Самоубиство међу ЛГБТ+ омладином

С Википедије, слободне енциклопедије
Сваки десети младић са хомосексуалним понашањем или хомосексуалном привлачношћу размишља о самоубиству.[1]

Самоубилачко понашање хомосексуално оријентисаних је озбиљан социјални проблем сваког друштва јер сваки десети младић са хомосексуалним понашањем или хомосексуалном привлачношћу размишља о самоубиству.[1] То поткрепљују и истраживања из света, која наводе да око 30% самоубистава у светској популацији почине хомосексуално оријентисане особе.[2][3]

У посебном ризику од покушаја самоубиства и самоубиства су тинејџери и млађи хомосексуално оријентисани. Према научним истраживањима, ово је делом повезано са хетероцентричним културама и институционализованом хомофобијом и стопом зависности од дроге, која генерално код хомосексуално оријентисаних расте.[4]

Иако постоји постигнут консензус на основу бројних студија, да млади људи који откривају хомосексуалност или хомосексуалну привлачност имају повећан ризик од самоубилачког понашања и проблема са менталним здрављем, процеси који доводе до ових удружених поремећаја остају већим делом нејасни. Иако се такви налази често тумаче улогом хомофобичних ставова и друштвених предрасуда у изазивању проблема менталног здравља код младих хомосексуално оријентисаних особа, могућа су и бројна алтернативна објашњења. Нека од тих објашњења дата су у наставку странице.[5][6][7][8][9][10]

Новије анализе показују, да иако су адолесценти који пријављују истополне романтичне везе или односе, више од два пута у већем ризику да покушају самоубиство, велика већина младих хомосексуално оријентисаних (84,6% мушкараца и 71,7% жена) не испољава понашање које води у самоубиство.[11]

Општа разматрања о самоубиству[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Самоубиство

Самоубиство, је дефинисано као активни или пасивни аутодеструктивни чин у којем човек свесно и намерно одузима себи живот, због различитих мотива.[12] У аутодеструктивна понашања се, осим самоубиства, убрајају и покушај самоубиства, планирање или само размишљање о самоубиству и све врсте самоозлеђивања. Самоубиство је један од ретких феномена који је потпуно ослобођен, полних, расних, културолошких, узрочних, вредносних, временских и узрасних граница.[13]

Сигмунд Фројд: самоубиство је најдиректнији израз нагона смрти, односно импулса за тоталном аутодеструкцијом.

Према психоанализи, самоубиство је чин аутоагресије, израз садизма „супер-ега” који се окренуо против саме особе. Самоубиство је очајнички „протест”, оно је чин побуне „ега” против тиранског суперега и, истовремено, последњи покушај задобијања његове „наклоности”. Самоубиство је, према Фројдовој теорији нагона, најдиректнији израз нагона смрти, односно импулса за тоталном аутодеструкцијом.[14]

Многе особе реагују самоубилачким идејама у кризним ситуацијама, а да могу проћи године да их не остваре, или користе самоубилачке интенције да би изазвале пажњу околине. Ипак, на сваку самоубилачку тежњу треба на време обратити пажњу. Превенција самоубиства, зато заузима важно место у медицинским и социјалним услугама.[15]

Иако на први поглед свако самоубиство изгледа као дубоко лични чин,

... уништавајући свој живот самоубица доводи у питање темељну вредност друштва - људски живот: што ову појаву чини друштвеном девијацијом...и социјалним проблемом због масовности и због узрока и последица које имају дубоко социјално значење...

Подаци Светске здравствене организације показују да је самоубиство један од три најчешћа узрока смртности међу адолесцентима у свету - сваког дана 250 адолесцената изврши а њих 10.000 покуша самоубиство. У Србији на годишњем нивоу 46 особа узраста од 15 до 24 године изврши самоубиство. Посебно ризичне групе су млади бескућници, одбегли од куће и деликвенти, али и хомосексуално оријентисане особе.

