14. децембар

14. децембар (14.12.) је 348. дан године по грегоријанском календару (349. у преступној години). До краја године има још 17 дана.

Догађаји

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 14. децембар

• 1481. — Турци после дуже опсаде заузимају Нови, а Херцеговина улази у састав Турске.
• 1822. — У Верони завршен Конгрес Свете Алијансе на којем је одлучено о интервенцији против грађанске револуције у Шпанији. Помоћ Грчкој у борби за ослобођење од Турске није изгласана.
• 1900. — Немачки физичар Макс Планк објавио "Квантну теорију", према којој енергија радијације потиче из невидљивих делића, кваната, и није континуирана, како се раније мислило.
• 1911. — Норвешки истраживач Роалд Амундсен постао први човек који је стигао на Јужни пол, претекавши енглеског поларног истраживача Роберта Скота, који је на Јужни пол стигао 18. јануара 1912.
• 1916. — Данци гласали да Данска Западна Индија буде продата САД за 25 милиона долара.
• 1918. — У Великој Британији први пут на изборима гласале жене и добиле право да се кандидују за Парламент. Прва жена која је изабрана била грофица Маркиевич, ирски националиста, али није могла да заузме своје место у Парламенту јер је била у затвору.
• 1927. — Велика Британија признала независност Ирака и подржала пријем те земље у Лигу народа.
• 1935. — Први председник Чехословачке Томаш Масарик поднео оставку, а на положај шефа државе четири дана касније изабран дотадашњи шеф дипломатије Едвард Бенеш.
• 1937. — Јапан успоставио марионетску кинеску владу у Пекингу.
• 1939. — Лига народа искључила СССР због агресије на Финску.

Студентске демонстрације са 9 мртвих у Београду

• 1950. — Основан Комесаријат Уједињених нација за избеглице.
• 1959. — Архиепископ Макариос III постао први председник Кипра.
• 1960. — Потписана Париска конвенција о оснивању Организације за економску сарадњу и развој. Конвенција ступила на снагу у септембру 1961.
• 1962. — Кенет Каунда у Северној Родезији формирао прву владу којом су доминирали Африканци.
• 1981. — Израел анектирао Голанску висораван коју је отео од Сирије у рату 1967.
• 1989. — Опозициони лидер Патрисио Ајлвин изабран за председника Чилеа на првим слободним изборима у тој земљи од 1970. Претходни демократски изабран шеф државе, социјалиста Салвадор Аљенде, убијен у војном пучу 1973, а на власт је дошао генерал Аугусто Пиноче.
• 1994. — Председник Републике Српске Радован Караџић затражио од бившег председника САД Џимија Картера да посредује у постизању мира у Босни и Херцеговини.
• 1995. — У Јелисејској палати у Паризу потписан мировни споразум о окончању 44-месечног рата у Босни, који је постигнут 21. новембра у Дејтону, САД. Потписе на споразум ставили председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић. Тим споразумом БиХ подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску, а надгледање спровођења мира поверено снагама НАТО.
• 1998. — У оружаном нападу маскираних особа на кафић у центру Пећи на Косову убијено шест младића српске националности.
• 1998. — У сукобу Војске Југославије и наоружаних Албанаца у близини Призрена погинуло 36 Албанаца, шест повређено.
• 2001. — Тужилаштво Међународног суда за ратне злочине у Хагу објавило оптужницу против генерала Војске Републике Српске Винка Пандуревића. Пандуревић оптужен за геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995.
• 2003. —
  • У Ираку у свом склоништу у Тикриту ухапшен свргнути ирачки председник Садам Хусеин. Потрага за њим трајала скоро девет месеци, од инвазије америчко-британских снага на Ирак.
  • Америчке снаге ухапсиле бившег ирачког диктатора Садама Хусеина крај града Тикрита у Ираку.
• 2008. — Мунтазар ал Зејди, ирачки новинар је бацио ципелу на америчког председника на конференцији за штампу. У арапском свету то се сматра највећим понижење,

Рођења

• 1503. — Мишел де Нотр Дам, француски астролог, познат као Нострадамус. (†1566.)
• 1594. — Виљем Клас Хеда, холандски сликар мртвих природа и члан Харлемске школе.
• 1870. — Карл Ренер, аустријски политичар и њен први канцелар.
• 1897. — Курт фон Шушниг, аустријски политичар.
• 1920. — Бошко Палковљевић Пинки, народни херој.
• 1934. — Ружица Сокић, српска глумица.
• 1947. — Светлана Бојковић, српска глумица.
• 1968. — Нађа Марић, српски психијатар.
• 1970. — Владимир Грбић, српски одбојкаш.
• 1979. — Мајкл Овен, енглески фудбалер.

Смрти

• 1799. — Џорџ Вашингтон, први председник САД.
• 1940. — Антон Корошец је био словеначки политичар и теолог, и вођа Словенске људске странке
• 1989. — Андреј Дмитријевич Сахаров, руски нуклеарни физичар, добитник Нобелове награде за мир 1975.
• 2001. — Винфриф Георг Макс Себалд, писац немачког порекла, британски академик.

Празници и дани сећања

• Српска православна црква данас прославља
  • Свети пророк Наум
  • Свети Филарет Милостиви

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар