Марибор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марибор
Maribor

Maribor Lent.jpg
Стари део Марибора Лент са Дравом

Основни подаци
Држава Застава Словеније Словенија
Становништво
Становништво 114.349
Географске карактеристике
Координате 46°33′N 15°39′E / 46.55, 15.65
Надморска висина 274,7 м
Површина 147,5 км²
Марибор на мапи Словеније
{{{alt}}}
Марибор
Марибор на мапи Словеније
Остали подаци
Градоначелник Франц Канглер
Веб-страна maribor.si

Марибор (нем. Marburg, Marburg an der Drau) је други по величини град и једна од 11 градских општина у Словенији са 114.349 становника, као и седиште градске општине Марибор.

Марибор лежи на 269,5 m надморске висине, 15° 39' 12" географске дужине и 46° 33' 39" географске ширине. Представља регионално средиште покрајине Штајерске, која се заправо већим делом простире у суседној Аустрији. Познат је и као образовни центар - седиште је Мариборског Универзитета и бројних школа. Жупан општине Марибор је Франц Канглер. У Марибору је и седиште мариборске надбискупије. Марибор лежи на реци Драви (са обе стране реке), на месту где се састају планински масив Похорје, Дравско поље, планина Козјак те Словенске горице. На јужној страни Марибора, налази се други по величини аеродром у Словенији, Мариборски аеродром (Мариборско леталишче). Најближи већи урбани центар је Грац у Аустрији, око 60 km северно од Марибора.

Управна подела[уреди]

Као градска општина, Марибор обухвата подручје града Марибор те следећа насеља: Брестерница, Целестрина, Догоше, Гај над Марибором, Грушова, Храстје, Хренца, Јеловец, Камница, Кошаки, Лазница, Лимбуш, Малечник, Марибор, Мељски хриб, Метава, Небова, Пекел, Пекре, Почехова, Развање, Рибнишко село, Рошпох - дел, Руперче, Средње, Шобер, Трчова, Винарје, Водоле, Врхов дол, За Калваријо, Згорњи слемен, Зрковци.

Градске четврти Марибора су следеће: Корошка Врата, Центер, Иван Цанкар, Студенци, Магдалена, Табор, Нова Вас, Тезно, Побрежје, Брезје-Догоше-Зрковци, Радвање.

Историја[уреди]

Још 1164. године замак под именом Marchburch је документован у Штајерској. Марибор се први пут спомиње као трговачко место поред „Мартовског замка“ 1204. године, да би већ 1254. године добио привилегије града. Нагло се развија у другој половини 13-ог века, након што је Рудолф I Хабзбуршки, победио Отакара II Боемског 1278. године. Успео је да одоли најезди отоманских Турака, те остаје у Хабзбуршкој монархији све до 1918-те године.

Пред Први светски рат, становништво Марибора је било, 80% немачко и 20% словеначко. Све до тада је био знан као немачки град Marburg an der Drau. По задњем аустријском попису из 1910-те године, Марибор је заједно са четвртима, Студенци (Brunndorf), Побрежје (Pobersch), Тезно (Thesen), Радвање (Rothwein), Крчевина (Kartschowin) и Кошаки (Leitersberg) имао 31.995 Немаца (укључујући и Јевреје) те 6.151 Словенаца. После распада Аустроугарске империје, Марибор је припао новој држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Многи Немци су после 1918-те године напустили Марибор, али ипак, још 1930-те године, 25% целокупног становништва Марибора било је Немачко. 1941. године, Немачка је анексирала Доњу Штајерску (део који је припадао Краљевини Југославији). Адолф Хитлер је захтевао да Доња Штајерска постане опет немачка земља, као што је и пре била. Хитлер је и посетио Марибор где су му локални Немци приредили велики дочек. Немци почињу велико исељавање Словенаца у Хрватску и посебно у Србију, а касније, и у концентрационе логоре у Немачкој. Циљ је био да се Доња Штајерска потпуно германизира.

