Ендометриоза

С Википедије, слободне енциклопедије
Ендометриоза
Ендометриоза снимљена током лапароскопске операције
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностГинекологија
МКБ-10Н80
МКБ-9-CM617.0
ОМИМ131200
ДисеасесДБ4269
МедлинеПлус000915
еМедицинемед/3419 пед/677 емерг/165
Патиент УКЕндометриоза
МеСХД004715

Ендометриоза је назив за стање које карактерише налаз и раст ткива ендометријума (унутарњи слој матернице) изван ендометријума и миометријума матернице.[1][2] Налаз ендометрија у миометрију назива се аденомиоза (некад лат. ендометриосис интерна). Такав „ектопичана“ ендометрија има исти истолошки значај као и нормална ендометрија.

Нормалан ендометријум у матерници се током менструалног циклуса одљушти и излази из тела. Код ендометриозе, ектопично ткиво реагује на хормонске промене као и нормални ендометријум. Тако одљуштене ћелије и крв обично не могу изаћи из тела и узрокују разне промене као што су: унутарње крварење, упала, бол, ожиљци или неки други симптоми на органима који нису део женског полног система (мокраћни систем, пробавни систем, средишњи живчани систем).

Симптоми[уреди | уреди извор]

Главни и најчешћи симптом ендометриозе је карлични бол. Бол је обично сразмеран проширености болести, иако неке жене не осећају, или осећају врло мали бол, упркос знатне раширености и узнапредовалости болести. Бол може бити и интензиван, упркос врло малом жаришту ендометриозе.[3] Сyмптомс оф ендометриосис-релатед паин маy инцлуде:[4]

Остали симптоми могу укључивати:

  • дисменореја, која може бити прогресивна
  • хронични бол (у доњем делу леђа и зделици, или трбушни бол)
  • диспареунија
  • болна перисталтика или болно мокрење (дизурија)
  • обилно менструацијско крварења (менорагија)
  • мучнина и повраћање
  • пременструално или интерменструално мрљасто крварење, тзв. "споттинг"
  • неплодност (нпр. ендометриоза може узроковати опструкцију јајовода)
  • опструкција црева или опструкција у мокраћном систему

Локализација и класификација[уреди | уреди извор]

Ендометриоза се најчешће налази у карличним структурама:

  • јајници
  • јајоводи
  • стражња страна матернице и стражња удубина у перитонеуму (лат. еxцаватио рецтоутерина - Дагласов простор)
  • предња страна матернице и предња удубина у перитонеуму (лат. еxцаватио весицоутерина)
  • матернични лигаменти - широки (лат. лигаментум ротундум утери) или округли (лат. лигаментум латум утери)
  • црева, нарочито слепо црево
  • мокраћна бешика
  • ендометриоза се може ширити у врат матернице и стидницу или на места хируршких резова у абдомену.
  • веома ретко, плућа или друге делове тела

Ендометриоза се класификује као минимална, блага, умерена или тешка (I-IV), након лапараскопске процене броја и величине жаришта, те присуства прираслица.

Теорије о настанку ендометриозе[уреди | уреди извор]

Теорије о настанку ендометриозе развијају се у два главна правца. Један представља идеју метаплазије епитела одређеног органа, у епител ендометрија, док друга разматра идеју ендометриотског имплантанта, тј. доласка ендометријских ћелија до одређеног места имплантације.

Компликације[уреди | уреди извор]

Најчешћа компликација ендометриозе је неплодност. Зависно од локализације ендометриоза може узроковати адхезије у цревима или мокраћном систему, што може узроковати проблеме са проходношћу делова система. Ретко ендометриозу можемо наћи у средишњем живчаном систему, где може узроковати врло различите неуролошке симптоме или у плућима.

У жариштима ендометриозе може доћи до хиперплазије (као и у ендометријуму - хиперплазија ендометријума) или до развоја злоћудног тумора.

Лечење[уреди | уреди извор]

Лечење ендометриозе може бити третирано лековима, хируршки или комбиновано (преоперативно медикаментно или постоперативно медикаментно).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ендометриосис: Овервиеw”. 24. 06. 2013. Приступљено 4. 03. 2015. 
  2. ^ Цуллеy L, Лаw C, Худсон Н, Деннy Е, Митцхелл Х, Баумгартен M, Раине-Феннинг Н (2013). „Тхе социал анд псyцхологицал импацт оф ендометриосис он wомен'с ливес: А цритицал нарративе ревиеw”. Хуман Репродуцтион Упдате. 19 (6): 625—639. ПМИД 23884896. дои:10.1093/хумупд/дмт027. 
  3. ^ Страттон П, Берклеy КЈ (2011). „Цхрониц пелвиц паин анд ендометриосис: транслатионал евиденце оф тхе релатионсхип анд имплицатионс”. Хум. Репрод. Упдате. 17 (3): 327—46. ПМЦ 3072022Слободан приступ. ПМИД 21106492. дои:10.1093/хумупд/дмq050. 
  4. ^ Ендометриосис;НИХ Пуб. Но. 02-2413; Септембер 2002

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).