Списак интерконтиненталних балистичких ракета

С Википедије, слободне енциклопедије
Види још: Списак пројектила

Овај чланак је о листи интерконтиненталних балистичких пројектила које су развиле различите земље. За упоредну листу интерконтиненталних балистичких пројектила, погледајте Поређење ИЦБМ-а .

Ово је листа интерконтиненталних балистичких ракета које су развиле различите земље.

Русија[уреди | уреди извор]

Специфични типови руских ИЦБМ укључују:

Активне[уреди | уреди извор]

Неактивне[уреди | уреди извор]

  • Р-7 Семyорка / 8К71 / СС-6 Сапwоод: Спутњикова варијанта ове ракете је први пут коришћена за лансирање Спутњика 1 у октобру 1957. Деривати се и данас користе, пре свега као лансер за лансирање Сојуза и свемирске летелице Прогрес. Међународна свемирска станица.
  • Р-16 СС-7 Саддлер
  • Р-9 Десна / СС-8 Сасин
  • Р-36 СС-9 Сцарп. Прва руска МИРВ ракета
  • УР-100 8К84 / СС-11 Сего
  • РТ-2 8К98 / СС-13 Саваге
  • МР-УР-100 Сотка / 15А15/ СС-17 Спанкер
  • РТ-23 Молодетс / СС-24 Сцалпел
  • Р-29 СС-Н-8 Саwфлy
  • Р-39 Риф СС-Н-20 Стургеон

Индија[уреди | уреди извор]

  • Сурyа миссиле : Интерконтинентално-балистичка ракета, балистичка ракета на површинско базирање, на чврсто и течно гориво, 12.000—16.000 км (7.500—9.900 ми) [1] са МИРВ способношћу.
  • Агни-VI : Друмски и железнички мобилни ИЦБМ, базиран на силосу, 8.000—12.000 км (5.000—7.500 ми) са МИРВ-овима [2][3][4]
  • Агни-V : 2012, друмски и железнички мобилни ИЦБМ, базиран на силосу, [5] 5.500—8.000 км (3.400—5.000 ми).[6] [7]
  • К-5 СЛБМ: поринута подморница, 5.000—5.500 км (3.100—3.400 ми).[8] [9] [10]
  • К-6 СЛБМ: Лансирана са подморница, 6.000—8.000 км (3.700—5.000 ми) са МИРВ-овима [11][9]

Сједињене Америчке Државе[уреди | уреди извор]

Активне[уреди | уреди извор]

  • Минутеман-III (ЛГМ-30Г): Једини копнени ИЦБМ у употреби у Сједињеним Државама. Прва МИРВ ( Мултипле Индепендентли Таргетабле Реентри Вехицле ) пројектил.
  • Тридент II (УГМ-133): Лансирана са подморнице.

Неактивне[уреди | уреди извор]

  • Атлас (СМ-65, ЦГМ-16): Бивша ракета ИЦБМ лансирана из силоса, ракета је модификована и коришћена 1962-1963 за четири лета Мерцури-Атлас са посадом, и коришћена је заједно са горњим степеном Агена или Центаур, као сателит средњег дизања и лансер интерпланетарне сонде за НАСА и УСАФ-а. Оригинални дизајн, са „балонским резервоарима“ и „1,5 степеном мотора“, од тада је повучен и замењен Атласом V, који има унутрашњу структуру сличну Титан ИЦБМ, али користи конвенционално гориво.
  • Титан I (СМ-68, ХГМ-25А): Базиран у подземним лансирним комплексима. Коришћена ЛОКС/РП-1 погонска горива попут Атласа, али ускладиштена у конвенционалним резервоарима.
  • Титан II (СМ-68Б, ЛГМ-25Ц): Некадашња ИЦБМ са хиперголичним горивом лансирана из силоса, ракета је коришћена 1965-1966 за десет летова Геминија са посадом, а њено двостепено језгро је модификовано у Титан III и Титан IV ракете. Сви модели Титан II, III и IV су од тада пензионисани.
  • Минутеман I (СМ-80, ЛГМ-30А/Б, ХСМ-80)
  • Минутеман II (ЛГМ-30Ф)
  • ЛГМ-118 Пеацекеепер / MX (ЛГМ-118А): Базиран на силосу, са тестираним шинама; повучен у септембру 2005
  • Мидгетман: Друмски мобилни лансер; никада није био у функцији, отказан 1992. године

У развоју[уреди | уреди извор]

  • ЛГМ-35 Сентинел, који је у развоју од стране Нортхроп Грумман-а 2020. године, требало би да буде уведен почевши од 2027. како би заменио Минутеман III.

Кина[уреди | уреди извор]

ДФ (Донг Фенг ор Еаст Wинд) су ИЦБМ-е на копну.

