С&П 500

Логаритамски графикон 500 индекса са једноставном анализом тренда

С&П 500 берзански индекс на њујоршким берзама вредносних папира НYСЕ и НАСДАQ.^[1]^[2]^[3] С&П 500 индекс је део ширих индекса С&П 1500 и С&П Глобал 1200. Један је од 7 главних индекса берза вредносних папира у САД-у.^[4] Уведен је 1957. године, а одржава га и креира америчка компанија за финансијске услуге и извештавање Стандард енд пурс.^[5] Индекс обједињава 500 тржишно највреднијих деоничарских друштава чијим се деницама у САД-у активно тргује. Обухвата углавном денице компанија са седиштем у САД-у, иако неколико компанија које користи нису из САД-а. Након Дау Џоунса овом индексу се посвећује највише пажње у праћењу кретања на берзама вредносних папира у САД-у али и шире. На темељу података које пружа С&П 500 од његовог постанка па до данас инвестирано је на стотине милијарди америчких долара. Неколико инвестиционих фондова чак нуди улагања која у потпуности пресликавају С&П 500 индекс, наравно, у мањим вредностима, али у истим пропорцијама.

Историја[уреди | уреди извор]

Стандард енд пурс је свој први индекс објавио 1923. године под називом С&П 90, а као што му и име говори, обухватао је 90 најаткрактивнијих компанија. Дана 4. априла 1957. године јавности је представљен С&П 500. Захваљујући технологији обраде података у то време, вредност деоница могла се израчунати у реалном времену. Индекс је с временом широко прихваћен као генерални показатељ вредности деоница, како оних стабилних, тако и нестабилних.

Вредност индекса у априлу 2011. године износила је око 1.350 бодова, док се кроз своју историју знала кретати и до готово 1.600 бодова.

Избор компанија[уреди | уреди извор]

Одбор доноси одлуке о избору компоненти. Иако компаније из САД-а чине већину, обухваћено је и много компанија из других земаља (међу њима су и оне чије деонице никада нису продаване на берзама у САД-у). Одбор бира компаније које у представљају поједине индустријске гране у привреди САД-а.

Занимљиво је навести да компаније које су тржишно врло вредне, али нису јавне него су у власништву једне или више физичких и правних особа не утичу на индекс. Пример је компанија Беркшир Хатавеј (главни деоничар је Ворен Бафет), чија тржишна вредност деоница ознаке А је изузетно висока (око 100.000 америчких долара у јануару 2011. године), тако да је њима тешко трговати. Међутим, денице Беркшир Хатавеја с ознаком Б уврштене су у индекс.

Одржавање индекса[уреди | уреди извор]

Вредност сваке компаније добија се тако да се тржишна цена њених деоница на берзи помножи с укупним бројем тих деоница. У одржавању индекса потребно се води рачуна о спајању и припајању појединих компанија, будући да то битно утиче на његову коначну вредност. Свака промена се спроводи тек након закључене трговине, а подаци о вредности индекса освежавају се сваких 15 секунди.