Сексуална оријентација и самоубиство

Сексуална оријентација се појавила као разматрани фактор ризика за самоубиство адолесцената у последњих 20 година. Постоји јака веза између сексуалне оријентације адолесцената и самоубилачких мисли и понашања. Снажни ефекат сексуалне оријентације на самоубилачке мисли посредујуе критични фактори ризика самоубиства младих, укључујући:[13]

  • депресију,
  • безнадежност,
  • злоупотребу алкохола и психоактивних супстанци,
  • недавни покушаји самоубиства од стране вршњака из окружења или члана породице и
  • искуства виктимизације.[11]

Уобичајено је да се сматра да тешкоће у суочавању са стигмом хомосексуалности могу довести до депресије, па чак и самоубиства међу хомосексуалцима и лезбијкама; која се може нарочито појачати током адолесценције, када нова сексуалност постаје централно питање у животима младих.[16]

Истраживања[уреди | уреди извор]

Светска здравствена организација је проценила да се у свету само у току 2000. године сваких 40 секунди догодило по једно самоубиство, односно да је око 2.200 особа свакога дана извршило самоубиство, што чини 2% укупне смртности становништва. Такође треба имати у виду да сваке године од самоубиства умре око 800.000 људи, као и то да је самоубиство трећи водећи узрок смртности или други водећи узрок смрти међу младима старости од 15-29 година (2016). Процењује се, да још најмање пет до десет пута више особа покуша извршење самоубиства, али преживи. Најгори фактор ризика за самоубиство је претходни покушај самоубиства. Стопа самоубистава посебно је велика међу угроженим групама које доживљавају дискриминацију, као што су избјеглице и мигранти; аутохтони народи; лезбејке, геј, бисексуалне, трансродне, интерсексуалне (ЛГБТИ) особе; и заробљеници.[17]

Према статистичким подацима, Србија је једна од европских земаља у којој је број самоубистава у порасту.[18] Ово захтева изузетну одговорност лекара, јер неопрезно прихваћен пацијент од стране лекара може да делује као повод и навођење на извршење самоубиства. Лекар који на неприхватљив начин реагује у извесним ситуацијама може да се терети за кривично дело навођења на самоубиство.

До сада је спроведено више од 20 студија које је су покушале реше ово питање, користећи разне методе и узорке. Захваљујући методолошким ограничењима прошлих студија, консензус није постигнут у погледу степена до које је истополна сексуална оријентација фактор ризика за самоубиство, а колико је утицај других чинилаца, међу којима има доста непознатих, али је недвосмислено утврђено да су младе особе хомосексуално оријентисана склоније, од својих вршњака, размишљају и покушавају самоубиства.[11]

Истраживања с краја 20. века[уреди | уреди извор]

Средином осамдесетих година, појавили су се први извештаји истраживања који су почели да указују на то да је стопа самоубистава драматично већа код млађих гејева и лезбејки него у општој адолесцентној популацији. 

Дебата о овом питању интензивирана је 1989. године објављивањем извештаја америчког секретаријата за здравље и људске ресурсе, који је објавио да су млађи гејеви и лезбејке у два до три пута већем ризику од покушаја самоубиства, као и да они учине до 30% од укупног броја адолесцентских самоубистава.[19] Извеђтај указује да је код млађих гејева и лезбејки у 48%,[20] и 76%,[21] слућајева јављају размишљања о самоубиству, док је између 29%,[20] и 42%,[22] особа покушало самоубиство. Узорци који су коришћени у овим истраживањима нису били насумични, међутим; млађи гејеви и лезбејке представљени у овим истраживачким подацима можда су били у већем почетном ризику за самоубиство. Доказано је да су ове стопе много веће од оних за општој популацији адолесцента; недавне студије извештавају да између 19%,[23] и 29%,[24] популације адолесцента има историју самоубилачке идеје током целог живота, а између 7%,[23] и 13%,[24] особа покушало је самоубиство.

