Fosfatidilinozitol

Из Википедије, слободне енциклопедије
Fosfatidilinozitol
Drugi nazivi PI, PtdIns
Svojstva
Molekulska formula C47H83O13P
Molarna masa 886.56 g/mol, neutralan sa udelom masnih kiselina - 18:0, 20:4



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Fosfatidilinozitol (PtdIns, ili PI) negativno naelektrisani fosfolipid i manje zastupljena komponenta citosolne strane eukariotskih ćelijskih membrana.

Inozitol može biti fosforilisan do fosfatidilinozitol fosfata (PIP), fosfatidilinozitol bisfosfata (PIP2) i fosfatidilinozitol trisfosfata (PIP3). PIP, PIP2 i PIP3 se kolektivno zovu fosfoinozitidi.

Biosinteza[уреди]

Biosinteza fosfatidilinozitola katalizovana fosfatidilinozitol sintazom.[1].

Sinteza fosfatidilinozitola je katalizovana fosfatidilinozitol sintazom. U reakciji učestvuju CDP-diacilglicerol i L-mio-inozitol.[1].

Hemija[уреди]

PI sadrži polarni i ne-polarni region, iz kog razloga je ovaj lipid amfifil. Amfifilni lipidi demonstriraju polimorfno ponašanje. Fosfatidilinozitol je klasifikovan kao glicerofosfolipid koji sadrži glicerolnu osnovu, dve nepolarne masne kiseline, i fosfatnu grupu supstituisanu sa inozitolom.

Reference[уреди]

  1. ^ а б Mathews, Chrisotphe K.; van Holde, K.E.; Ahern, Kevin G., (2005). Biochemistry Third Edition. 

Literatura[уреди]

  • Mathews, Chrisotphe K.; van Holde, K.E.; Ahern, Kevin G., (2005). Biochemistry Third Edition. 

Dodatne slike[уреди]

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]