Институт за европске послове
Институт за европске послове (Институт/ИЕП/ИЕА) је невладина, непрофитна организација цивилног друштва са седиштем у Београду, Србија. Основан је као Омладински одбор за образовање 23. априла 2010. године као реакција младих људи на формални систем образовања.
У фокусу рада Института је праћење преговора Србије са ЕУ и јачање капацитета свих укључених у процесу евроатлантских интеграција. Имајући у виду сложеност и дуготрајност ових процеса, Институт окупља велики број стручних сарадника са којима организује тренинге, дебате и друга усавршавања као допринос бољем разумевању интеграција.
Пројектне активности Институт спроводи у оквиру четири програма: људска и мањинска права, јавне одговорности, регионално помирење и сарадња и борба против насилног екстремизма.
| Институт за европске послове | |
|---|---|
| Институт за европске послове | |
 дизајн: Марко Вукомановић | |
| Скраћеница | Институт, ИЕА, ИЕП |
| Мото | Знање покреће промене |
| Основана | 23. април 2010. |
| Датум оснивања | 23. април 2010. |
| Тип | Удружење грађана |
| Седиште | Београд |
| Извршни директор | Наим Лео Бешири |
| Заменица | Александра Станковић |
| Управни одбор | Иван Грахек (председник), Предраг Игњатовић, Јована D. Јовановић |
| Савет | Милутин Петровић, Срђан Милошевић, Тамара Томашевић |
| Буџет | 20 милиона динара |
| Број запослених | 6 |
| Број волонтера | 30 консултаната на годишњем нивоу |
| Веб-сајт | https://iea.rs |
Историјат[уреди | уреди извор]
Омладиснки одбор за образовање је формиран 2010. као реакција полазника Школе људских права Хелсиншког одбора за људска права у Србији, на формални систем образовања који врви од националног наратива и на тај начин спречава помирење и онемогућава критичко размишљање. Оснивачи су Јелисавета Белић, Иван Грахек, Петар Чекеревац, Милан Шкобић, Александрар Златић и Наим Лео Бешири који је и извршни директор од 2010.
Првобитни пројекти бавили су се регионалним помирењем и приступу јавним институцијама младих који припадају мањинским заједницама у Србији.
У последњих дванаест година, Институт је имао 22 запослених и преко 200 консултаната ангажованих по различитим основама, а на пројектима је директно или индиректно учествовало више од 10.000 ученика основних и средњих школа, студената, младих професионалаца, наставника, правника, тужиоца и полицајаца, највише из Србије и Косова, а онда из Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, Македоније, Француске, Немачке, Пољске и Швајцарске.
Године 2015. после дугог стратешког планирања Омладински одбор за образовање мења име у Институт за европске послове и шири поље деловања са једног на четири програма. Истовремено, променом медијске стратегије Институт иступа јавно са ставовима, својим радом, саопштењима за јавност као и анализама, публикацијама и резултатима истраживања јавног мњења на шест кључних политичких питања, однос грађана Србије према: Евроспкој унији, НАТО, САД, Русији, Косову и Кини.
У односу на своју величину и годишњи буџет, Институт је једна од најцитиранијих организација цивилног друштва у медијима и научним текстовима.
Због свог делања на помирењу између Срба и Албанаца, Бошњака и Хрвата, али и јасних ставова према ратовима деведесетих, НАТО бомбардовању и односу према Русији, Институт и директор су често на мети ултра десничарских организација, али и напада од стране појединих медија и политичара, али и политичке саботаже у раду[1][2][3][4].
Управа[уреди | уреди извор]
Од оснивања извршни директор Института је Наим Лео Бешири, дипломирани политиколог. Скупштина Института изабрала га је на мандат од пет година, трећи пут заредом 2020. године у Београду. Пре Института, Наим Лео Бешири је радио у Агенцији за борбу против корупције, Центру за евроатлантске студије, Мисији ОЕБС-а у Србији, маркетиншкој фирми Креатива Неw Формула, а започео је каријеру у Хелсиншком одбору за људска права у Србији[5].
.