Истраживања на почетку 21. века[уреди | уреди извор]

Као и многе студије у прошлости, студије спроведене на почетку 21. века пронашле су јаку везу између истополне сексуалне оријентације и самоубилачких мисли код младих и покушаја самоубиства. За разлику од претходних студија које су имале доста мањкавости по први пут су у истраживања укључени и национално репрезентативни подаци за документацију ове везе. Поред недавних студија сексуалне оријентације и самоубиства младих, спроведених на државном нивоу у САД, налази новијих студија потврђују да истополна сексуална оријентација представља значајан фактор ризика за самоубиство и на тај начин вероватно и за самоубиство. Истовремено, налази истраживања с почетка 21. века такође указују на то, да ризик можда није толико велики као што се често наводи,[10] што је и доказано, као и да повишени нивои (пораст) самоубистава међу младима хомосексуалне оријентације и онима који исказују истополну романтичну привлачност или односе, једним делом може обијаснити и другим добро документовани факторима ризика који су повезани са самоубиством међу свим адолесцентима, без обира на сексуалну или другу оријентацију.[11]

Једна студија показује да међу примарним факторима ризика од самоубиства код адолесцената и млади са истополном сексуалном оријентацијом, је виши ниво депресије и злоупотребе алкохола. Друга истраживања указују на то да геј и лезбејске адолесценти пријављују висок ниво депресије,[25][26] и употребе и злоупотребе супстанци.[27][28][29] Сматра се да млади гејеви и лезбејске који прикривају своје сексуалне идентитете, алкохол користити за купирање анксиозности и депресије.[30] У том смислу будући напори истраживача и превентивни напори са овом популацијом требали би да буду фокусирати на депресију и злоупотребу супстанци као прекурсора за самоубиство.

Могући фактори ризика[уреди | уреди извор]

Данас су на нивоу епидемиолошких истраживањакао могући фактори ризика наводе:

Породичне разлике

Веће стопа неприхватања ЛГБТ особа од стране породице је значајно повезана са њиховим слабијим менталним здрављем. На основу показатеља из бројних студија, младе ЛБГТ особе, због одбијања и неразумевања породице током адолесценције су; 8,4 пута склоније да покушају самоубиство, 5,9 пута склоније ка тежем облику депресије, 3,4 пута склоније да користе недозвољене супстанце или дрогу, и 3,4 пута склоније незаштићеним сексуалним односима и бежање од куће, у поређењу са вршњацима из породица које имају висок степен прихватања, или низак ниво породичног одбијања према ЛГБТ сродницима.[31]

Ове студије показују јасну и директну везу између одређеног родитељског и неговатељског одбијајућег понашања и негативних здравствених (менталних) проблема (поремећаја) који се јављају код младих али и одраслих лезбејки, геј младића и бисексуалаца и могу бити од утицаја на доношење одлуке о самоубиству.[31].

Психијатријски поремећаји
Учесталост самоубилачког понашања и психијатријских поремећаја у односу на сексуалну оријентацију[32]
Поремећај ЛГБ
(н=28)		 Хетеросексуалци
(н=979)
Изражена депресија
71,4%
38,2%
Генерализовани анксиозни поремећај
28,6%
14,5%
Поремећај понашања
32,1%
11,0%
Никотинска зависност
64,3%
26,7%
Злоупотреба супстанци и/или зависност
60,7%
44,3%
Вишеструку ментални поремећаји (>2)
78,6%
38,2%
Самоубилачке идеје
67,2%
28,0%
Покушај самоубиства
32,1%
7,1%

Могући узроци самоубилачког понашања[уреди | уреди извор]

Самоубилачки разлози су најразличитији, од неког вида насиља у примарним породицама, страха у најразличитијим облицима, проблема прихватања сексуалног или родног идентитета до „токсичног" стида, срамоте, осуде средине, одбацивања, проблема у школи или на послу. Такође, код великог броја особа постоји страх да неће добити посао или да ће морати стално да се скривају да би га задржали.[33][34][35]

Насиље у примарним породицама

Како већина родитеља у почетку доживљава емотивни шок да је њихово дете хомосексуално, они се најчешче понашају агресивно попут: негирања чињенице да је дете геј, тенденције да се дете води на лечење, а било је и случајева прекида комуникација са дететом и избацивања из куће.

