Macroglossum stellatarum
| Kolibrić | |
|---|---|
_in_flight.jpg)
| |
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Arthropoda |
| Klasa: | Insecta |
| Red: | Lepidoptera |
| Porodica: | Sphingidae |
| Rod: | Macroglossum |
| Vrsta: | M. stellatarum
|
| Binomno ime | |
| Macroglossum stellatarum | |
| Sinonimi | |
| |
Macroglossum stellatarum, kolibrić, je makromoljac iz porodice ljiljaka (Sphingidae)[1]. Uprkos svojoj taksonomskoj pripadnosti, dnevni je letač kao i mnogi, te izraz u širokoj upotrebi noćni leptir nije adekvatan.
Svoj tradicionalni naziv dobio je zahvaljujući energičnom letu, mogućnosti lebdenja nad biljkom kojom se hrani i pratećem zvuku koji pritom proizvodi. Ovakve sličnosti sa kolibrijem primer su konvergentne evolucije.[1]
Rasprostranjenje i stanište[2][уреди | уреди извор]
Kolibrić je prisutan u pojedinim delovima Azije i Afrike i širom Evrope. Jedan je od predstavnika svog reda koji prezimljava u stadijumu adulta, što nije veoma često u neformalnoj kategoriji moljaca i noćnih leptira. Migrantska je vrsta, mada je preživljavanje sve uspešnije usled globalnog zagrevanja i blažih zimskih vremenskih uslova U Srbiji je često susretan, s obzirom na to da nema preference po pitanju staništa i pojavljuje se kako na šumskim ivicama i čistinama, tako i u urbanim i suburbanim staništima. Biljke hraniteljke gusenice su iz porodice Rubiaceae, broćeva, a kao najčešća beleži se Gallium verum (ivanjsko cveće).[3]
Opis vrste[4][уреди | уреди извор]
Vrstu Macroglossum stellatarum prvi je opisao Karl Line u svom delu Systema naturae, 1758. godine.
Razvojni stadijumi i životni ciklus[уреди | уреди извор]
U zavisnosti od geografskog područja, ima nekoliko generacija godišnje. Dužina trajanja svakog od razvojnih stadijuma određena je klimatskim uslovima. Jaje je sferično, sjajno i bledo zeleno. Nalikuje na cvetne pupoljke biljke hraniteljke, među koje i biva položeno. Gusenice prolaze kroz četiri presvlačenja i pet larvenih stupnjeva. Gusenice prvog stupnja su zelene boje, a integument im je prekriven crnim, papiloznim osnovama seta. Uočljiv je i, u odnosu na telo krupan, trnoliki izraštaj ili rog tipičan za familiju, crne boje. Po prvom presvlačenju, papilozne osnove seta više nisu tako izražene, ali su gušće i beličaste. Treći larveni stupanj karakteriše pojava izraženim belih mediodorzalnih linija koje se slivaju u predelu roga. Pored toga, gusenica je markirana i belim subspirakularnim linijama. Pri narednom presvlačenju, rog je crn samo pri vrhu. Zrela gusenica zadržava prethodno opisane markacije, a rog ima više boja, od plave, do krem i crne pri vrhu. Pred ulutkavanje, gusenica menja karakterističnu zelenu boju u mrku skladu sa podlogom. Lutka može biti plitko ukopana ili zaštićena steljom ili korom drveća, bledo smeđe boje.[5]
Adult i ponašanje[6][уреди | уреди извор]
Raspon krila je do 45mm. Prednja krila mrka, sa crnim markacijama, zadnja krila narandžaste boje. Njihove složene oči bile su veoma čest subjekat istraživanja u biološkim studijama. Dnevni su letači, a vrlo često lete i po lošim vremenskim uslovima. Snažno su privučeni nektarom biljaka iz rodova Jasminum, Buddleia, Primula, Viola, Syringa, Verbena, Echium i slično. Za razliku od ostalih pripadnika porodice ljiljaka, parovi u toku kopulacije sposobni za let nalik dnevnim leptirima.[7]
-
Gusenica pretposlednjeg larvenog stupnja -
-
-
Sveže ulutkana jedinka -
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Farina, W. M.; Varjú, D.; Zhou, Y. (1994-02-01). „The regulation of distance to dummy flowers during hovering flight in the hawk moth Macroglossum stellatarum”. Journal of Comparative Physiology A (на језику: енглески). 174 (2): 239—247. ISSN 1432-1351. doi:10.1007/BF00193790.
- ^ Balkenius, Anna; Kelber, Almut (2006-05-01). „Colour preferences influences odour learning in the hawkmoth, Macroglossum stellatarum”. Naturwissenschaften (на језику: енглески). 93 (5): 255—258. ISSN 1432-1904. doi:10.1007/s00114-006-0099-9.
- ^ Kelber, A.; Henique, U. (1999-06-01). „Trichromatic colour vision in the hummingbird hawkmoth, Macroglossum stellatarum L.”. Journal of Comparative Physiology A (на језику: енглески). 184 (5): 535—541. ISSN 1432-1351. doi:10.1007/s003590050353.
- ^ Herrera, Carlos M. (1992). „Activity pattern and thermal biology of a day-flying hawkmoth (Macroglossum stellatarum) under Mediterranean summer conditions”. Ecological Entomology (на језику: енглески). 17 (1): 52—56. ISSN 1365-2311. doi:10.1111/j.1365-2311.1992.tb01038.x.
- ^ Josens, Roxana B.; Farina, Walter M. (2001-10-01). „Nectar feeding by the hovering hawk moth Macroglossum stellatarum: intake rate as a function of viscosity and concentration of sucrose solutions”. Journal of Comparative Physiology A (на језику: енглески). 187 (8): 661—665. ISSN 1432-1351. doi:10.1007/s00359-001-0238-x.
- ^ Kelber, A. (2003-09-01). „Sugar preferences and feeding strategies in the hawkmoth Macroglossum stellatarum”. Journal of Comparative Physiology A (на језику: енглески). 189 (9): 661—666. ISSN 1432-1351. doi:10.1007/s00359-003-0440-0.
- ^ Kelber, Almut; Balkenius, Anna (2007-01-01). „Sinnesökologie der Futteraufnahme des Taubenschwänzchens Macroglossum stellatarum (Lepidoptera: Sphingidae)”. Entomologia Generalis (на језику: енглески). 29 (2-4): 97—110. ISSN 0171-8177. doi:10.1127/entom.gen/29/2007/97.