Macroglossum stellatarum
| Колибрић | |
|---|---|
_in_flight.jpg)
| |
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Класа: | Инсецта |
| Ред: | Лепидоптера |
| Породица: | Спхингидае |
| Род: | Мацроглоссум |
| Врста: | M. стеллатарум
|
| Биномно име | |
| Мацроглоссум стеллатарум | |
| Синоними | |
| |
Мацроглоссум стеллатарум, колибрић, је макромољац из породице љиљака (Спхингидае)[1]. Упркос својој таксономској припадности, дневни је летач као и многи, те израз у широкој употреби ноћни лептир није адекватан.
Свој традиционални назив добио је захваљујући енергичном лету, могућности лебдења над биљком којом се храни и пратећем звуку који притом производи. Овакве сличности са колибријем пример су конвергентне еволуције.[1]
Распрострањење и станиште[2][уреди | уреди извор]
Колибрић је присутан у појединим деловима Азије и Африке и широм Европе. Један је од представника свог реда који презимљава у стадијуму адулта, што није веома често у неформалној категорији мољаца и ноћних лептира. Мигрантска је врста, мада је преживљавање све успешније услед глобалног загревања и блажих зимских временских услова У Србији је често сусретан, с обзиром на то да нема преференце по питању станишта и појављује се како на шумским ивицама и чистинама, тако и у урбаним и субурбаним стаништима. Биљке хранитељке гусенице су из породице Рубиацеае, броћева, а као најчешћа бележи се Галлиум верум (ивањско цвеће).[3]
Опис врсте[4][уреди | уреди извор]
Врсту Мацроглоссум стеллатарум први је описао Карл Лине у свом делу Сyстема натурае, 1758. године.
Развојни стадијуми и животни циклус[уреди | уреди извор]
У зависности од географског подручја, има неколико генерација годишње. Дужина трајања сваког од развојних стадијума одређена је климатским условима. Јаје је сферично, сјајно и бледо зелено. Наликује на цветне пупољке биљке хранитељке, међу које и бива положено. Гусенице пролазе кроз четири пресвлачења и пет ларвених ступњева. Гусенице првог ступња су зелене боје, а интегумент им је прекривен црним, папилозним основама сета. Уочљив је и, у односу на тело крупан, трнолики израштај или рог типичан за фамилију, црне боје. По првом пресвлачењу, папилозне основе сета више нису тако изражене, али су гушће и беличасте. Трећи ларвени ступањ карактерише појава израженим белих медиодорзалних линија које се сливају у пределу рога. Поред тога, гусеница је маркирана и белим субспиракуларним линијама. При наредном пресвлачењу, рог је црн само при врху. Зрела гусеница задржава претходно описане маркације, а рог има више боја, од плаве, до крем и црне при врху. Пред улуткавање, гусеница мења карактеристичну зелену боју у мрку складу са подлогом. Лутка може бити плитко укопана или заштићена стељом или кором дрвећа, бледо смеђе боје.[5]
Адулт и понашање[6][уреди | уреди извор]
Распон крила је до 45мм. Предња крила мрка, са црним маркацијама, задња крила наранџасте боје. Њихове сложене очи биле су веома чест субјекат истраживања у биолошким студијама. Дневни су летачи, а врло често лете и по лошим временским условима. Снажно су привучени нектаром биљака из родова Јасминум, Буддлеиа, Примула, Виола, Сyринга, Вербена, Ецхиум и слично. За разлику од осталих припадника породице љиљака, парови у току копулације способни за лет налик дневним лептирима.[7]
-
Гусеница претпоследњег ларвеног ступња -
-
-
Свеже улуткана јединка -
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Фарина, W. M.; Варјú, D.; Зхоу, Y. (1994-02-01). „Тхе регулатион оф дистанце то думмy флоwерс дуринг ховеринг флигхт ин тхе хаwк мотх Мацроглоссум стеллатарум”. Јоурнал оф Цомпаративе Пхyсиологy А (на језику: енглески). 174 (2): 239—247. ИССН 1432-1351. дои:10.1007/БФ00193790.
- ^ Балкениус, Анна; Келбер, Алмут (2006-05-01). „Цолоур преференцес инфлуенцес одоур леарнинг ин тхе хаwкмотх, Мацроглоссум стеллатарум”. Натурwиссенсцхафтен (на језику: енглески). 93 (5): 255—258. ИССН 1432-1904. дои:10.1007/с00114-006-0099-9.
- ^ Келбер, А.; Хениqуе, У. (1999-06-01). „Трицхроматиц цолоур висион ин тхе хуммингбирд хаwкмотх, Мацроглоссум стеллатарум L.”. Јоурнал оф Цомпаративе Пхyсиологy А (на језику: енглески). 184 (5): 535—541. ИССН 1432-1351. дои:10.1007/с003590050353.
- ^ Херрера, Царлос M. (1992). „Ацтивитy паттерн анд тхермал биологy оф а даy-флyинг хаwкмотх (Мацроглоссум стеллатарум) ундер Медитерранеан суммер цондитионс”. Ецологицал Ентомологy (на језику: енглески). 17 (1): 52—56. ИССН 1365-2311. дои:10.1111/ј.1365-2311.1992.тб01038.x.
- ^ Јосенс, Роxана Б.; Фарина, Wалтер M. (2001-10-01). „Нецтар феединг бy тхе ховеринг хаwк мотх Мацроглоссум стеллатарум: интаке рате ас а фунцтион оф висцоситy анд цонцентратион оф суцросе солутионс”. Јоурнал оф Цомпаративе Пхyсиологy А (на језику: енглески). 187 (8): 661—665. ИССН 1432-1351. дои:10.1007/с00359-001-0238-x.
- ^ Келбер, А. (2003-09-01). „Сугар преференцес анд феединг стратегиес ин тхе хаwкмотх Мацроглоссум стеллатарум”. Јоурнал оф Цомпаративе Пхyсиологy А (на језику: енглески). 189 (9): 661—666. ИССН 1432-1351. дои:10.1007/с00359-003-0440-0.
- ^ Келбер, Алмут; Балкениус, Анна (2007-01-01). „Синнесöкологие дер Футтерауфнахме дес Таубенсцхwäнзцхенс Мацроглоссум стеллатарум (Лепидоптера: Спхингидае)”. Ентомологиа Генералис (на језику: енглески). 29 (2-4): 97—110. ИССН 0171-8177. дои:10.1127/ентом.ген/29/2007/97.