Федерација Босне и Херцеговине
 |
|
| Главни град | Сарајево |
| Службени језици | босански, хрватски и српски језик |
| Службена писма | латиница и ћирилица |
| Власт | Република |
| - Предсједник | Живко Будимир |
| - Премијер | Нермин Никшић |
| Површина | |
| - Укупно | 26.110,5 km² |
| - Вода (%) | n/a |
| Становништво | |
| - Процјена 2009. | 2.327.318[1] |
| - УН Попис 1996. | 2.444.665 |
| - Густина | 117/km (2007) |
| - Народна припадност (1996) |
Бошњаци: 70% Хрвати: 28% Срби: 1% остали : 1% |
| Валута | Конвертибилна марка (КМ) |
| Временска зона | UTC +1 |
Федерација Босне и Херцеговине је један од два ентитета Босне и Херцеговине, поред Републике Српске. Ентитети су подјељени међуентитетском линијом. ФБиХ чини 51% територије БиХ.
Садржај |
Историја [уреди]
Федерација БиХ је настала Вашингтонским споразумом, који је потписан 18. марта 1994. године. Тим споразумом је прекинут рат између Хрвата и Бошњака (Муслимана).
-
Застава Федерације БиХ која је била у употреби до 2007. године
-
Грб Федерације БиХ који је био у употреби до 2007. године
.svg)
Национални паркови и паркови природе [уреди]
Федерација Босне и Херцеговине има један национални парк и два парка природе:
Политичка подјела [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Административна подела Федерације БиХ |
Састоји се од десет кантона:
- Унско-сански кантон (Бихаћ),
- Посавски кантон (Орашје),
- Тузлански кантон (Тузла),
- Зеничко-добојски кантон (Зеница),
- Босанско-подрињски кантон (Горажде),
- Средњобосански кантон (Травник),
- Херцеговачко-неретвански кантон (Мостар),
- Западнохерцеговачки кантон (Широки Бријег),
- Кантон Сарајево (Сарајево) и
- Кантон 10 (Западнобосански кантон) (Ливно).
Главни град је Сарајево, уз Мостар у коме се налазе сједишта четири федерална министарства. Последњим уставним промјенама, и Срби су постали конститутивни народ Федерације, тако да тренутно постоји деклеративна[2] конститутивност сва три народа на цијелом подручју Федерације.
Становништво [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Попис становништва у Босни и Херцеговини 1996. |
Федерација је највише насељена Бошњацима и Хрватима, као и мањим бројем Срба који су од 2001. године трећи конститутивни народ што је продукт распада СФРЈ и етничког чишћења.
Три кантона су већински хрватски, два су мешовита (Средњобосански и Херцеговачко-Неретвански), док су остале већински бошњачки.
Општине и градови [уреди]
Галерија [уреди]
-
Почитељ - Стари град
-
Врело Босне, Сарајево
-
Водопад на Пливи.
Извори [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||
