Мануфактура
Мануфактура (синтагма од латинских речи ману + фацере = руком радити). Мануфактура је била претходник данашњих фабрика, место у коме су радници из сировина, уз помоћ алата обликовали предмете за тржиште. Мануфактуре су биле једна међуфаза између средњовековне занатске производње и механичке производње Индустријске револуције. [1]
Историја[уреди | уреди извор]
Прве мануфактуре појавиле су се у 14. веку по апенинским градовима, као специјализирани погони за израду тражене робе оног времена, - стакла, тканина, свиле, папира, оружја, музичких инструмената. Прави бум доживеле су међутим тек од средине 16. века, кад су се рашириле по готово целој Европи, егзистирале су све до краја 18. века, кад су постале преспоре и непрофитабилне у поређењу са првим фабрикакма, које су уз помоћ првих парних машина производиле знатно брже и јефтиније.
Мануфактуре су представљале квалитативан помак у производњи, јер су увеле поделу рада, па је производња подељена на више радних операција коју је ручно обављао поједини специјализовани радник (или група радника) уз помоћ ручних алата.
Мануфактуре по јужнославенским просторима[уреди | уреди извор]
Прву мануфактуру за производњу металних производа у Хрватској основао је Петар Зрински 1651. у Чабру, у њој су се израђивали ексери, потковице, лонци, обручи, мажури.[2] Велики потицај развоју мануфактура дала је Марија Терезија, која је хтела по узору на тад врло развијену Француску исто тако развити сличну производњу у свом царству. Она је дала концесију Повлаштеном трговачком друштву у Трсту и Ријеци, да оснује мануфактуру шећера у Ријеци. У то вријеме то је била једина шећерана у монархији и посао јој је одлично ишао. Пред крај њене владавине царство је имало готово хиљаду мануфактура. [2]Особито су биле успешне мануфактуре стакла из Чешке, које су истиснуле дотад неприкосновене Муранске и мануфактуре порцелана по јужној Немачкој.
По османским крајевима мануфактуре су се појавиле знатно касније, али су зато знатно дуже остале на тржишту, - тако да је било мануфактура ћилима по Босни, Санџаку, Косову и Македонији до половине 20. века.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Манифаттура” (на језику: талијански). Треццани. Приступљено 10. 06. 2012.
- ^ а б „Хрватска културна и политичка повијест 18. и 19. стољећа” (на језику: хрватски). Хрватски студији Свеучилишта у Загребу, 2009. Приступљено 10. 06. 2012.