Етарски липид

С Википедије, слободне енциклопедије
Структура етарског фосфолипида. Етар је у првој и другој позицији.
Плазмалоген. Етар је у првој позицији, а естар у другој.
Тромбоцит-активирајући фактор. Етар је у првој позицији, и ацетил група је у другој позицији.

Етарски липиди су липиди у којима је један или више атома угљеника глицерола везан за алкилни ланац путем етарске везе, уместо уобичајене естарске везе.

Типови[уреди | уреди извор]

Етарски липиди се називају плазмалогенима (1-О-1'-алкенил-2-ацилглицерофосфолипиди), ако у фосфолипиду са глицеролном основом постоји незасићена О-(1-алкенил) (винил етарска) група у првој позицији глицерола.

Тромбоцит-активирајући фактор (ПАФ) је етарски липид који има ацетилну групу уместо ацилног ланца у другог позицији (СН-2).

Биосинтеза[уреди | уреди извор]

Формирање етарске везе код сисара се одвија посредством два ензима, дихидоксиацетонефосфат ацилтрансфераза (DHAPAT) и алкилдихидроксиацетонфосфат синтаза (ADAPS), који су присутни у пероксизому.[1] Аццординглy, пероxисомал дефецтс офтен леад то импаирмент оф етхер-липид продуцтион.

Моноалкилглицеролни етри (МАГЕ) се исто тако формирају из 2-ацетил МАГЕ (прекурсора ПАФ-а) посредством KIAA1363.

Референцес[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]