  • ДФ-5, ДФ-5А анд ДФ-5Б (ЦСС-4): базиран на силосу, 12.000—15.000 км (7.500—9.300 ми),[12] МИРВ - 3 до 8
  • ДФ-41 (ЦСС-X-10): 2017, друмски, максимално 12.000—15.000 км (7.500—9.300 ми) [12]
  • ЈЛ-3 СЛБМ: 2018, поринута подморница, 12.000 км (7.500 ми) [13]
  • ЈЛ-2 СЛБМ: 2005, поринута подморница, 7.400—8.000 км (4.600—5.000 ми) [14]
  • ДФ-31 (ЦСС-9): 2006, друмски, 7.250—8.000 км (4.500—4.970 ми)
  • ДФ-4 (ЦСС-3): 1975, базиран на силосу, 5.500 км (3.400 ми) [12]
  • ДФ-31Б: 2015, друмски покрет, непознат домет и МИРВ способност.

Француска[уреди | уреди извор]

Близина Француске Русији чинила је само балистичке ракете средњег домета и балистичке ракете које се лансирају са подморница неопходним за стратешко одвраћање, док су мање бојеве главе коришћене као бомбе са слободним падом и на крстареће ракете лансиране из ваздуха или балистичке ракете кратког домета ( Плутон и Хадес ).

Активне[уреди | уреди извор]

Француска сада распоређује само балистичке ракете лансиране са подморница, са свим ИРБМ-овима на копну који су повучени из употребе у септембру 1996. Француско ратно ваздухопловство и француска морнарица задржавају крстареће ракете са нуклеарним бојевим главама ( АСМП-А ) које носе авиони како би испуниле стратешку улогу (тактичка оружја које се користи као "крајње упозорење" пре покретања свеобухватног стратешког удара).

  • М45 СЛБМ (постепено пензионисан)
  • М51 СЛБМ (три варијанте: М51.1 из 2010; М51.2 из 2015; М51.3 пројектован од 2025 па надаље)

Неактивне[уреди | уреди извор]

Израел[уреди | уреди извор]

  • Јерицхо III је друмска покретна ИЦБМ која је ушла у употребу 2008. године, тростепена ракета на чврсто гориво, носивости од 1.000—1.300 кг (2.200—2.900 лб) са дометом од 4.800—11.500 км (3.000—7.100 ми). [15] [16] У новембру 2011. Израел је успешно тестирао ИЦБМ за који се верује да је надограђена верзија Јерицхо III. [17]

Северна Кореја[уреди | уреди извор]

Балистичке ракете интерконтиненталног домета лансиране са подморница[уреди | уреди извор]

