Еколошка генетика
| Део серије о еволуцијској биологији |
| Еволуциона биологија |
|---|
 |
Еколошка генетика је студија генетике природних популација. Фокус овог поља је на фенотипским особинама од еколошког значаја — особинама које доприносе опстанку и репродукције. Примери су: време цветања, толеранција суше, полиморфизам, мимикрија, избегавање напада предатора.
Истраживања обично обухватају мешавину теренских и лабораторијских студија.[1] Узорци се узимају и и њихова генетичка варијабилност се лабораторијски анализира. Промене популација у различитим временима и местима се записују и студира се образац морталитета популација.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ford E.B. 1981. Taking genetics into the countryside. Weidenfeld & Nicolson, London.
Литература[уреди | уреди извор]
- Cain A.J. and W.B. Provine 1992. Genes and ecology in history. In: R.J. Berry, T.J. Crawford and G.M. Hewitt (eds). Genes in ecology. Blackwell Scientific: Oxford. Provides a good historical background.
- Conner J.K. and Hartl D.L. 2004. A primer of ecological genetics. Sinauer Associates, Sunderland, Mass. Provides basic and intermediate level processes and methods.
Основне теме у еволуционој биологији | ||
|---|---|---|
| Процеси еволуције |  | |
| Еволуциони механизми | ||
| Начини | ||
| Историја | ||
| Области | ||
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
