Афазија

Класификација и спољашњи ресурси
Афазија
ICD-10	F80.0-F80.2, R47.0
ICD-9	315.31, 784.3, 438.11
DiseasesDB	4024
MedlinePlus	003204
eMedicine	neuro/437
MeSH	D001037

Класификација и спољашњи ресурси
дисфазија
ICD-10	F80.1, F80.2, R47.0
ICD-9	438.12, 784.5

Афазија је позната и као дисфазија. Поремећај у изговарању и разумевању речи проузрокован оштећењем предњих темпоралних можданих набора. Може наступити повредом главе, тумором, ударцем или инфекцијом. Симптоми варирају у зависности од дела мозга који је повређен, а односе се на способност изговарања речи смисленим редоследом.

Стечени дефицит

Под афазијом се подразумева стечени (неурогени) дефицит или поремећај језичких способности, настао као последица оштећења различитих региона коре великог мозга и њихових веза, најчешће доминантне хемисфере мозга, одговорних за говорно-језичко процесирање. За афазију је карактеристично да је поремећај постојећих језичких способности, што значи да базична језичка структура мора бити усвојена. Тако, (стечена) афазија може настати код деце (након што се усвоји физиолошка и лингвистичка основа језичких процеса) са можданим оштећењем (цереброваскуларни инзулт, повреде мозга), епилепсијом (епилептична пражњења у језичким областима коре великог мозга или на нивоу њихових веза), неопластичким (тумори) или запаљењским процесима на нивоу ЦНС-а (енцефалитиси вирусне или бактеријске етиологије), и код одраслих особа са цереброваскуларним обољењима (мождани удар), повредама главе и мозга, неопластичким процесима, инфективним процесима, неуродегенеративним обољењима (психооргански синдроми - деменције)...

Дисфазија

Неуролози често у клиничкој пракси означавају термином „дисфазија“ делимичне поремећаје језичких способности услед можданог оштећења или обољења, а термином „афазија“ потпуну неспособност језичког изражавања и разумевања. Савремена афазиологија практикује да се термин „афазија“ употребљава за означавање и губитка способности језичког изражавања и/или разумевања, и поремећаја способности језичког изражавања и/или разумевања, са спецификацијом типа и степена тежине афазије, будући да се термином дисфазија означава неразвијеност или оскудна развијеност говорно-језичких способности у раном или средњем детињству (значајније кашњење у језичком развоју) чији неуробиолошки супстрат представља поремећај функционалног интегритета ЦНС-а (који се не може дијагностиковати објективним неуроимиџинг методама) настао током пренаталног, перинаталног или раног постнаталног периода развоја. Зато се дисфазија класификује као развојни поремећај (чиме се искључује евидентна неуролошка основа), те се често користи и синтагма развојна дисфазија - развојни поремећај способности језичког изражавања и/или разумевања, при чему се у патогенези наведеног поремећаја искључује постојање оштећења слуха, менталне ометености, структурног оштећења ЦНС-а (по чему се разликује од стечене дечје афазије) и социо-културне депривације.

Клиничку слику развојне дисфазије одликују недовољно изграђене језичке структуре детета у односу на узраст, тешкоће у артикулацији гласова (уз неразвијене представе о говорним гласовима као најмањим дистинктивним јединицама матерњег језика, на основу којих се изграђују и разликују веће јединице - речи, фразе, реченице...), тешкоће у граматичком формулисању и исправној употреби речи унутар реченица/ исказа, недовољно познавање система значења већине језичких појмова (речи и израза), оскуднији речник, тешкоће употребе језика за потребе социјалне комуникације, са последичним ризиком по социоемоционални развој, и развој академских вештина детета. У складу са тим, и по Светској Међународној класификацији (ICD-10), дисфазија је развојни језички поремећај (шифра дијагнозе F 80), а афазија стечени језички поремећај (R 47). Дијагноза дисфазија се не употребљава када постоји мождано оштећење и не примењује се за означавање патологије вербалне комуникације одраслих...

Литература

Приручници

• Primary Progressive Aphasia (PPA) Handbook (Northwestern University)
• Lass, Norman J. (1988). Handbook of Speech-Language Pathology and Audiology. St. Louis: Mosby-Year Book. ISBN 1-55664-037-4. OCLC 18543553. 
• Kent, Raymond D. (1994). Reference manual for communicative sciences and disorders: speech and language. Austin, Tex: Pro-Ed. ISBN 0-89079-419-7. OCLC 28889985. 

Библиографске базе података

• MLA International Bibliography
• Linguistics Abstracts Online
• Linguistics and Language Behavior Abstracts
• Encyclopedia of the Human Brain
• PsycINFO

Специјализоване Библиографије

• MD Consult
• Psychology and Behavioral Sciences Collection
• Health Reference Complete (Academic)

Академске референце

• Dr. Kalina Christoff, The Cognitive Neuroscience of Thought Laboratory publication
• Chapey, Roberta (2008). Language intervention strategies in aphasia and related neurogenic communication disorders. Philadelphia: Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 0-7817-6981-7. OCLC 173201745. 
• Barresi, Barbara; Goodglass, Harold; Kaplan, Edith (2001). The assessment of aphasia and related disorders. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 0-683-03604-1. OCLC 43650748. 
• Coltheart, Max; Kay, Janice; Lesser, Ruth (1992). PALPA psycholinguistic assessments of language processing in aphasia. Hillsdale, N.J: Lawrence Erlbaum Associates. ISBN 0-86377-166-1. OCLC 221303581. 
• Risser, Anthony H.; Spreen, Otfried (2003). Assessment of aphasia. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 0-19-514075-3. OCLC 474049850. 
• Jürgen Tesak; Christopher Code (2008). Milestones in the History of Aphasia: Theories and Protagonists (Brain Damage, Behaviour, and Cognition). East Sussex: Psychology Press. ISBN 1-84169-513-0. OCLC 165957752. 
• Leonard L., PhD. Lapointe (2004). Aphasia And Related Neurogenic Language Disorders. New York: Thieme Medical Publishers. ISBN 1-58890-226-9. OCLC 57071469. 
• Byng, Sally; Duchan, Judith F.; Felson Duchan, Judith (2004). Challenging Aphasia Therapies: Broadening the Discourse and Extending the Boundaries. East Sussex: Psychology Press. ISBN 1-84169-505-X. OCLC 473789757. 
• De Bleser, Ria; Papathanasiou, Ilias (2003). The sciences of aphasia from therapy to theory. Amsterdam: Pergamon. ISBN 0-585-47448-6. OCLC 53277297. 

Примери афазије

• Sheila Hale (2002). The man who lost his language. London: Allen Lane. ISBN 0-7139-9361-8. OCLC 50099900. 
• Stephanie Mensh; Berger, Paul D.; Whitaker, Julian M. (2002). How to conquer the world with one hand-- and an attitude. Positive Power Pub. ISBN 0-9668378-7-8. OCLC 52445790. 
• Cindy Greatrex (2005) Aphasia in the Deaf Community.
• Dardick, Geeta (1991), Prisoner of Silence, Reader's Digest, June issue

Спољашње везе

• Дефектологија –– форум о афазији