Субдурална хематома
| Субдурална хематома | |
|---|---|
| Синоними | Субдурални хематом, субдурално крварење |
 | |
| Субдурална хематома као што је означено стрелицом са значајним померањем средње линије | |
| Специјалности | Неурохирургија, Неурологија |
| Узроци | Повреда главе, алкохолизам, смањење притиска цереброспиналне течности[1][2] |
| Фактори ризика | Старење, дуготрајно прекомерно конзумирање алкохола, деменција, и цурење цереброспиналне течности[3][4] |
Субдурална хематома (СДХ) је тип крварења у коме се колекција крви – обично, али не увек повезана са трауматском повредом мозга – скупља између унутрашњег слоја дура матер и арахноидне материје можданих овојница које окружују мозак. Обично је резултат раскида у венама које прелазе субдурални простор.
Субдурални хематоми могу изазвати повећање притиска унутар лобање, што заузврат може изазвати компресију и оштећење деликатног можданог ткива. Акутни субдурални хематоми су често опасни по живот. Хронични субдурални хематоми имају бољу прогнозу ако се правилно лече.
Насупрот томе, епидурални хематоми су обично узроковани оштећењима артерија, што доводи до накупљања крви између дура матер и лобање. Трећи тип крварења у мозгу, познат као субарахноидално крварење (САХ), узрокује крварење у субарахноидални простор између арахноидалне материје и пиа матер. САХ се често виђа у условима трауме или након руптуре интракранијалних анеуризама.
Знаци и симптоми[уреди | уреди извор]
Симптоми субдуралног хематома имају спорији почетак од оних код епидуралних хематома јер укључене вене нижег притиска крваре спорије од артерија. Знаци и симптоми акутног хематома могу се појавити за неколико минута, ако не и одмах,[5] али такође могу бити одложени до две недеље.[6] Симптоми хроничних субдуралних хематома обично касне више од три недеље након повреде.[1]
Ако су крварења довољно велика да изврше притисак на мозак, биће присутни знаци повећаног интракранијалног притиска или оштећења мозга.[3] Остали симптоми субдуралне хематоме могу укључивати било коју комбинацију следећег:[7]
- Губитак свести или флуктуирајући нивои свести
- Раздражљивост
- Напади
- Бол
- Утрнулост
- Главобоља (било константна или флуктуирајућа)
- Вртоглавица
- Дезоријентација
- Амнезија
- Слабост или летаргија
- Мучнина или повраћање
- Губитак апетита
- Промене личности
- Немогућност говора или нејасан говор
- Атаксија или отежано ходање
- Губитак контроле мишића
- Промењени обрасци дисања
- Губитак слуха или зујање у ушима (тинитус)
- Замагљен вид
- Скренут поглед, или абнормални покрети очију.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Ко БС, Лее ЈК, Сео БР, Моон СЈ, Ким ЈХ, Ким СХ (јануар 2008). „Цлиницал аналyсис оф риск фацторс релатед то рецуррент цхрониц субдурал хематома”. Јоурнал оф Кореан Неуросургицал Социетy. 43 (1): 11—15. ПМЦ 2588154
. ПМИД 19096538. дои:10.3340/јкнс.2008.43.1.11.
- ^ Университy оф Вермонт Цоллеге оф Медицине. "Неуропатхологy: Траума то тхе ЦНС." Аццессед тхроугх wеб арцхиве он Аугуст 8, 2007.
- ^ а б в Imaging in Subdural Hematoma at eMedicine
- ^ Бецк Ј, Гралла Ј, Фунг C, Улрицх ЦТ, Сцхуцхт П, Фицхтнер Ј, et al. (децембар 2014). „Spinal cerebrospinal fluid leak as the cause of chronic subdural hematomas in nongeriatric patients”. Journal of Neurosurgery. 121 (6): 1380—1387. PMID 25036203. S2CID 207731566. doi:10.3171/2014.6.JNS14550.
- ^ „Subdural hematoma : MedlinePlus Medical Encyclopedia”. Nlm.nih.gov. 2012-06-28. Приступљено 2012-07-27.
- ^ Mezue WC, Ndubuisi CA, Chikani MC, Achebe DS, Ohaegbulam SC (јул 2012). „Traumatic extradural hematoma in enugu, Nigeria”. Nigerian Journal of Surgery. 18 (2): 80—84. PMC 3762009 . PMID 24027399. doi:10.4103/1117-6806.103111.
- ^ „Subdural Hematoma: Types, Symptoms Treatments, Prevention”. Cleveland Clinic. Приступљено 2022-03-10.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
