени вештачком светлошћу. Преко дана, сакривени су у крошњама дрвећа. У зависности од популационе динамике, могуће је локално и спорадично пренамножавање, које може резултирати у наношењу штете у воћњацима. Гусенице имају дуг период развитка, и расту споро.

Биологија и морфологија[уреди | уреди извор]

Адулти имају изражени полни диморфизам. Женке имају крупније тело и већи распон крила, док су антене мужјака крупније и разгранате.^[4]

Мужјак
Женка
Јаја
Гусеница (жута форма)
Гусеница (броун форма)

Предња крила мужјака су тамно пепељасто сива, а предња крила женки жућкасто сива. Код оба пола присутне су маркације на крилима које варирају у интезитету. Женке полажу јаја једнослојно, у просеку 100 по полагању, на кору дрвећа у висини до 4 метра. Јаја су сферична, бледа, при чему је генерална боја сива са примесама плавичасте. Гусенице се значајно мењају током пресвлачења, али су увек изразито длакаве. По изгледању, гусеницу одликују веома дуге, црне сете. Зреле гусенице имају препознатљиву жуту боју, широке и потпуне црне интерсегменталне прстенове, и један прамен розе до црвенкастих сета каудално. Ипак, најистакнутија каркатеристика је зајендичка за све припаднике трибуса Оргyиини, а то је присуство више бусенова сета исте дужине, дорзално. Calliteara pudibunda их има четири и боја им варира од беле, преко интензивно жуте до наранџасте. Лутка је тамно мрка, длакава и има наставке на врху. Презимљава унутар танког сиво смеђег кокона густо исплетеног од свилених нити, најчешће у стељи.^[5]^[6]