Тај период који траје од неколико недеља до неколико месеци карактерише лоша комуникација са децом, непоседовање теоријских и практичних знања о тој теми и чињеница да у појединим срединама родитељи немају коме да се обрате и поделе своје бриге и страхове. У овом временском одређењу несхавћено дете са хомосексуалном оријентацијом постаје преокупирано проблемима неприхватања од најближих повлаћи се у себе, постаје анксиозно, депресивно и склоно самоубилачким размишлајњима и идејама која на крају могу резултовати самоубиством.

Одбацивање у породици као предиктор негативног исхода здравља хомосексуално оријентисаних [31][36]
Утицај на здравље Низак ниво одбацивања (%) Умерен ниво одбацивања (%) Висок ниво одбацивања (%)
Самоубилачке идеје
11,8
21,6
43,2
Покушаји самоубиства
19,7
35,1
67,6
Депресија
22,4
44,6
63,5
Тешко опијање (задњих 6 месеци)
40,8
47,3
36,5
Злоупотреба опојних дрога (задњих 6 месеци)
42,1
30,0
71,6
Друге злоупотребе повезана се било којим проблемом
48,0
47,3
68,9
Страх у свим облицима

Особе хомосексуалне оријентације често имају осећај угрожене безебедности на улици и јавним просторима из страха да ће њихова другачија сексуална оријентација бити препозната од стране хомофобичних појединаца и да ће их то изложити психичком и физичком малтретирању. Страх да ће постати жртве насиља ограничава их у слободи кретања, начину и стилу одевања. Осећај угрожене безбедности постаје израженији уколико је особа већ била изложена истој врсти насиља у прошлости.[37]

Проблем прихватања родног идентитета

Недавне студије о самоубилачком понашању спроведене на два велика репрезентативна узорка америчких ученика (Р. Гарофало и сар., 1999 и Г. Римафеди и други, 1998, упоредо) показао је да су родне разлике утицале на учесталости покушаја самоубистава код дечака хомосексуалне оријентације, али не и код девојчица.

У непријатељском, хомофобичном свету, младим људима је тешко прихватити своју сексуалну оријентацију и то природно узрокује неуротичне реакције у њима. Ово је више него вероватна хипотеза учесталијег суицидног понашања. Међутим, подаци из Холандије, у некој мери су у супротности са стигматизацијом, јер према њим чак и у земљи која је најтолерантнија према хомосексуалности, степен суициалности и других ствари везани за њу остаје висок међу хомосексуално оријентисаним особама.[11]

Срам и стид

Срам и стид који непрестано прате људски род, могу допринети развоју оних „друштвених уговора” који су пренесени и познати, али и оних изопачених норми, или оних кршења „норми” и обичаја који су начелно прихваћени, а посебно се тичу личног, сексуалног или интимног подручја појединаца. Ти осечаји улазе у компликовани и широк емотивни свет човекове интиме и особности, тако да видљивије особине добијају у узроцима који су везани уз телесно, као средишњи и одређујући елемент стида. Срам је пак, у односу на стид, осећај који није везан само уз телесност…[38]

Природа ових осећаја је да спадају у друштвене и моралне осећаје, јер утичу на правила и на стандарде друштва на које се односе. Према томе, срам код ЛГБТ+ особа изазива осећај недостојности коју он уочава у себи мислећи да је доживео или доживљава неодобравање од стране других због онога што он јест или неког дела које је учинио,[38] и повечава ризих од самоубилачких идеја.

