Дарија Жилић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Дарија Жилић
Дарија Жилић
Лични подаци
Пуно имеДарија Жилић
Датум рођења1972.
Место рођењаЗагреб,
Књижевни рад
Најважнија дела
Груди и јагоде, Омара, Клавжар
Награденаграда Јулије Бенешић,
награда Киклоп

Дарија Жилић (1972, Загреб) је хрватска списатељица, песникиња, теоретичарка, преводитељка и активисткиња. Рођена је 1972. у Загребу, где је завршила студије историје и компаративне књижевности на Филозофском факултету. Прву збирку песама Груди и јагоде објавила је 2005. године.

Каријера[уреди | уреди извор]

Своје критичарско-теоријске текстове објављивала је, између осталог, у часописима Зарез, Libra libera, Quorum и Поезија. Била је дугогодишња водитељка програма „Мама чита“ у Мултимедијалном институту у Загребу. Објављује есеје и критичке приказе о савременој поезији, теорији и активизму у часописима. Са њом су објавили бројне интервјуе у часописима Зарез, Трећа, Крух и руже, Balcanis, Feral tribune, Вијенац, Књижевна република, Филозофска истраживања, Ријечи, Нова Истра, Тема, Поезија, Културпункт, Агон. [1][2]

Стална је сарадница на Трећем програму Хрватског радија, у емисији Лица околице и у Библиовизору. Сарађивала је на пројекту Школске књиге Лексикон хрватске књижевности - дјела. Била је једна од уредница у часопису Тема. Водитељка је трибине Деконструкције у Хрватском друштву писаца, књижевне трибине у Градској библиотеци Велика Горица, а била је и уредница књижевне трибине у Клубу умјетника на Сушаку у Ријеци. Чланица је Културног вијећа у граду Велика Горица. Током двехиљадитих година сарађивала је са бројним невладиним организацијама у региону, посебно са Центром за ненасилну акцију. Преводила је савремену америчку, словенску, турску, британску и арапску поезију која је објављивана на Трећем програму Хрватског радија и у часописима Тема, Књижевна република и Ријечи.

Песме су јој превођене на италијански, словеначки, словачки и енглески језик, а објављене су у часопису Consuequence и Sententia u SAD-u, u knjizi „Voci di donne della ex Jugoslavia“, зборнику „2010 L annuario mondiale della poesia“. Заступљена је прилогом о женској песничкој сцени у Хрватској у публицистичкој књизи „A megaphone" и у антологији хрватског пјесништва „Surfacing“, која је објављена у издању Харбор Моунтаин Пресса.

Ако би се бирала највећа радница међу тзв. културним дјелатницима, Дарија Жилић би се засигурно нашла међу кандидаткињама у финалу. Ова пјесникиња и критичарка уједно се успјешно окушала као новинарка, уредница, али и водитељица књижевне трибине Деконструкције, остајући изван моћних књижевних дружби, каквих не мањка на хрватској културној сцени.

изјавио је Гордан Духачек у тексту: Недостају нам праве књижевне полемике.[3]

Објављене књиге[уреди | уреди извор]

  • Груди и јагоде, пјесме, АГМ, Загреб 2005.
  • Писати млијеком, збирка огледа о сувременом пјесништву, Алтагама, Загреб 2008.[4]
  • Груди и јагоде, пјесме 2009.[5]
  • Плеши, Модестy, плеши; поезија; Алгоритам, Загреб, 2010.[6]
  • Муза изван гета; огледи о сувременој књижевности; Биакова, Загреб, 2010.
  • Паралелни вртови; интервјуи са писцима, знанственицима и активистима из Хрватске и регије; Схура публикације, Опатија 2011.
  • Номади и хибриди, огледи о књижевности и филму, Биакова, Загреб, 2011.
  • Тропизми, огледи о пјесничким књигама, Меандармедиа, Загреб, 2011.
  • Омара, збирка кратких прича, есеја и лирских прозних записа (Биакова, Загреб, 2012)[7][8]
  • Тропизми 2, огледи о поезији и прози, Литтерис, Загреб, 2013.
  • Клавжар - кратка проза, Биакова, Загреб, 2013.[9]

