Метаноген
Метаногени су микроорганизми који производе метан као метаболички нуспроизвод у бескисеоничним условима. Они су прокариоти и стога припадају краљевству Monera, и сви су из домена археја. Они су заступљени у мочварама, где су одговорни за мочварни гас, и у дигестивном тракту животиња као што су руминатори и људи, где су одговорни за метански садржај подригивања код руминатора и флатуленцију код људи.[1] У морским седиментима биолошки произведени метан, што се назива метаногенезом, је генерално ограничен на локације где су сулфати исцрпљени, испод горњих слојева.[2] Метаногене архејске популације играју незамењиву улогу у анаеробним третманима отпадних вода.[3] Други припадници су екстремофили, који успевају у окружењима као што су термални извори и подморски хидротермални извории, као и у „чврстим” стенама у Земљиној кори, километерима испод површине.
Физички опис[уреди | уреди извор]
Метаногени су кокоидни (сферичног облика) или бацили (штапићасти). Постоји више од 50 описаних врста метаногена, који не формирају монопилетичку групу, мада сви метаногени пропадају краљевству Archaea. Они су углавном анаеробни организми који не могу да функционишу под аеробним условима. Недавно је једна врста (Candidatus Methanothrix paradoxum) идентификована која функционише под аеробним условима. Они су веома сензитивни на присуство кисеоника, чак и у траговима. Обично, они не могу да поднесу кисеонични стрес током дужег временског периода. Међутим, Methanosarcina barkeri је изузетак, јер поседује ензим супероксидну дисмутазу (СОД), и стога може да опстане дуже од других врста у присуству О2.[4][5] Неки метаногени, звани хидрогенотрофи, користе угљен-диоксид (CO2) као извор угљеника, и водоник као редукујући агенс.
Редукција угљен-диоксида у метан у присуству водоника се може изразити следећом једначином:
- CO2 + 4 H2 → CH4 + 2H2O
Део CO2 реагује са водоником и настаје метан, који ствара електрохемијски градијент кроз ћелијску мембрану, што се користи за генерисање АТП молекула путем хемиосмозе. У контрасту с тим, биљке и алге користе воду као свој редукујући агенс.
Метаногенима недостаје пептидогликан, полимер који је присутан у ћелијским зидовима бактерија, али га нема код архаја. Неки метаногени имају ћелијски зид који се састоји од псеудопептидогликана. Други метаногени немају, али имају бар један паракристални низ (С-слог) сачињен од протеина који се спајају као слагалица.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ленгелер, Јосепх W. (1999). Биологy оф тхе Прокарyотес. Стуттгарт: Тхиеме. стр. 796. ISBN 978-0-632-05357-5..
- ^ J.K. Kristjansson; et al. (1982). „Дифферент Кс валуес фор хyдроген оф метханогениц бацтериа анд сулфате-редуцинг бацтериа: ан еxпланатион фор тхе аппарент инхибитион оф метханогенесис бy сулфате”. Арцх. Мицробиол. 131 (3): 278—282. дои:10.1007/БФ00405893.
- ^ Табатабаеи, Меисам; Рахим, Раха Абдул; Абдуллах, Норхани; Wригхт, Андрé-Денис Г.; Схираи, Yосхихито; Сакаи, Кењи; Сулаиман, Алаwи; Хассан, Мохд Али (2010). „Импортанце оф тхе метханогениц арцхаеа популатионс ин анаеробиц wастеwатер треатментс”. Процесс Биоцхемистрy. 45 (8): 1214—1225. дои:10.1016/ј.процбио.2010.05.017.
- ^ Петерс, V.; Р, Цонрад (1995). „Метханогениц анд отхер стрицтлy анаеробиц бацтериа ин десерт соил анд отхер оxиц соис”. Апплиед анд Енвиронментал Мицробиологy. 61 (4): 1673—1676. ПМЦ 1388429
. ПМИД 16535011.
- ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 27. 3. 2009. г. Приступљено 20. 9. 2009.
- ^ Бооне 2015
Литература[уреди | уреди извор]
- Бооне, Давид Р. (2015). Бергеy'с Мануал оф Сyстематицс оф Арцхаеа анд Бацтериа (на језику: енглески). Јохн Wилеy & Сонс, Лтд. ИСБН 9781118960608. дои:10.1002/9781118960608.гбм00495/фулл.