Осуда средине

Осуда средине доводи ЛГБТ+ особе у ситуацију да немају коме да се обрате и поделе своје бриге и страхове, што повећан ризик од депресији, злоупотребе антидепресива, алкохола и психоактивних супстанци.

Одбацивање проблема и насиље у школској средини и на послу

Одбацивањехомосексуалаца од стране вршњака или радне средине, не само да води у стигматизацији, већ и развија патолошки страх и повећан ризик за злоупотребу алкохола.

Страх од незапослености
Злоупотреба психоактивних супстанци
Злоупотреба алкохола

Мере превенције[уреди | уреди извор]

Полазећи од свега наведеног у претходном делу странице хомосексуално оријентисане осообе пре свега адолесценти и млди који су у највећем ризику од самоубистава, заслужују интервенцију и превенцију коју ретко примају, а она би у начелу требало да се заснива на бројним чиниоцима, у које спадају:

Улога породице

Главни протективни фактор који штити ЛГБТ популацију од развојних ризика и потенцијалних негативних здравствених последица, па и самоубиства јесте породица. Њена уога породице је огромна током посебно у млађем узрасту или процесу формирања хомосексуалног идентитета, који је неретко отежан различитим негативним спољашњим утицајима, што може младу ЛГБТ особу да уведе у разна ризична понашања. Уколико је породица функционална и прихватајућа, она има потенцијал да негативне срединске утицаје ублажи и оствари своју улогу, а то је да сваком свом члану обезбеди правилан раст и развој, што индиректно разблажује или сасвим уклања самоубилачке идеје и смањује агресивност, злоупотребу алкохола и психоактивних супстанци.

Борба против дискриминације и хомофобије

Дискриминација је снажан и хроничан стрес и сигурно има потенцијал негативног утицаја на различита ризична понашања, па и на самоубичаћко понашање. О томе да наративе младе особе хомосексуалне оријентације које доспеју до психијатријских одељења због покушаја самоубистава обилују темема као што су неприхватање себе, емотивно одбацивање од стране породице, притисци да се промене и „насилно излече”, затим ту су осуђивање, исмевање и претње из непосредног вршњачког окружења, али и непрекидни страх од насиља из ширег окружења.

Утицај истополног брака

Успостављање истополних бракова повезано је са значајним смањењем стопе покушаја самоубиства међу децом, са највећим ефектом међу децом хомосексуалне оријентације (ЛГБ младих). Студија о подацима из целог САД-а од јануара 1999. до децембра 2015. године открила је да је стопа покушаја самоубиства међу свим ученицима старости од 9—12 година опала за 7% а стопа покушаја самоубиства међу ученицима хомосексуалне оријентације (ЛГБ омладине) старости од 9—12 је опао за 14% у државама које су успоставиле истосполне бракове. То је резултовало и податком: да није покушавало самоубиство око 134.000 деце, сваке године у Сједињеним Државама.

Истраживачи су искористили и постепен начин на који су истополни бракови успостављени у Сједињеним Државама (проширујући се из једне државе 2004 у свих 50 држава у 2015. години) како би упоредили стопу покушаја самоубиства међу децом у свакој од држава понаособ у временском периоду истраживања. Када се у одређеној држави успоставио истополни брак, трајно је дошло до смањењена стопе покушаја самоубиства међу децом у тој држави. Ниједно смањење стопе покушаја самоубиства међу децом није било регистровано у одређеној држави у Сједињеним Државама све док та држава није признала истополне бракове.

Водећи истраживачи из бројних студија сада се слажу да закони који имају највећи утицај на геј одрасле могу довести геј децу у положај да се више надају будућности.

Програми подршке

Мешу значајније пример програма подрђхе хомосексуално оријентисаним особама из света су Пројекат Тревор (Тхе Тревор Пројецт), који постоји већ 14 година, а од 2010. и кампања „Постаје боље" (Ит гетс беттер) која је су усмерени на превенцију суицида ЛГБТ омладине.

