Џорџ Харисон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џорџ Харисон

Џорџ Харисон у Белој кући 1974. године
Џорџ Харисон у Белој кући 1974. године

Подаци
Датум рођења 24. фебруар 1943.
Место рођења Ливерпул (Уједињено Краљевство)
Датум смрти 29. новембар 2001. (58. године)
Место смрти Лос Анђелес (САД)
Активан период 1958 — 2001
Жанр рок, поп
Занимање Мизичар, певач, текстописац, музички и филмски продуцент
Издавачка кућа Parlophone, Capitol, Swan, Apple, Vee-Jay, Dark Horse, Gnome
Званични веб-сајт www.georgeharrison.com

Џорџ Харисон (енгл. George Harrison; Ливерпул, 24. фебруар 1943Лос Анђелес, 29. новембар 2001) је био познат енглески гитариста, певач, текстописац и филмски продуцент, најпознатији као члан Битлса.Иако су Пол Макартни и Џон Ленон били главни текстописци у бенду, многи њихови албуми садржали су макар једну Харисонову композицију, као што су "While My Guitar Gently Weeps", "Here Comes the Sun" и "Something". Од 1965 почео је да води Битлсе у фолк рок кроз његов интерес према музици Боб Дилана као и према класичној индијској музици кроз његово коришћење ситара( традиционалног инструмента ) у песми "Norwegian Wood (This Bird Has Flown)". Развио је љубав према индијској култури и мистицизму које је преставио осталим члановима Битлса и њиховој публици кроз њено увођење у њихову музику. Након распада Битлса 1970. објавио је троструки албум All Things Must Pass, са кога су настала два хит сингла. Такође је 1971. организовао Концерт за Бангладеш са Рави Шанкаром, као претходница за каснији велики хуманитарни концерт Live Aid.

Објавио је више комерцијално успешних синглова и албума као соло извођач, такође је и један од оснивача групе Traveling Wilburys. Као успешан музичар учествовао је у својству гостујућег гитаристе у песмама Бедфингера, Рони Вуда и Били Престона, познате су и његове колаборације са Боб Диланом, Ерик Клептоном и Том Петијем. Магазин Ролинг стоун га је прогласио 11. најбољим гитаристом свих времена ("100 Greatest Guitarists of All Time").

Харисонов први брак са Пети Бојд окончан је разводом 1977. Следеће године оженио се Оливијом Тринидад Арис са којом има једног сина. Харисон је преминуо 2001, у 58, од рака плућа. Кремиран је и његов пепео је расут у рекама Ганг и Јамуна у складу са хиндуистичком традицијом.

1943–57: Детињство и рана младост[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Кворимен
Exterior of a red brick building. Visible are a black door with a small window just above it, two larger windows to the left of the door, one above the other, and a flowerpot between the door and the lower larger window
Харисонова прва кућа и место рођења – 12 Arnold Grove

Рођен у Ливерпулу, Енглеска,25.фебруара 1943, Харисон је био најмлађи од четворо деце Харолда Харисона и његове жене Луизе. Имао је једну сестру Луиз, и два брата, Харија и Питера. Његова мајка је била продавачица из католичке породице са ирским коренима, а његов отац је био кондуктер који је радио као управитељ брода. Његова будућа жена, модел Пети Бојд, описала је Харисонове родитеље као "прилично кратке и пуне Ливерпула". Према њеном мишљењу, Харисонова мајка је пружала доста подстицаја : "Све што је желела за своју децу је да буду срећни, приметила је и да ништа не чини Џорџа толико срећним од стварања музике". Као ентузијастичан музички фан, била је позната по свом гласном певању које је привлачило доста публике. Док је била трудна са Џорџом, често је слушала недељни програм Радио Индија. Харисонов биограф Џошуа Грин написао је,"Сваке недеље пуштала је мистичне звуке извођене од стране ситаре и табле (инструменти), надајући се да ће егзотична музика донети мир њеној беби".

1948.у петој години, Харисон се уписао у основну школу. Након завршене основне школе, положио је завршни испит и директно се уписао на Ливерпулски Институт. У британском школском систему, то представља највиши степен средњег образовања, а ученици испод тог нивоа морају најпре да заврше гимназију, након чега могу у Институт.

1956. доживео је отрковљење:док је возио бицикл, чуо је песму Елвиса Прислија "Heartbreak Hotel" из оближње куће, песма је потстакла његово интересовање за рокенрол. Често је седео у задњој клупи цртајући гитаре у школским књигама, касније је то прокоментарисао: "Био сам потпуно опседнут гитарама ".