Лансирање балистичке ракете Тридент на мору са подморнице Краљевске морнарице Вангуард
  • Сједињене Америчке Државе Америчка морнарица тренутно има распоређено 18 подморница класе Охајо, од којих су 14 означене као ССБН и наоружане са по 24 Тридент II СЛБМ-а, за укупно 288 пројектила Тридент II опремљених са 1.152 МИРВ нуклеарних бојевим главама.
  • Русија Руска морнарица тренутно има распоређено 14 ССБН , укључујући 3 подморнице класе Делта III , 6 подморница класе Делта IV , 1 подморницу класе Тајфун и 4 подморнице класе Бореи. [19] Ракете укључују Р-29Р СЛБМ, Р-29РМУ Синева / Р-29РМУ2 Линер СЛБМ са МИРВ бојевим главама и Булава СЛБМ са МИРВ бојевим главама.
  • Уједињено Краљевство Краљевска морнарица Уједињеног Краљевства има четири ССБН-а класе Вангуард, од којих је сваки наоружан са 16 СЛБМ Тридент II са МИРВ бојевим главама за укупно 64 пројектила Тридент II и 225 нуклеарних бојевих глава.
  • Француска Француска морнарица има четири ССБН-а класе Триомпхант, сваки наоружан са 16 СЛБМ-ова М45 са нуклеарним бојевим главама ТН75 МИРВ. Планирано је да М45 СЛБМ буду надограђени на М51.1 и М51.2 (очекује се да ће ући у употребу 2015. године).
  • Кина Морнарица Народноослободилачке армије Народне Републике Кине има пет ССБН типа 094, сваки са 12-16 ЈЛ-2 СЛБМ-ова.
  • Индија: Индија: 2011. године откривено је да Индија развија балистичке ракете за лансирање са подморница засноване на неким варијантама серије Агни, породице ракета које ће бити серија ракета на чврсто гориво које се лансирају са подморница. Ракета К-5, максималног домета од 6.000—8.000 км (3.700—5.000 ми) и носивости од 1 т (2.200 лб), је у развоју од стране ДРДО, што може бити СЛБМ верзија АГНИ-VI (ИЦБМ). [20] Индија, која је завршила развој своје прве подморнице са балистичким пројектилима ИНС Арихант, наводно развија најмање четири подморнице у Ариханту. [21]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Импоссибле wхy тхе Агни V фаллс схорт”. Архивирано из оригинала 11. 04. 2015. г. Приступљено 22. 11. 2022. 
  2. ^ „Неwс18.цом: ЦНН-Неwс18 Бреакинг Неwс Индиа, Латест Неwс Хеадлинес, Ливе Неwс Упдатес”. Неwс18 (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2012-05-25. г. Приступљено 2019-04-05. 
  3. ^ „Гет реадy фор Агни-VI, wхицх цан деливер 4 то 6 wархеадс 6000 км аwаy”. www.индиатвнеwс.цом (на језику: енглески). 2013-02-05. Приступљено 2019-04-05. 
  4. ^ „Дефенце Неwс - Индиа Сериоус Абоут 10,000 км ИЦБМ”. 2012-04-26. Архивирано из оригинала 2012-04-26. г. Приступљено 2019-04-05. 
  5. ^ Соурцес:
  6. ^ „Индиа доwнплаyед Агни-V'с цапацитy: Цхинесе еxпертс”. Хиндустан Тимес (на језику: енглески). 2012-04-20. Приступљено 2019-04-05. 
  7. ^ „Компромиси домета/корисног оптерећења за балистичке и крстареће ракете” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2014-02-15. г. 
  8. ^ „ДРДО Лаб Девелопс Детонатор фор Нуцлеар Цапабле Агни-V Миссиле Ас Ит Гетс Реадy Фор Лаунцх - Дефенце Ноw”. 2012-01-22. Архивирано из оригинала 2012-01-22. г. Приступљено 2019-05-16. 
  9. ^ а б Уннитхан, Сандееп (10. 12. 2017). „Фром Индиа Тодаy магазине: А пеек инто Индиа'с топ сецрет анд цостлиест дефенце пројецт, нуцлеар субмаринес”. Индиа Тодаy (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  10. ^ „Индиа тест фирес фирст евер баллистиц миссиле фром ундерwатер”. Фирстпост. 28. 1. 2013. Приступљено 2019-05-16. 
  11. ^ Јха, Саурав. „Индиа'с Ундерсеа Детеррент”. Тхе Дипломат (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  12. ^ а б в Аннуал Репорт то Цонгресс:Милитарy анд Сецуритy Девелопментс Инволвинг тхе Пеопле'с Републиц оф Цхина (ПДФ) (Извештај). Департмент оф Дефенсе. 21. 8. 2020. стр. 58. 9-А3ДФЦД4. Приступљено 14. 7. 2021. 
  13. ^ Гертз, Билл (2019-06-13). „Цхина Тестс Неw Суб-Лаунцхед ЈЛ-3 Стратегиц Миссиле”. Wасхингтон Фрее Беацон (на језику: енглески). Приступљено 2019-06-14. 
  14. ^ „ПАЦОМ цхиеф саyс Цхина wилл деплоy лонг-ранге нуцлеар миссилес он субс тхис yеар - ИХС Јане'с 360”. 2014-03-30. Архивирано из оригинала 2014-03-30. г. Приступљено 2019-05-16. 
  15. ^ Андреw Феицкерт (5. 3. 2004). Миссиле Сурвеy: Баллистиц анд Цруисе Миссилес оф Фореигн Цоунтриес (ПДФ). Цонгрессионал Ресеарцх Сервице ˜ (Извештај). Тхе Либрарy оф Цонгресс. РЛ30427. Приступљено 2010-06-21. 
  16. ^ „Буилдинг тхе Бомб”. www.авиатионwеек.цом. Архивирано из оригинала 20. 7. 2012. г. Приступљено 2. 2. 2022. 
  17. ^ Пфеффер, Ансхел (2. 11. 2011). „ИДФ тест-фирес баллистиц миссиле ин централ Исраел”. Хааретз. Приступљено 3. 11. 2011. 
  18. ^ „Нортх Кореа цлаимс ит тестед фирст интерцонтинентал баллистиц миссиле - АБЦ Неwс (Аустралиан Броадцастинг Цорпоратион)”. Абц.нет.ау. 4. 7. 2017. Приступљено 2017-07-06. 
  19. ^ Јохн Пике (2017-05-15). „Руссиан Навy Схипс”. Глобалсецуритy.орг. Приступљено 2017-11-28. 
  20. ^ „Сецрет к миссиле фамилy”. Индиа Тодаy. Приступљено 9. 6. 2012. 
  21. ^ „Индиа то ацхиеве Н-арм триад ин Фебруарy”. Тхе Тимес оф Индиа. 2. 1. 2012. Архивирано из оригинала 26. 3. 2013. г. Приступљено 29. 8. 2012. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spisak_interkontinentalnih_balističkih_raketa&oldid=27451714”