Пројекат Тревор има обучене савјетнике који могу пружити подрђку особама хомосексуалне оријентације у кризи свих 24 часа/7 дана у недељи, позивом ТреворЛифе линије на 1-866-488-7386. У оквиру Тревор пројекта постоји и радионица Лифегуард која је бесплатни модул за онлајн учење са видео, наставним планом и наставним ресурсима за средњошколцеи средњошколске учионице. Тренинг за професионалце Тревор пројекта укључује тренинге за одрасле који раде са младима. Ови тренинзи помажу саветницима, едукаторима, администраторима, школским медицинским сестрама и социјалним радницима да разговарају и делују у области превенције самоубиства у ЛГБТQ-у.[39]

У Србији постоји само један такав програм подршке и то ЛГБТ СОС телефон (011/292 00 67) који је од 2006. године води организација Гетен.Овај вид подршке, на српском језику посебно је значајан за особе из унутрашњости Србије, где не постоје сервиси за директно обраћање каквих има у Београду или Новом Саду, као и за особе које имају страх да се директно обрате и изложе свој проблем са суицидогеним идејама.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Мариновић, Немања. „Сваки десети геј младић размишља о самоубиству”. www.еурацтив.рс,. Архивирано из оригинала 26. 11. 2018. г. Приступљено 26. 11. 2018. 
  2. ^ П. Хаас, Мицкеy Елиасон, Вицкие M. Маyс ет Робин M. Матхy, Суициде анд Суициде Риск ин Лесбиан, Гаy, Бисеxуал, анд Трансгендер Популатионс: Ревиеw анд Рецоммендатионс, Јоурнал оф Хомосеxуалитy, вол. 58, но 1. 1 2011, п. 10–51
  3. ^ Цуртис D. Процтор ет Вицтор К. Грозе, Риск Фацторс фор Суициде амонг Гаy, Лесбиан, анд Бисеxуал Yоутхс, Социал Wорк, вол. 39, но 5, 1. 9. 1994, п. 504–513
  4. ^ Марк L. Хатзенбуехлер, Катие А. МцЛаугхлин, Катхерине M. Кеyес ет Деборах С. Хасин, Тхе Импацт оф Институтионал Дисцриминатион он Псyцхиатриц Дисордерс ин Лесбиан, Гаy, анд Бисеxуал Популатионс: А Проспецтиве Студy, Америцан Јоурнал оф Публиц Хеалтх, вол. 100, но 3, 1. 3. 2010, п. 452–459
  5. ^ Баглеy ЦТремблаy П Суицидал бехавиорс ин хомосеxуал анд бисеxуал малес. Црисис. 1997;1824- 34Гоогле СцхоларЦроссреф
  6. ^ Гарофало Р АWолф Р C Кессел С Палфреy Ј ДуРант РХ Тхе ассоциатионс бетwеен хеалтх риск бехавиорс анд сеxуал ориентатион амонг а сцхоол-басед сампле оф адолесцентс. Педиатрицс. 1998;101895-902.
  7. ^ Ремафеди Г Френцх С Сторy M Ресницк MD Блум Р Тхе релатионсхип бетwеен суициде риск анд сеxуал ориентатион: ресултс оф а популатион-басед студy. Ам Ј Публиц Хеалтх. 1998;8857-60
  8. ^ Русселл СТ Јоинер К Адолесцент сеxуал ориентатион анд суициде риск: евиденце фром а натионал студy. Папер пресентед ат: Аннуал Меетинг оф тхе Америцан Социологицал Ассоциатион Аугуст, 1998 Сан Францисцо, Цалиф.
