Неутрофил
Неутрофили или неутрофилни гранулоцити су леукоцити који штите организам од бактеријске или гљивичне инфекције као и других ситних изазивача упалних процеса. Они углавном представљају први одговор организма на инфекцију, а својом активношћу и потоњим одумирањем у великом броју формирају гној. Називају се и полиморфоједарни леукоцити или микрофаги. Израз микрофаги произилази из њихове активне улоге у фагоцитози. [1]
Најбројнији су међу циркулишућим леукоцитима и чине 50-70% укупног броја белих крвних зрнаца или у апсолутном броју од 2,500 до 7,000 у микролитру крви. На крвном размазу су округлог облика, са релативно бројним микровилама.Величина ћелије је од 10 до 15 микрометара.Једро им има најчешће 3, ређе 2, 4 или 5 лобуса, док је цитоплазма испуњена специфичним и азурофилним гранулама. Специфичне грануле су светло ружичасте боје,не боје се ни базним ни киселим бојама,те одатле и потиче назив Неутрофилима.
Извори [уреди]
- ^ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 |
Овај незавршени чланак Неутрофил везан је за биологију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
