Десница Радивојевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Десница Радивојевић
Датум рођења(1952-12-14)14. децембар 1952.
Место рођењаСребреница
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија
ПребивалиштеБосна и Херцеговина
Образовањедокторску дисертацију на Европском универзитету у Београду

Десница Радивојевић (рођен 14. децембра 1952) је бивши политичар из Босне и Херцеговине. Обављао је функцију министра трговину и министара за планирање у Влади Федерације Босне и Херцеговине и био је председник Скупштине општине Сребреница након чека је приступио СДА[1] и именован за потпредседника Федерације Босне и Херцеговине.

Биографија[уреди | уреди извор]

Десница је рођен у рођен 14. децембра 1952. године у Сребреници, где је завршио основно и средњошколско образовање. Године 1979, дипломирао је на Машинском факултету на Универзитету у Марибору и постао дипломирани инжињер стројарства. Образовање је наставио у Загребу, где је 2005. године завршио ЦБА Академију. Звање магистра стекао је 2006. године на Европском универзитету у Београду, а у мају 2011. године одбранио је докторску дисертацију на истом факултету. Десница је очењен и има троје деце.[2]

Каријера[уреди | уреди извор]

Након завршетка основних студија, Десница се на кратко запослио у Средњошколском центру у Братунцу на месту професора. Следеће године запошљава се у Фабрици аутомобилских акумулатора Сребреница где је радио као самостални стручни сарадник, технолог – конструктор, затим као директор службе одржавања и помоћник директора за развој, све до 1983. године. Године 2006. постаје члан Управног одбора Електорпривреде Републике Српске, а 2000. године прецедавајући Општинског већа Општине Сребреница.

Десница је именован за потпредседника Федерације Босне и Херцеговине и ту функцију је обављао у периоду од 2002. до 2006. године. Након овога, постаје посланик у Представничком дому Парламента Федерације БиХ. У периоду од 2007. до 2010. године, Десница је био министар трговине у Влади Федерације а након тога министра просторног уређења.[3][4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Натионал Сецуритy анд тхе Футуре. Ст. Георге Ассоциатион. 2005. стр. 169. 
  2. ^ ЦИН.
  3. ^ Ђуровић-Рукавина Мими (22. 6. 2012). „Будимир прихватио оставку Деснице Радивојевића”. Ослобођење (на језику: Босниан). Приступљено 12. 7. 2012. 
  4. ^ „Никшић писао Будимиру у вези наводне оставке министра Радивојевића”. Дневни аваз (на језику: Босниан). 22. 6. 2012. Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]