После ослобођења Марибор се нагло развија и постаје највећи индустријски центар Југославије. Након отцепљења Словеније од осталог дела Југославије 1991. године, изненадни губитак Југословенског тржишта задао је велики ударац Марибору. Незапосленост је скочила на скоро 25%. Од тадашњег шока, стање се постепено побољшало са развојем малих и средњих предузећа. Од 2007. године, гранична контрола између Аустрије и Словеније је престала да постоји. Гранични прелаз Шентиљ северно од Марибора, отишао је у историју.

Градска кућа у Марибору (Ротовж)
Поглед на Марибор са Похорја

Марибор данас[уреди]

Културне установе[уреди]

  • Словеначко народно позориште (SNG Maribor) [1]
  • Опера и балет словеначког народног позоришта Марибор [2]
  • Драма словеначког народног позоришта Марибор [3]
  • Уметничка галерија [4]
  • Покрајински музеј [5]
  • Музеј народног ослобођења Марибор [6]
  • Универзитетна библиотека Марибор [7]
  • Мариборска библиотека [8]
  • Народни дом Марибор [9]
  • Савез културних друштава Марибор [10]

Културне знаменитости[уреди]

  • Мариборски град (тврђава)
  • Мариборска катедрала
  • Лент
  • Синагога
  • Градска кућа у Марибору
  • Бетнавски град (тврђава)
  • Ветрињски двор
  • Орешки дворац
  • Кипови анђела
  • Водени стуб
  • Судни стуб

Привредне активности[уреди]

Марибор

У претходном режиму (доба Социјалистичке Федеративне Републике Југославије - СФРЈ), Марибор је био привредно најразвијенији град у Словенији. Талас стечајева при преласку на тржишну привреду био је велики ударац за Марибор. Пропала су велика предузећа као ТАМ и Метална. Данас, највише прихода долази од туризма, али полако и од индустрије. У граду је развијена трговина, а у индустријској зони (Меље) налазе се између осталих и Мариборска ливарна Марибор, Хенкел, ТМИ Кошаки, ТВТ, Млинотест). На подручју некадашње творнице аутомобила и мотора (ТАМ) данас се налази Пословна зона ТАМ са преко стотину предузећа. Исто тако постоји и мрежа предузећа на подручју некадашње Металне, ТВТ Борис Кидрич и Марлеса. У Марибору је седиште Поште Словеније.

Највећа туристичка атракција је Мариборско Похорје и фестивал Лент. Познат је и мариборски парк са својим акваријем и тераријем. Мариборско старо градско језгро је привлачно за туристе, као и ближа околина Марибора, са бројним виноградима и воћњацима, гдје се нуди домаће вино, као и комплетне услуге сеоског туризма. Сеоски туризам је, као и у другим крајевима Словеније, тако и у околини Марибора, у успону, и туристи га све више цијене.

Природне занимљивости[уреди]

  • Стара винова лоза на Ленту (Stara trta)
  • Мариборско острво
  • Три рибника
  • Калварија
  • Пирамида
  • Мариборски парк
  • Студеначка шума
  • Мариборско Похорје

Клима[уреди]

Климатограм за Марибор
Ј Ф M A M J J A С O Н Д
 
 
30
 
1
-6
 
 
34
 
2
-3
 
 
54
 
10
-1
 
 
68
 
17
6
 
 
97
 
23
13
 
 
123
 
29
18
 
 
116
 
30
19
 
 
118
 
31
20
 
 
100
 
25
9
 
 
116
 
12
4
 
 
107
 
9
0
 
 
84
 
2
-5
температура у °C
укупне падавине у mm
извор: [11]

Температуре[уреди]

Нормална просечна годишња температура ваздухa је 9,0 °C целзијуса. Најнижа месечна просечна температура је у јануару -2,3 °C, а највиша просечна је у јулу 20,7 °C. Зиме су већином хладне, пролећа умерена, лета врела, а јесени топле. Због погодне климе постоји вишевековна традиција гајења винове лозе.

Падавине[уреди]

Просечне годишње падавине су 1050 mm; највише их је у мају, јуну и јулу. Јесењи месеци су углавном суви. Мариборско поднебље одликују сунчани дани; у години их је просечно 266.


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :