Шимширика
| шимширика | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Berberis vulgaris
|
||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||
| Berberis vulgaris L. |
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
| Животна форма: NP (нанофанерофита) |
||||||||||||
Шимширика (жути шипак, жута шиба, жутика, дивљи шимшир, кисели трн), лат. Berberis vulgaris, је разгранати листопадни жбун из истоимене породице (Berberidaceae).
Порекло имена:
Садржај |
Опис биљке [уреди]
Расте као листопадни разгранати жбун чије стабло може да достигне висину око 3m, покривено је трновима и испод коре је жуто. Трнови могу да буду трокраки или петокраки и настали су преображајем листова. Остали листови су елиптични, кожасти, сакупљени у свежњеве, а по ивици фино назубљени. Цвасти су висећи гроздови изграђени од шесточланих, двополних цветова чији су чашични и крунични листићи жути. Плод је дугуљаста, црвена бобица киселкастог укуса у чијој унутрашњости су смештена 2-3 семена.
Станиште [уреди]
Распрострањена је све до 1200 m н. в. претежно по терену богатом кречњаком, на осунчаним и стеновитим просторима, као и у зони жбунова и шипражја.
Хемијски састав дроге [уреди]
Као дрога се користе скоро сви делови биљке:
- плодови (Berberidis fructus)
- корен (Berberidis radix)
- кора (Berberidis cortex).
У свим биљним органима установљени су поједини састојци:
- изохинолински алкалоиди (до 8%): берберин, бербамин, винетин и палмитин, у свим органима а посебно у обојеној кори;
- антрахинонски деривати, којих има у корену;
- органске киселине (око 6%), шећери (око 5%), пектин, гума и др. присутни у плодовима.
Употреба [уреди]
Плод, бобица, пријатног укуса употребљава се за прављење сирупа и компота. Из коре и дрвета добија се жута боја берберин којом се могу да боје кожа и вуна.
Шимширика се користи код болести жучних путева јер олакшава излучивање жучи, спречава упале, појаву песка и камена у жучним путевима. У облику капи, чији је главни састојак берберин, смирује упаљену вежњачу ока и очне капке. Поред тога може се давати и против повраћања.
Условно је нешкодљива што значи да је треба коритити само у прописаним дозама и под контролом стручњака.
Галерија [уреди]
-
украсна, гајена
-
-
цвасти
-
Литература [уреди]
- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
