Хидрохлоридна со

С Википедије, слободне енциклопедије

У хемији, хидрохлоридне соли (хидрохлориди) су соли које се добијају из реакција хидрохлоридне киселине са органским базама (најчешће аминима). Такође су познате и као муријати, изведено из другог имена за хлороводоничну киселину: муријатна киселина.

На пример, реакција пиридина (C5H5N) са хлороводоничном киселином (HCl) даје пиридин хидрохлорид (C5H5N·HCl). I поред тога што се ова врста приказивања формуле често користи за означавање хидрохлорида, тачка често неправилно имплицира да су два молекуле лабаво спојена један с другом, док је производ те реакције је заправо со C5H5NH+ Cl- са хемијским називом пиридинил хлорид.[1][2]

Хидрохлоридне соли се обично називају користећи име базе од које су настале, додајући наставак хидрохлорид или HCl.

Употреба[уреди | уреди извор]

Претварање нерастворних амина у хидрохлориде је уобичајен начин да се они учине растворљивим у води и киселинама. То је нарочито значајно за једињења која се користе у производњи лекова. Многи фармацеутски препарати се производе у виду хидрохлорида што им даје могућност да се лако и брзо ослободе у пробавном систему. Тело најчешће апсорбује хидрохлориде у току 15 до 30 минута.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803. 
  2. ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799. 

Литература[уреди | уреди извор]