Протеин једноланчаног везивања
| ССБ | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Кристална структура ПриБ- примозомалног ДНК репликационог протеин бактерије Есцхерицхиа цоли | |||||||||
| Идентификатори | |||||||||
| Симбол | ССБ | ||||||||
| Пфам | ПФ00436 | ||||||||
| Пфам клан | ЦЛ0021 | ||||||||
| ИнтерПро | ИПР000424 | ||||||||
| ПРОСИТЕ | ПДОЦ00602 | ||||||||
| СЦОП | 1каw | ||||||||
| СУПЕРФАМИЛY | 1каw | ||||||||
| ТЦДБ | 3.А.7 | ||||||||
| |||||||||
Протеин једноланчаног везивања, или ССБ, се везује за једноланчане регионе ДНК чиме се спречава прерана рекомбинација. Тиме се спречава разлагање једноланчане ДНК посредством нуклеаза, и одстрањује секундарна структура ДНК што омогућава другим ензимима да ефективно делују на њој. Једноланчана ДНК се формира током свих аспеката ДНК метаболизма: репликације, рекомбинације и поправке. Осим стабилизације једноланчане ДНК, ССБ протеини се везују за и модулишу дејство бројних протеина који учествују у тим процесима.[1]
ССБ протеини су индентификовани у вирусима и организмима од бактерија до човека. Једини познати организми који их немају су Тхермопротеалес, група екстремофилних археја, где су замењени протеином ТермоДБП. Док многи фагни и вирални ССБ протеини делују као мономери, и док еукариоте кодирају хетеротримерне РПА (репликационе протеине А), најбоље карактерисани ССБ је протеин бактерије Е. цоли који, попут многих бактеријских ССБ протеина постоји као тетрамер. Активни Е. цоли ССБ се састоји од четири идентичне 19 кДа подјединице. Везивање једноланчане ДНК за тетрамер може попримити различите "модове", при чему ССБ заузима различите бројеве ДНК база у зависности од бројних фактора, укључујући концентрацију соли. На пример, мод везивања (ССБ)65, у коме се приближно 65 нуклеотида ДНК омотава око ССБ тетрамера и остварује контакт са све четири подјединице, је превалентан при високим концентрацијама соли ин витро. На нижим конценрацијама соли се обично формира мод везивања (ССБ)35, у коме се око 35 нуклеотида везује за само две ССБ подјединице. Даља истраживања су неопходна да би се одредиле функције раличитих модова везивања ин виво.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Yоусиф Схамоо (2002). „Сингле-страндед ДНА-биндинг Протеинс, ин Енцyцлопедиа оф Лифе Сциенцес” (ПДФ). Мацмиллан Публисхерс Лтд, Натуре Публисхинг Гроуп. Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 03. 2016. г. Приступљено 08. 12. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сингле-Страндед+ДНА+Биндинг+Протеинс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- ССБ ин ПФАМ