  9. ^ Хартстеин НБ Суициде риск ин лесбиан, гаy анд бисеxуал yоутх. Цабај РП Стеин Т Седс. Теxтбоок оф Хомосеxуалитy анд Ментал Хеалтх. Wасхингтон, DC Америцан Псyцхиатриц Пресс 1996;819-837
  10. ^ а б Гибсон П, Гаy анд лесбиан yоутх суициде. Феинлиеб Мед. Превентион анд Интервентион ин Yоутх Суициде: Репорт оф тхе Сецретарy'с Таск Форце он Yоутх Суициде. Вол 3 Wасхингтон, DC УС Депт оф Хеалтх анд Хуман Сервицес 1989;109-142
  11. ^ а б в г д Степхен Т. Русселл, ПхД анд Кара Јоyнер, ПхД Адолесцент Сеxуал Ориентатион анд Суициде Риск: Евиденце Фром а Натионал Студy, Ам Ј Публиц Хеалтх. 2001 Аугуст; 91(8): 1276–1281.
  12. ^ „НИМХ » Суициде”. www.нимх.них.гов. Приступљено 2021-02-03. 
  13. ^ а б Југовић, А. Социјално-демографска и етиолошка обележја суицида у савременом друштву. Специјална едукација и рехабилитација (Београд), Вол. 10, бр. 3. 529-546, 2011. „Прегледни научни рад” (ПДФ). Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2014)
  14. ^ Схнеидман, Е. (1996). Тхе Суицидал Минд. Неw Yорк: Оxфорд Унивеситy Пресс
  15. ^ Стацк С, Wассерман I. Раце анд метход оф суициде: цултуре анд оппортунитy. Арцх Суициде Рес 2005;9:57-68. PMID 16040580 . дои:10.1080/13811110590512949.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  16. ^ Ротхерам-Борус МЈ, Фернандез MI. Сеxуал ориентатион анд девелопментал цхалленгес еxпериенцед бy гаy анд лесбиан yоутхс. Суициде Лифе Тхреат Бехав. 1995;23(суппл):26–34.
  17. ^ „Суициде, Кеy фацтс”. СЗО, 02. 08. 2018. Приступљено 30. 11. 2018. 
  18. ^ Николић D, Димитријевић D. Задеси, самоубиства, убиства. Насилна смрт у Југославији 1950-2000. Београд: Арс Либри; 2000.
  19. ^ Гибсон П. Гаy мале анд лесбиан yоутх суициде. Ин: Феинлеиб МР, ед. Репорт то тхе Сецретарy'с Таск Форце он Yоутх Суициде, Вол 3: Превентион анд Интервентионс ин Yоутх Суициде. Роцквилле, Мд: УС Департмент оф Хеалтх анд Хуман Сервицес; 1989:110–142.
  20. ^ а б Хаммелман ТЛ. Гаy анд лесбиан yоутх: цонтрибутинг фацторс то сериоус аттемптс ор цонсидератионс оф суициде. Ј Гаy Лесбиан Псyцхотхер. 1993;2:77–89
  21. ^ Ротхерам-Борус МЈ, Хунтер Ј, Росарио M. Суицидал бехавиор анд гаy-релатед стресс амонг гаy анд бисеxуал мале адолесцентс. Ј Адолесц Рес. 1994;9:498–508.
  22. ^ Херсхбергер СЛ, D'Аугелли АР. Тхе импацт оф вицтимизатион он тхе ментал хеалтх анд суицидалитy оф лесбиан, гаy, анд бисеxуал yоутх. Дев Псyцхол. 1995;31:65–74.
  23. ^ а б Леwинсохн ПМ, Рохде П, Сеелеy ЈР. Адолесцент суицидал идеатион анд аттемптс: риск фацторс анд цлиницал имплицатионс. Цлин Псyцхол Сци Працт. 1996;3:25–46.