Иако забринут због жеље свог сина за остварењем музичке каријере, крајем 1956. Харисонов отац му купује акустичну гитару. Пријатељ његовог оца учи Харисона како да изводи песме "Whispering", "Sweet Sue", и "Dinah". Инспирисан музиком Лони Донегана формира групу Ребелс са својим братом Питером и његовим пријатељем, Артуром Келијем. На аутобуској линији 56 Харисон упознаје Пол Мекартнија, који постаје члан групе Џон Ленона Кворимен, а њих двојица су се спријатељили делећи заједничку љубав према музици.

1958–70: Битлси[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Битлси

Марта 1958, Харисон се појављује на аудицији за новог члана Кворимена, али Ленону се није допала чињеница да има 14 година, те је сматрао да је сувише млад да се придружи бенду. Током другог састанка, који је организовао Мекартни, изводио је гитарски део инструменталне песме "Раунчи" на горњој палуби ливерпулског аутобуса. Убрзо је почео да се дружи са групом, ускакао је као гитариста по потреби, и до времена кад је напунио 15. година прихваћен је као пуноправан члан. Иако је његов отац желео да он настави школовање, Харисон је напустио школу са 16 година и неколико месеци радио је као шегрт електричара у локалној робној кући. Током прве турнеје по Шкотској 1960, Харисон користи псеудоним "Карл Харисон", одајући пошту Карлу Перкинсу.

Током 1960, Алан Вилијамс уговара да бенд, који сада добија назив Битлси,наступа у Хамбургу. Импровизовано музичко образовање Харисон стиче свирајући са Битлсима, а такође и узимајући часове од Тонија Шеридана са којим су тада сарађивали, на тај начин је поставио темеље свог звука и своје мирне, професионалне улоге у групи, стечући епитет "Мирног Битлса ". Први боравак бенда у Хамбургу је завршен прерано када је Харисон депортован због тога што је био превише млад да ради у ноћним клубовима. Децембра 1961. менаџер групе постаје Брајан Епстајн, који подиже њихов углед и обезбеђује им уговор са компанијом „EMI-Parlophone“. Први сингл групе, „Love Me Do“, достиже 17. место на британској листи најслушанијих песама, и кад је њихов дебитантиски албум „Please Please Me“ објављен почетком 1963, „Битлманија“ је отпочела. Њихов други албум,„With the Beatles“ (1963), укључује и његову прву соло написану песму „Don't Bother Me“.

Black-and-white picture of four young men outdoors in front of a staircase, surrounded by a large assembled crowd. All four are waving to the crowd.
Харисон (трећи с лева) са осталим Битлсима у Њу Јорку 1964

Од 1965 почео је да води остале Битлсе у фолк рок кроз његов интерес према музици Боб Дилана као и према класичној индијској музици кроз његово коришћење ситара( традиционалног инструмента )на албулму Rubber Soul у песми "Norwegian Wood (This Bird Has Flown)". Касније је назвао овај албум својим омиљеним албума Битлса. Албум Revolver (1966) садржао је три његове композиције "Taxman", "Love You To" и "I Want to Tell You".Песма "Tomorrow Never Knows" приказује сталну тежњу бенда за откривањем нoвих источњачких инструмената, док песма "Love You To" преставња прву песму са сегментима индијске музике. Према етномузикологу Дејвиду Реку, ова песма представља преседан у популарној музици као пример азијске културе коју заступају западњаци са поштовањем и без исмевања.

Крајем 1966. Харисонови интереси се разилазе са интересима осталих Битлса, што се огледа у његовом окретању га источњачким гуруима и религиозним лидерима који су приказани на омоту албума Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band из 1967. године. Његова соло композиција на овом албуму "Within You Without You", инспирисана је Индијом и на њој ни један од других чланова Битлса није радио. 1968. године ствара песму "The Inner Light", коју снима у ЕМИ студију у Мумбају уз сарадњу са локалним свирачима на традицијоналним индијским инструментима. Кроз текст песме се огледа Харисонов велики интерес ка Хиндуизму и медитацији, док је музикално више усмерена ка Карнатака стилу, за разлику од његовог, раније потенцираног Хинду стила.

Дилан и група The Band су имали највећег утицаја на Џорџа крајем своје карије у Битлсима. Успоставља пријатељство са Диланом, томе највише доприносе истоветна идеја о стварању музике као и став о потреби једнакости свих чланова бенда, што није био случај са Битлсима, код којих су доминантне фигуре били Мекартни и Ленон. То се поклапало са плодним периодом у његовом писању песама као и растућом жељом за афирмацијом своје независности од Битлса. Током снимања албума The Beatles 1968, тензије у групи расту, што кулминира напуштањем Старовим кратким одласком из групе. Поновне тензије између Битлса се јављају приликом снимања пробе у Твикенхам студију јанаура 1969, што ће бити употребљено за стварање њиховог последњег албума Let It Be. Фрустриран лошим условима за рад у хладном студију, као и приметног Леноновог креативног раздвајања од Битлса и доминантног става Мекартнија, Џорџ напушта групу 10. јануара, али пристаје да се врати дванаест дана касније.


Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :