Рави Шанкар

С Википедије, слободне енциклопедије

Рави Сханкар
Сханкар на концерту у Делхију, март 2009.
Лични подаци
Пуно имеРобиндро Схаункор Цхоwдхурy
Датум рођења(1920-04-07)7. април 1920.
Место рођењаВаранаси, Бенарес, Индијско Царство
Датум смрти11. децембар 2012.(2012-12-11) (92 год.)
Место смртиСан Дијего, Калифорнија, САД
ЗанимањеКомпозитор, музичар
Музички рад
Активни период1939—2012
ЖанрИндијска класична музика
ИнструментиСитар
Остало
Веб-сајтРавиСханкар.орг

Рави Шанкар (рођен као Robindro Shaunkor Chowdhury[1] 7. априла 1920 — 11. децембра 2012), често навођен и са титулом Пандит, био је индијски музичар и композитор који користи жичани инструмент познат као ситар. Сматра се једним од најпознатијих индијских музичара 20. века.[2]

Сханкар се родио у бенгалској брахминској породици[3][4] у Варанаси у Индији,[5] и ране године провео путујући по Европи и Индији као члан плесне групе свог брата Удаја Шанкара.[6] Од плесања је 1938. одустао како би почео да учи свирање ситаре код дворског музичара Алаудина Кана. Након што је завршио студије 1944. године, Шанкар је почео да ради као композитор. Компонирао је музику за филмску Апу трилогију знаменитог режисера Сатјађита Раја, те је био музички директор Свеиндијског радија у Њу Делхију од 1949. до 1956.

Године 1956. је почео одлазити на турнеје по Европи и Америци, гдје је свирао индијску класичну музику, а 1960-их ју је значајно популарисао у остатку света, захваљујући сарадњом са виолинистом Јехудијем Менухином и рок музичаром Џоржом Харисоном из бенда Битлси. Шанкар је почео да пише концерте за ситар и западни оркестар те наставио на турнејама 1970-их и 1980-их. Од 1986. до 1992. је служио као именовани члан горњег дома Индијског парламента. Шанкар је године 1999. за своје заслуге добио највише индијско одликовање Барат Ратна; такође је освојио и три награде Грами. 2000-их је наставио да наступа, често заједно са својом кћери Аноушком.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Шанкар је рођен 7. априла 1920. године у Бенаресу, који је тада био престоница истоимене кнежевске државе, у бенгалској фамилији, као најмлађи од седморо браће.[1][7][8] Његов отац, Шјам Шанкар Човдури, је био баристер Средњег храма и учењак из Источног Бенгала (сад Бангладеша). Као поштовани државник, правник и политичар, он је неколико година служио као деван (премијер) Жалавара, Раџастан, и користио је санскритско спеловање породичног имена без његовог задњег дела.[1][9] Шјам је био ожење са Хемангини Деви која је потицала из малог села са именом Насратпур у Мардах блоку Газипурског дистрикта, у близини Бенареса, а његов отац је био просперитетни станодавац. Шјам је касније радио као адвокат у Лондону, Енглеска,[1] и тамо се ожено по други пут док је Деви узгајала Шанкара у Бенаресу. Он није срео свог сина до његове осме године.[1] Шанкар је скратио санскритску верзију свог имена, Равиндра, на Рави, са значењем „сунце”.[1] Шанкар је имао мноштво сродника, неки од којих су: Удаја (који је постао познати кореограф и плесач), Ражендра, Дебендра и Бупендра. Шанкар је похађао средњу школу Бенгалитола у Бенаресу између 1927 и 1928.[10]

Са 10 година, након што је прву деценију провео у Бенаресу, Шанкар је отишао у Париз са плесном групом свог брата, кореографа Удаја Шанкара.[11][12] Са 13 година постао је члан групе, пратио њене чланове на турнејама и научио да игра и свира разне индијске инструменте.[7][8] Удајева плесна група је путовала по Европи и Сједињеним Државама почетком и средином 1930-их, а Шанкар је научио француски, открио западну класичну музику, џез, биоскоп и упознао се са западњачким обичајима..[13] Шанкар је чуо Алаудина Кана – главног музичара на двору кнежевске државе Мајхар – како свира на музичкој конференцији у децембру 1934. у Калкути, и Удај је 1935. убедио Махараџу из Мајхара Х.Х Махараџу Бриџнот синг Џудева да дозволи Кану да постане члан његове групе солиста за турнеју по Европи.[13] Кан је спорадично обучавао Шанкара на турнејама, и Кан је понудио Шанкару обуку да постане озбиљан музичар под условом да напусти турнеју и дође у Мајхар.[13]

Каријера[уреди | уреди извор]

Обука и рад у Индији[уреди | уреди извор]

Шанкар (десно) на састанку са Сатјаџитом Рејем за звучну продукцију Песме малог пута (1955).