  24. ^ а б Цоррелатес оф саме-сеx сеxуал бехавиор ин а рандом сампле оф Массацхусеттс хигх сцхоол студентс.Фаулкнер АХ, Цранстон КАм Ј Публиц Хеалтх. 1998 Феб; 88(2):262-6.
  25. ^ Ментал хеалтх иссуес оф гаy анд лесбиан адолесцентс. Гонсиорек ЈЦ Ј Адолесц Хеалтх Царе. 1988 Мар; 9(2):114-22.
  26. ^ Ротхблум ЕД. Депрессион амонг лесбианс: ан инвисибле анд унресеарцхед пхеноменон. Ј Гаy Лесбиан Псyцхотхер. 1990;1:67–87.
  27. ^ Тхе ассоциатион бетwеен хеалтх риск бехавиорс анд сеxуал ориентатион амонг а сцхоол-басед сампле оф адолесцентс. Гарофало Р, Wолф РЦ, Кессел С, Палфреy СЈ, ДуРант РХ Педиатрицс. 1998 Маy; 101(5):895-902.
  28. ^ Вицтимизатион, усе оф виоленце, анд друг усе ат сцхоол амонг мале адолесцентс wхо енгаге ин саме-сеx сеxуал бехавиор. ДуРант РХ, Кроwцхук ДП, Синал СХ Ј Педиатр. 1998 Јул; 133(1):113-8.
  29. ^ Мале хомосеxуалитy: тхе адолесцент'с перспецтиве. Ремафеди Г Педиатрицс. 1987 Мар; 79(3):326-30.
  30. ^ Тхе гаy адолесцент: стрессорс, адаптатионс, анд псyцхосоциал интервентионс. Радкоwскy M, Сиегел Љ Цлин Псyцхол Рев. 1997; 17(2):191-216.
  31. ^ а б в Цаитлин Рyан, Давид Хуебнер, Рафаел M. Диаз, Јорге Санцхез (јануар 2009). „Фамилy Рејецтион ас а Предицтор оф Негативе Хеалтх Оутцомес ин Wхите анд Латино Лесбиан, Гаy, анд Бисеxуал Yоунг Адултс”. ПЕДИАТРИЦС. 123 (1): 346-352. дои:10.1542/педс.2007-3524. 
  32. ^ (језик: енглески) „Ратес оф Суицидал Бехавиор анд Псyцхиатриц Дисордерс бy Сеxуал Ориентатион, Арцхивес оф Генерал Псyцхиатрy Вол. 56 Но. 10, Оцтобер 1999”. Приступљено 11. 4. 2013. 
  33. ^ Ремафеди Г. Адолесцент хомосеxуалитy: псyцхосоциал анд медицал имплицатионс. Педиатрицс. 1987 Мар;79(3):331–337.
  34. ^ Ремафеди Г, Фарроw ЈА, Деисхер РW. Риск фацторс фор аттемптед суициде ин гаy анд бисеxуал yоутх. Педиатрицс. 1991 Јун;87(6):869–875.
  35. ^ Ремафеди Г, Ресницк M, Блум Р, Харрис L. Демограпхy оф сеxуал ориентатион ин адолесцентс. Педиатрицс. 1992 Апр;89(4 Пт 2):714–721.
  36. ^ „ТАБЛЕ 4 Фамилy Рејецтион ас Предицторс оф Негативе Хеалтх Оутцомес” (на језику: енглески). 2005. Приступљено 4. 5. 2012. [мртва веза]
  37. ^ Радоман, Ј., Радоман, M., Ђурђевић-Лукић, С., Анђелковић, Б. (2011). ЛГБТ популација и реформа сектора безбедности у Републици Србији. Београд: Организација за европску безбедност и сарадњу, Мисија ОЕБС у Србији.
  38. ^ а б „Кружење срама у ЛГБТ+ заједници - БаЛЦонн”. www.балцонн.цом. Приступљено 2022-09-19. 
  39. ^ „Цалл тхе ТреворЛифелине”. www.тхетреворпројецт.орг. Приступљено 26. 11. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Samoubistvo_među_LGBT%2B_omladinom&oldid=27755001”