Награде[уреди | уреди извор]

- Награда Јулије Бенешић за књижевну критику (за књигу "Муза изван гета", као најбоље књижевно-критичко остварење у 2010. години)[10]

- Награда Киклоп за пјесничку збирку године 2011. (за збирку "Плеши, Модестy, плеши")[11]

Интервјуи[уреди | уреди извор]

  • Дарија Жилић: О књижевности данас говоре полуписмени[12]
  • Дарија Жилић: Не занимају ме кланови, интереси, сестринства[13]

Доприноси[уреди | уреди извор]

Дарија Жилић, у својству културолошкиње од регионалног значаја, редовно учествује на многобројним фестивалима, резиденцијама (УСА, Србија, Немачка, Турска, Иран, Македонија...), као и на књижевним сусретима диљем Европе и региона.[14][15]

Теорију и поезију Дарије Жилић објављују и преводе издавачке куће и портали за културу широм региона, што је сврстава у репрезентативну интернационалну песникињу и теоретичарку.[16]

Дарија Жилић пише о феминизму у поезији (поезији као еманципаторском дискурсу[17], а о феминистичким праксама много пута говори и у интервјуима, као што је на сајту Модерна времена, где ју је интервјуисала Оља Савичевић Иванчевић.[18]

У књижевној критици D. Жилић се у широком опсегу афирмативно бави стваралаштвом, како младих тако и већ афирмисаних писаца не само балканске већ и светске књижевне сцене.[19][20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вебсајт са биографијом Дарије Жилић[мртва веза] Приступљено 26.04.2014.
  2. ^ Хрватско друштво писаца Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2015), Приступљено: 26.04.2014.
  3. ^ Недостају нам праве књижевне полемике, Приступљено: 26.04.2014.
  4. ^ Часопис Поља - Критика која пише млеком, M. Солар[мртва веза], Приступљено: 26.04.2015.
  5. ^ збирка песама Груди и јагоде, електронско издање, Приступљено: 26.04.2015.
  6. ^ Књижара Љевак:О књизи и ауторки Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јануар 2011), Приступљено: 26.04.2015.
  7. ^ Критика 180: Дарија Зилиц Приступљено: 26.04.2015.
  8. ^ Дарија Жилић, "Омара" - снатрење о митскоме, Приступљено: 26.04.2014.
  9. ^ КЛАВЖАР Дарија Жилић, Приступљено: 26.04.2015.
  10. ^ Дарија Жилић за "Музе изван гета" заслужила награду Јулија Бенешића Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), Приступљено: 26.04.2014.
  11. ^ Добитница Киклопа Дарија Жилић се представила у Музеју[мртва веза], Приступљено> 26.04.2015.
  12. ^ Интервју са D.Ж. на сајту: вијести.ме Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2016), Приступљено: 26.04.2015.
  13. ^ Интервју за цоунтервиеw.нет Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2016), Приступљено: 26.04.2015.
  14. ^ Загреб Опен Арт Фестивал – нови мултимедијални фестивал Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2021), Приступљено: 26.04.2015.
  15. ^ О љубави… с љубављу уз стихове Дарије Жилић, Приступљено: 25.04.2015.
  16. ^ Дарија Зилиц: Антологија, Приступљено: 26.04.2015.
  17. ^ Дарија Жилић: Поезија као еманципаторски дискурс Архивирано на сајту Wayback Machine (21. децембар 2014), Приступљено: 26.04.2015.
  18. ^ Кључне ријечи - Дарија Жилић, "Плеши, Модестy, Плеши", Приступљено: 26.04.2015.
  19. ^ свијет сензација и сјецања, Приступљено: 26.04.2015,
  20. ^ Повијест је живо оружје у нашим рукама Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2014), Pristupljeno: 25.04.2015.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Darija_Žilić&oldid=26737757”