Цитрулин

Цитрулин
Називи
	IUPAC назив 2-Amino-5-(karbamoilamino)pentanoinska kiselina
Идентификација
CAS број	627-77-0 ; 13594-51-9 Р ; 372-75-8 С ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика; интерактивна слика;
3DMet	Б01217
Бајлштајн	1725417, 1725415 Р, 1725416 С
ChEBI	ЦХЕБИ:18211 ;
ChemSpider	810 ; 553200 Р ; 9367 С ;
DrugBank	ДБ00155 ;
ECHA InfoCard	100.006.145
EC број	211-012-2
Гмелин Референца	774677 С
ИУПХАР/БПС	722;
КЕГГ	Д07706 ;
МеСХ	Цитруллине
PubChem C ID	833; 637599 Р; 9750 С;
УНИИ	29ВТ07БГДА ;
	SMILES NC(CCC[nH]:c(:[nH2]):[o])c(:[o]):[oH]; NC(CCCNC(N)=O)C(O)=O; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C6H13N3O3
Моларна маса	175,19 g·mol−1
Агрегатно стање	Бели кристали
Мирис	Без мириса
log P	−1,373
Киселост (пКа)	2,508
Базност (пКб)	11,489
Термохемија
Специфични топлотни капацитет, C	232,80 J K−1 mol−1
Стандардна моларна ентропија So298	254,4 J K−1 mol−1
Сродна једињења
Сродне алканоинске киселине	N-Ацетиласпартинска киселина; Ацеглутамид; N-Ацетилглутаминска киселина; Пивагабин;
Сродна једињења	Бромизовал; Карбромал;
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Органско једињење цитрулин је α-аминокиселина. Име једињења потиче од лат. citrullus за лубеница, из које је први пут изоловано 1914. Финална идентификација је урађена 1930.^[5] Његова хемијска формула је H₂NC(O)NH(CH₂)₃CH(NH₂)CO₂H. Он је кључни интермедијер у циклусу уреје, метаболичком путу којим животиње излучују амонијак.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Цитруллине - Цомпоунд Суммарy”. ПубЦхем Цомпоунд. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. 16. 9. 2004. Идентифицатион. Приступљено 1. 5. 2012.
^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ Феарон, Wиллиам Роберт (1939). „Тхе Царбамидо Диацетyл Реацтион: А Тест Фор Цитруллине” (ПДФ). Биоцхемицал Јоурнал. 33 (6): 902—907.

Види још[уреди | уреди извор]

Цитрулинемија

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Цитруллине - Цомпоунд Суммарy”. ПубЦхем Цомпоунд. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. 16. 9. 2004. Идентифицатион. Приступљено 1. 5. 2012.

[2] Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.

[3] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[4] Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.

[5] Феарон, Wиллиам Роберт (1939). „Тхе Царбамидо Диацетyл Реацтион: А Тест Фор Цитруллине” (ПДФ). Биоцхемицал Јоурнал. 33 (6): 902—907.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]