Мимикрија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мимикрија је способност појединих организама да стално, или повремено, прилагођавају свој изглед средини како би се смањила угроженост, опасност по живот и повећале могућности опстанка. Најпознатији је камелеон који мења боју у складу са бојама средине у којој се налази. У преносном смислу, користи се као ознака за понашање неких особа које има сличну сврху. Тада говоримо о социјалној мимикрији. Један њен облик среће се у понашању припадника мањинских група које су угрожене, или у понашању појединаца склоних овом виду социјалне комуникације.[1]

Садржај

Мимикрија у природи [уреди]

Мимикрија би се могла назвати корисном сличношћу, јер неке врсте живих бића које су мета предатора изгледом и бојом могу да наликују оним врстама које су, рецимо, отровне. Још у викторијанско доба природњак Хенри Бејтс је проучавао живи свет амазонске влажне шуме и открио је две различите врсте лептира од којих је једна била нејестива (отровна), а друга не. Међутим, друга врста је такође „искористила“ упозоравајуће боје отровне врсте. Ова мимикрија је добила назив по овом природњаку: Бејтсова мимикрија. Међутим, не користе мимикрију само врсте које се скривају од својих предатора, већ и оне које су сами предатори, како би изгледали што мање упадљиви. Мимикрија је позната и међу биљкама. Поједине врсте орхидеја из рода Orphys има доњу латицу која веома подсећа на женку бумбара. Када слети на њу у настојању да је оплоди, заправо ће опрашити биљку.[2]

Примери [уреди]

У природи има много примера мимикрије. Цврчак Tanusia brullaei имитира лист, а и многе гусенице (ларве лептира) имитирају гранчице на којима иначе живе. Слична појава је и код слатководне хидре. Такозване лажне коралне змије које су неотровне, према шарама по телу неодољиво подсећају на отровне врсте. Лептир Thecla togarna има осликану лажну главу на својим крилима. Рачунајући на смер кретања, грабљивице га нападају „спреда“, али им он побегне одлетевши на другу страну. Слично је и код лептира пауновца који на крилима има шаре у облику великих очију.[2]

Типови мимикрије [уреди]

назив схема објашњење
Паралелна мимикрија Mimi1.JPG Различите врсте, чак несродне међу собом, имају исте боје које им служе за упозоравање.
Заштитна мимикрија Mimi2.JPG Заштитна или Бејтсова мимикрија је карактеристична за животиње које су честа мета грабљиваца и оне својим изгледом имитирају отровне, нејестиве врсте.
Упозоравајућа обојеност Mimi3.JPG Врсте које упозоравају да су отровне или оне које их имитирају најчешће користе упадљиве боје попут наранџасте и црвене.
Мимикрија грабљиваца Mimi4.JPG Грабљивци могу имитирати безазлене врсте истог реда како би могли лакше да нападну плен.
Мертенсова мимикрија Mimi5.JPG Ова мимикрија постоји код коралних змија. Наиме и отровне и неотровне врсте имитирају умерено отровне које неће убити предатора, па ће он научити да такве змије не треба да лови.
Милерова мимикрија Mimi7.JPG Различите врсте, чак несродне међу собом, имитирају једна другу. Све оне су једнако мета грабљивица, па тако свака од њих има мање жртава.

Извори [уреди]

  1. ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
  2. ^ а б Група аутора. „Велики атлас животиња“. Младинска књига, Љубљана-Загреб, 1989.

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мимикрија