Шанкарови родитељи су преминули до његовог повратка са турнеје по Европи, а турнеја по Западу постала је тешка због политичких сукоба који су довели до Другог светског рата.[14] Шанкар је напустио своју плесну каријеру 1938. да би отишао у Мајхар и студирао индијску класичну музику као Канов ученик, живећи са његовом породицом у традиционалном систему гурукул.[11] Кан је био строг учитељ и Шанкар је имао обуку о ситару и сурбахару, научио је раге и музичке стилове друпад, дамар, и кјал, и подучавао се техникама инструмената радра вина, рубаб и сурсингар.[11][15] Често је учио са Кановом децом Али Акбар Каном и Анапурна Деви.[14] Шанкар је почео јавно да наступа на ситару у децембру 1939. године, а његов дебитантски наступ био је југалбанди (дует) са Али Акбар Каном, који је свирао гудачки инструмент сарод.[16]

Шанкар је завршио обуку 1944. године.[7] Преселио се у Мумбај и придружио се Индијском народном позоришном удружењу, за које је компоновао музику за балете 1945. и 1946. године.[7][17] Шанкар је прекомпоновао музику за популарну песму „Саре Јахан Се Ацхцха“ кад му је било 25 година.[18][19] Почео је да снима музику за ХМВ Индија и радио је као музички директор за Свеиндијског радија (АИР), Њу Делхи, од фебруара 1949. до јануара 1956. године.[7] Шанкар је основао Индијски национални оркестар у АИР-у и компоновао за њега; у својим композицијама комбиновао је западну и класичну индијску инструментацију.[20] Почевши од средине 1950-их компоновао је музику за Апу трилогију Сатјаџита Реја, која је постала међународно призната.[8][21] Био је музички директор неколико хинду филмова, укључујући Годаан и Анурадха.[22]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Лавеззоли 2006, стр. 48
  2. ^ Неухофф 2006, стр. 672–673
  3. ^ Тхе 100 Мост Инфлуентиал Мусицианс оф Алл Тиме. Британница Едуцатионал Публисхинг. стр. 224. Приступљено 1. 10. 2009. 
  4. ^ Васантхи, Васудев (2008). Хармонy 4. Пеарсон Едуцатион Индиа. стр. 121. 
  5. ^ „Пандит Рави Сханкар”. Цултурал Индиа. Приступљено 15. 5. 2015. 
  6. ^ „Пандит Рави Сханкар”. Цултурал Индиа. Архивирано из оригинала 10. 4. 2015. г. Приступљено 15. 5. 2015. 
  7. ^ а б в г д Хунт, Кен. „Рави Сханкар – Биограпхy”. АллМусиц. Приступљено 15. 7. 2009. 
  8. ^ а б в Массеy 1996, стр. 159
  9. ^ Гхосх 1983, стр. 7 харвнб грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФГхосх1983 (хелп)
  10. ^ „Сханкар, Рави (Биограпхy)”. Рамон Магсаyсаy Аwард Фоундатион. Архивирано из оригинала 6. 10. 2015. г. Приступљено 6. 10. 2015. 
  11. ^ а б в Слаwек 2001, стр. 202–203
  12. ^ Гхосх 1983, стр. 55 харвнб грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФГхосх1983 (хелп)
  13. ^ а б в Лавеззоли 2006, стр. 50
  14. ^ а б Лавеззоли 2006, стр. 51
  15. ^ Лавеззоли 2006, стр. 52
  16. ^ Лавеззоли 2006, стр. 53
  17. ^ Гхосх 1983, стр. 57 харвнб грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФГхосх1983 (хелп)
  18. ^ Схарма 2007, стр. 163–164
  19. ^ Деб, Арунабха (26. 2. 2009). „Рави Сханкар: 10 интерестинг фацтс”. Минт. Архивирано из оригинала 14. 6. 2009. г. Приступљено 18. 7. 2009. 
  20. ^ Лавеззоли 2Рави СханкарРави СханкарРави Сханкар006, п. 56
  21. ^ Сцхицкел, Рицхард (12. 2. 2005). „Тхе Апу Трилогy (1955, 1956, 1959)”. Тиме. Архивирано из оригинала 13. 10. 2010. г. Приступљено 14. 10. 2010. 
  22. ^ „А лессер кноwн сиде оф Рави Сханкар”. Хиндустан Тимес. 12. 12. 2012. Архивирано из оригинала 14. 12. 2012. г. Приступљено 12. 12. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Рави Шанкар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ravi_Šankar&oldid=27674979”