Систем органа за варење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Систем органа за варење код човека

Систем органа за варење (дигестивни систем или цревни систем) се састоји из низа узастопних делова у којима се одвијају поједине фазе варења и апсорпције. Црево је причвршћено за телесни зид трбушном марамицом – мезентером. Цревни канал сачињавају:

  • усна дупља;
  • ждрело;
  • једњак;
  • желудац;
  • танко црево;
  • дебело црево;
  • анални отвор (ректум)

Усна дупља[уреди]

Усна дупља има функцију примања хране, а код водоземаца има улогу и у дисању. У усној дупљи се налазе помоћни органи за варење:

Зуби се састоје од органске материје дентина, а споља су покривени слојем тврде глеђи. Унутрашњост зуба је испуњена зубном пулпом (везивно ткиво) у којој се налазе крвни судови (исхрањују зуб) и нерви. Корен зуба је покривен слојем цемента (коштано ткиво). Код нижих кичмењака зуби функционишу ограничено време и мењају се целог живота. Код сисара постоје само две зубне генерације (млечни и стални). Код неких сисара зуби стално расту па су им крунице врло високе (кљове слонова, секутићи глодара, очњаци моржева).

Језик је код риба слабо развијен и непокретан, а код копнених је врло покретан и добро развијен.

Пљувачне жлезде не постоје. код риба јер кроз њохову усну дупљу стално пролази вода. Развиле су се код копнених кичмењака са примарном функцијом влажења хране. Код отровних змија се неке од њих развијају у отровне жлезде. Код сисара су развијене подјезичне, подвиличне и заушне. Њихов секрет садржи ензим птијалин који вари угљене хидрате.

Ждрело[уреди]

Усна дупља се наставља на ждрело које прелази у једњак. Код водених кичмењака (колоуста, риба и ларви водоземаца) ждрело је јаче развијено и садржи прорезе за комуникацију са спољашњом средином. Код сувоземних је слабије развијено и преко пукотинастог отвора у вези са душником, преко Еустахијеве тубе са средњим ухом и преко унутрашњих носних отвора (хоана) са носном дупљом.

Једњак[уреди]

Једњак је мишићна цев која спроводи храну до желуца. Код многих птица на њему се јавља проширење – вољка, са многобројним слузним жлездама чији секрет размекшава храну.

Желудац[уреди]

Желудац представља проширени део црева у коме се храна нагомилава и започиње варење да би се затим постепено пропуштала у црево. На желуцу се разликују два дела: кардијални (део где једњак прелази у желудац) и пилорични (граничи се са цревом). Желудачне жлезде продукују хлороводоничну киселину и ензим пепсин који започиње варење беланчевина.

Код птица се састоји из жлезданог (жлезде луче слуз и ензиме) и механичког дела (бубац). Бубац је веома мускулозан и обложен чврстом превлаком која помаже дробљењу хране, чиме се надокнађује недостатак зуба.

Код преживара је желудац велики и сложен. Издељен је на 4 дела:

  1. бураг – највећи део који може да прими велику количину хране; ту се налазе бактерије које производе ензим целулазу која вари целулозу – једино преживари, захваљујући овим бактеријама, могу да варе целулозу;
  2. мрежавац – са мрежасто набораном слузокожом; ту се храна меша са соком, а затим се враћа у усну дупљу на поновно жвакање (преживање);
  3. листавац – део у који се храна враћа после преживања;
  4. сириште – жлездани део у коме се врши варење протеина и угљених хидрата уз помоћ хлороводоничне киселине и ензима.

Црево[уреди]

Најважнија фаза процеса варења одвија се у цреву у коме се врши и апсорпција сварених хранљивих материја. У вези са тим долази до повећања његове површине на различите начине. Код виших кичмењака оно је мање или више издужено (дуже је код биљоједа него код месоједа) и образују се ситни израштаји који су означени као вили (цревне ресице). Тако нпр. код човека, површина ресица износи 10 m² или 5 пута више од површине коже. Црево се састоји од два дела:

  1. Предњег, танког црева
  2. Задњег, дебелог црева.

Граница између њих је обележена једним слепим израштајем – слепим цревом. Птице имају два слепа црева.

Танко црево[уреди]

Почетни део танког црева је дванаестопалачно црево (дуоденум), у који се уливају одводи јетре и панкреаса. У зиду танког црева налазе се жлезде које луче велике количине слузи и ензиме. Слуз као омотач штити цревну слузокожу од дејства ензима. Танко црево је дугачко 7 метара.

Јетра[уреди]

То је највећа жлезда у организму кичмењака. Јетрин секрет је жуч која се сакупља у жучној кеси, а одатле кроз жучни канал излива у дуоденум. Жуч не садржи ензиме, али омогућава варење масти тако што врши њихову емулзију (разбија их на ситне капљице). Поред тога јетра обавља још низ значајних функција:

  • у њој се гликоза претвара у гликоген;
  • представља складиште витамина и гвожђа;
  • трансформише отровне материје у неотровне (сва крв из црева прво пролази кроз јетру па затим улази у општи крвоток) и др.

Панкреас[уреди]

Панкреас (гуштерача) лежи у кривини дванаестопалачног црева. Код многих риба панкреас је расут у виду многобројних жлезданих чворова у цревној мезентери. Панкреас лучи панкреасни сок у коме су ензими у неактивном стању (нпр. трипсиноген, химотипсиноген) да би се активирали доспевањем у дуоденум (постају активни трипсин и химотрипсин). Панкреас лучи низ других хормона, као што су глукагон, инсулин, соматостатин, и панкреасни полипептид.

Дебело црево[уреди]

До дебелог црева доспева несварени део хране, вода и соли. У њему се налази мноштво бактерија које имају способност синтезе витамина које организам апсорбује. У дебелом цреву се врши апсорпција воде и соли и прикупљање несварених остатака пре њиховог избацивања.

Код већине кичмењака у завршни део црева се изливају одводи бубрега и полног система. Тај део црева је клоака, која је у вези са спољашњом средином преко клоакалног отвора. Код сисара нема клоаке већ је завршни део црева право црево. Код њих је клоака раздвојена на трбушни део, у који се изливају бубрежни и полни одводи и леђни део – право црево, које се завршава аналним отвором. Дебело црево је дугачко 1,6 метара.

Спољашње везе[уреди]