Истраживања јавног мњења[6][уреди | уреди извор]
| Ставови грађана Србије према Европској унији
Како бисте гласали уколико би сутра био референдум о чланству Србије у ЕУ? (%) | |||||||
| 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | |
| За | 48,0 | 49,5 | 48,0 | 46,2 | 48,9 | 41,1 | |
| Против | 30,0 | 27,2 | 35,0 | 33,4 | 28,4 | 38,6 | |
| Не бих гласао/ла | 14,0 | 11,3 | 9,0 | 12,4 | 11,2 | 7,3 | |
| Не знам | 8,0 | 12,0 | 8,0 | 8,1 | 11,5 | 13,1 | |
| Ставови грађана Србије према НАТО
Да ли подржавате чланство Србије у НАТО?“ | |||||||
| 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | |
| Да | 12,0 | 11,0 | 10,0 | 10,0 | 11,0 | 10,0 | 9,7 |
| Не | 82,0 | 84,0 | 84,0 | 79,0 | 77,0 | 79,0 | 81,9 |
| Не знам | 6,0 | 5,0 | 6,0 | 11,0 | 12,0 | 11,0 | 8,4 |
| Ставови грађана Србије према САД
Да ли верујете да ће односи Србије и САД у будућности бити бољи? (%) | |||||||
| 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | |
| Да | 40,0 | 43,0 | 48,5 | 41,1 | |||
| Не | 48,0 | 47,0 | 33,4 | 39,1 | |||
| Не знам | 12,0 | 10,0 | 18,1 | 19,8 | |||
| Ставови грађана Србије према Русији
Да ли сте били у Русији? (%) | |||||||
| 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | |
| Да | 8,0 | 8,0 | 10,0 | 10,9 | 12,6 | 14,5 | |
| Не | 92,0 | 92,0 | 90,0 | 89,1 | 87,4 | 85,5 | |
| Ставови грађана Србије према Косову
Да ли сматрате да ће ова Влада признати независност Косова? (%) | |||||||
| 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | |
| Да | 14,0 | 11,0 | 13,0 | 13,1 | 13,2 | ||
| Не | 80,0 | 81,0 | 78,0 | 76,9 | 75,3 | ||
| Не знам | 6,0 | 8,0 | 9,0 | 10,0 | 11,6 | ||
| Ставови грађана Србије према Кини
Какав је ваш однос према комунистичком уређењу Кине? (%) | |||||||
| 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | |
| Позитиван | 47,0 | ||||||
| Негативан | 17,0 | ||||||
| Не знам | 36,0 | ||||||
Финансирање[уреди | уреди извор]
Од оснивања Институт се финансира из више извора, из донација домаћих и међународних владиних организација, међународних организација, приватних фондација и компанија, чланарине, донација грађана и из законом дефинисане профитабилне делатности у организовању образовних програма.
Неки од донарора су: Владе Србије, Норвешке, Шведске, Холандије, УК, САД, приватне фондације РБФ, међународних организација ЕУ, НАТО, БТД, ЦРД, ГИЗ, УСАИД, ОСЦЕ, УНДП и РYЦО.
Чланство у другим организацијама[уреди | уреди извор]
Институт је члан Националног конвента о Европској униј у радним групама задуженим за преговарачка поглавља 25, 26, 30, 31 и 35. Члан је и НАПОР-а и КОМС-а[7].
Самостално и са другим организацијама доприноси годишњем извештавању о стању људских права, демократије, грађанских слобода и јавних одговорности које објављују Европска комисија, Министарство спољних послова САД и УК.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Институт: Нишки хотел нам отказао простор”. Мондо Портал (на језику: српски). Приступљено 2022-06-26.
- ^ „Шабићу други пут забрањена сарадња са Институтом за европске послове - Друштво - Дневни лист Данас” (на језику: српски). 2019-11-15. Приступљено 2022-06-26.
- ^ „Оркестрирани напад радикала на Беширија због Милошевића”. НОВА портал (на језику: српски). 2021-04-05. Приступљено 2022-06-26.
- ^ „Бешири добио претње да ће "завршити у хладњачи": Насиље се изузетно толерише”. Н1 (на језику: српски). 2022-06-15. Приступљено 2022-06-26.
- ^ „Биографија | Наим Лео Бешири”. наимлеобесири (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-26.
- ^ „Ставови грађана”. Институт за европске послове (на језику: српски). Приступљено 2022-06-26.
- ^ „Натионал Yоутх Цоунцил оф Сербиа”. Кровна организација младих Србије (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-26.